og`zaki va yozma nutqiy faoliyatlar

PPTX 131,5 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
1427611662_60928.pptx /docprops/thumbnail.jpeg tdshi sharq filologiyasi fakulteti magistrtura bo`limi lingvistika (yapon tili) mutaxassisligi ii kurs magistri mavzu: og`zaki va yozma nutqiy faoliyatlar og`zaki va yozma nutqiy faoliyatlar www.arxiv.uz р е ж а: 1. нуткнинг огзаки ва ёзма шакллари. 2. монологнинг ички ва ташки куринишлари. 3. ташки монологнинг турлари хакида. 4. огзаки ва ёзма баённинг хусусиятлари. www.arxiv.uz маълумки, нутк огзаки ва ёзма шаклларга эга. огзаки нутк сузловчи гапириб турган вакт бирлигидагина мавжуд булиб, бу жараён тугаши билан нутк хам тугайди. аммо нутк таъсирида уйгонган хаяжон, берилган ахборот маълум вактгача тингловчи онгида сакланиши, унинг хулкига таъсир этиши мумкин. огзаки нутк хусусиятлари сифатида куйидагиларни курсатса булади: 1. огзаки нутк тезкорлик билан амалга ошади. тушунчалар билан “унинг либоси” булган суз биргаликда “яшин тезлигида” тилга кела бошлайди. баъзан тушунчани ифадаловчи сузни уша тезликда сузловчи топа олмай колади. унга якин ёки уйланган тушунчани ифодалай олмайдиган сузларни ишлатиб юборади. бундан тингловчи хам , сузловчи хам зарар куради. 2. …
2
учун энг зарур нарсаларгина зухур этилади. бу бир томондан вакт иктисоди билан, иккинчидан, нутк кучини тежаш билан боглик. шунга кура, унда узундан узок кириш, кенг изохлар кам учрайди. аксинча, ходисаларнинг, нарсаларнинг узаро богликлик даражалари, уларнинг тингловчи ва сузловчига равшанлиги даражаси хисобга олинади. факат зарурият хис этилгандигина аввалдан маълум нарсаларга изох берилади. 5. огзаки нутк суз бойлиги жихатидан ёзма нуткка нисбатан анча камбагал булади, унда бир хил сузлар, бир кадар купрок такрорланади. бу хол тил воситаларини танлаш кийинчиликлари билан богликдир. 6. огзаки нуткда сузловчининг фаол нуткий харакати тухтам, оханг, ургу, турли хил имо-ишоралар фикрнинг тингловчига етиб боришида ахамият касб этади. www.arxiv.uz ёзма нутк огзаки нуткдан куйидаги хусусиятлари билан ажралиб туради: нуткни ёзаётганда муаллиф вакт жихатидан бемалол фикрлаш имкониятига эга булади. у уз нутки кисмларини ва бутун нуткни кайта-кайта тахрир килиши, фикр учун энг мос имкониятларни танлаш, гап тузилишини кулайтириши мумкин. кишиларнинг нуткий фаолияти монолог, диалог, полилог куринишида амалга ошади. монолог. монолог …
3
айланади. сузловчининг нутк мазмунини етказишга кумаклашувчи турли хил харакатлари ёрдамида баён этиладиган монологи драматик монолог дейилади. драматик монолог сузлаётган шахснинг кули, гавдаси, коши, боши, кифти каби аъзолари зарурият тугилганда харакат килади турли тарздаги маъноли харакатлар фикрнинг тингловчи томонидан яхши тушуниб олинишига кумаклашади. сузловчининг ички хис-туйгуларини, рухий кечинмаларини ифодаловчи ташки монологик нутк лирик монолог дейилади. лирик монологда шахснинг орзу-умидлари, ташки дунёдан олган таасссуротлари, келажак режалари акс этади. ....сочларим менинг коп-корадур. шундай корадурки, коронгу кечаларнинг кора достонлари менинг сочимдан урилган, шу кора сочларим меники булиш билан кора кунга колган. буларнинг ток новдаларидек ранго-ранг ёпинчлари йукдир. сузловчининг руй берган ходисалар хакида хикоя килиб бериши хабар монологи дейилади. хабар монологида вокелик ровий тилидан баён этилади. хабар монологи хикоячилик, киссачиликда купрок кулланилади. диалог. диалог нутк шаклларидан бири булиб, унда хар бир фикр тугридан-тугри сухбатдошга каратилган булади. диалогик нуткнинг синтактик курилиши монологик нуткка караганда содда тузилади. диалог фикрларнинг кискалиги билан ажралиб туради. унда сухбатни давом эттириш …
4
., асомиддинова м. адабий норма ва нутк маданияти т., “фан”, 1983 й. 6. бегматов э. нотикнинг нодир бойлиги т., “узбекистон”, 1980 й. 7. бегматов э. нутк маданияти тушунчаси хакида, “узбек тили ва адабиёти” журнали, 1975 й., 5-сон 8. дониёров х., йулдошев б. адабий тил ва бадиий стиль т., “фан”, 1988 й. 9. жалилов х. нотиклик санъати т., “узбекистон”, 1976 й. www.arxiv.uz tdshi sharq filologiyasi fakulteti magistrtura bo`limi lingvistika (yapon tili) mutaxassisligi ii kurs magistri mavzu: kasbiy muloqot bajardi: malikova sitorabonu qabul qildi: lafasov u.p. toshkent-2015 www.arxiv.uz reja: pedagogik muloqot va uning ahamiyati. o’qituvchining o’qituvchilar bilan muomila odobi. o’qituvchi faoliyatida sharqona umuminsoniy kadriyatlardan foydalanish. www.arxiv.uz pedagogik muloqot va uning ahamiyati. ibtidoiy to’zum davridan boshlab, kishilar ma‘lum ijtimoiy munosabatlar asosida bir – birlari bilan aloka kila boshlaganlar. muloqot insonning mexnat faoliyatida eng muxim soxa xisoblangan. bashqacha aytganda, muloqot inson faoliyatining ruhiy hamda ma‘naviy asosi natijasida yo’zaga kelayotgan ijtimoiy extiyojlar bilan birgalikda namoyon …
5
tlarga kirishish jarayonidir. «har bir shaxsning jamiyatda ado etadigan faoliyatlari o’zaro munosabat va ta‘sir shakllarini o’z ichiga oladi. chunki har qanday ish avvalo odamlarning bir – birlari bilan til topishishni, bir – birlariga turli xil ma‘lumotlarni o’zatishni, fikr almashinuvi kabi murakkab hamkorlikni talab etadi. www.arxiv.uz muloqotning psihologik jixatdan murakkab ekanligi haqida tanikli psiholog b.f.pargin shunday yozadi: а). individlarning o’zaro ta‘sir jarayoni; b). individlar o’rtasidagi axborot almashinuv jarayoni; v). bir shaxsning bashqa shaxsga munosabat jarayoni; g). bir kishining bashqalarga ta‘sir ko’rsatish jarayoni; d). bir – biriga hamkorlik bildirish imkoniyatlari; e). shaxslarning bir – birini tushunish jarayoni. muloqot o’z xususiyatlariga ko’ra turli shakl va ko’rinishlarga ega bo’ladi. muloqot inson amaliy faoliyatining moddiy – ma‘naviy shakllarini hamda uning extiyojlarini o’zida aks ettiradi. www.arxiv.uz o’qituvchining muomala madaniyatining tarkibiy kismi nutq madaniyati bilan bog’liq. o’qituvchining o’quvchilar bilan muomala odobi. o’qituvchi va o’quvchi, domla va talaba o’rtasidagi munosabat va muomala madaniyati ularning fe‘l – atvori, xulqi …

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "og`zaki va yozma nutqiy faoliyatlar"

1427611662_60928.pptx /docprops/thumbnail.jpeg tdshi sharq filologiyasi fakulteti magistrtura bo`limi lingvistika (yapon tili) mutaxassisligi ii kurs magistri mavzu: og`zaki va yozma nutqiy faoliyatlar og`zaki va yozma nutqiy faoliyatlar www.arxiv.uz р е ж а: 1. нуткнинг огзаки ва ёзма шакллари. 2. монологнинг ички ва ташки куринишлари. 3. ташки монологнинг турлари хакида. 4. огзаки ва ёзма баённинг хусусиятлари. www.arxiv.uz маълумки, нутк огзаки ва ёзма шаклларга эга. огзаки нутк сузловчи гапириб турган вакт бирлигидагина мавжуд булиб, бу жараён тугаши билан нутк хам тугайди. аммо нутк таъсирида уйгонган хаяжон, берилган ахборот маълум вактгача тингловчи онгида сакланиши, унинг хулкига таъсир этиши мумкин. огзаки нутк хусусиятлари сифатида куйидагиларни курсатса булади: 1. огзаки нутк те...

Формат PPTX, 131,5 КБ. Чтобы скачать "og`zaki va yozma nutqiy faoliyatlar", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: og`zaki va yozma nutqiy faoliya… PPTX Бесплатная загрузка Telegram