ulug`bekning samarqandagi ilmiy maktabi

PPTX 925,0 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
1488880851_65759.pptx /docprops/thumbnail.jpeg слайд 1 ulug`bekning samarqandagi ilmiy maktabi reja: 1.ulug`bekning ilmiy maktabi. 2. ali qushchi – sharq ptolemeyi. 3.nosiriddin tusiyning ilmiy qarashlari. (1394 – 1449) улугбек ўзбек халки тарихида буюк астроном ва математик, давлат арбоби сифатида из колдирган. шохрухнинг ўгли, амир темурнинг набирасидир улугбек отаси шохрух даврида сиёсий хукмдор сифатида ички ва ташки сиёсат бобида бирмунча мустакил бўлган. бошка давлатлар билан бевосита савдо ва элчилик муносабатлари олиб борган. улугбек даврида самарканд шахри янада равнак топган. шахарда хунармандчилик, меъморлик, адабиёт, умуман илм-фан юксалди, савдо тараккий этди. бухорода (1417), самаркандда (1420), гиждувонда (1432-33) мадрасалар ва марвда хайрия муассасалари курилди. унинг килган энг буюк иши - самарканд илмий мактабини ўша давр академиясини барпо этганлиги бўлди. бу илмий мактабда 200 дан ортик олимлар фаолият олиб борган. улар орасида энг йириклари козизода румий, гиёсиддин жамшид коший эди. улугбекнинг илмий мактаби ўз фаолиятида ўрта осиёлик машхур олимлар мухаммад хоразмий, ахмад ал-фаргоний, абул аббос ал-жавхарий, ибн турк …
2
“zij” (jadval) o‘rta asr falakiyot fanining durdonasi sanaladi. asarda 1018 ta yulduzning o‘rni va holati jadvallarda ko‘rsatib berilgan. shuningdek, 638 ta joyning koordinatalari masalasiga ham to‘xtalingan. bu joylar orasida yurtimizdagi buxoro, samarqand, shosh (toshkent), axsikat (to‘raqo‘rg‘on, namangan) kabi shaharlar ham zikr etilgan. olimdan bizga 4 ta asar meros qolgan: 1) “ziji jadidi ko‘ragoniy” – astronomiyaga oid; 2) “bir daraja sinusini aniqlash haqida risola” – matematikaga oid; 3) “risolayi ulug‘bek” – yulduzlarga bag‘ishlangan; 4) “tarixi arba’ ulus” (to‘rt ulus tarixi) – tarixga oid. ulug‘bek davrida ko‘pgina asarlar arab va fors tilidan eski o‘zbek tiliga tarjima qilingan. u tashkil etgan boy kutubxonada 15000 dan ortiq kitob bo‘lgan. али кушчига улугбек "фарзанди аржуманд" сифатида ишонч билдирган. хv асрда самаркандда доно ва маърифатпарвар хоким сифатида шухрат козонган улугбек саройидаги олимлар ичида али кушчи алохида ўрин тутади. "ўз даврининг батлимуси" деб танилган али кушчининг тўлик исми алоуддин али ибн мухаммад ал-кушчи бўлиб, у самаркандда тугилиб …
3
гамхўрлик кўрсатган. у улугбек обсерваториясини лойихалаштириш ва куришда, уни замонасининг энг яхши асбоблари билан жихозлашда фаол катнашиб, жонбозлик кўрсатди. бевосита юлдуз ва сайёралар харакатини кузатди, илми фалакиётга тегишли хисоблашларни бажарди. окибат сохада катта ютукларни кўлга киритди. устозлари билан биргаликда буюк асар саналган "зижи кўрагоний"ни ёзишда катнашди. 1425 йилда али кушчи "рисола фи-л хисоб" ("хисоб хакида рисола") асарини ёзади. бу асар мадрасаларда ўкув-кўлланма тарзида кўлланилади. али кушчи туркияга султон мухаммад ii таклифига биноан келади. бу вокеа тўгрисида олим ўз рисолаларидан бирида шундай ёзади: "султон мени кабул килганида унинг таклифидан мен билан сўзлашиш нияти бор эканлиги якол кўриниб турарди. султон мендан унга атаб илми риёзиётдан китоб ёзишимни сўради. мен султонда табиий фанларга мухаббат борлигини сездим ва киска вакт ичида илми риёзиётдан кичик китоб ёздим". али кушчининг бизгача йигирмадан ортик асарлари етиб келган. жумладан, унинг "рисола фи-л хисоб", "рисолаи кусур" ("касрлар рисоласи"), "шархи мифтох ал-улуми тафтазоний" "тафтазонийнинг "мифтох ал-улум"ининг шархи"), "рисола дар илми …
4
ср тарихчиси рашидиддиннинг маълум килишича, расадхонанинг юзга якин ходими бўлган. озарбойжонлик олим мамедбейлининг «носириддин тусий – марога расадхонасининг асосчиси» деган асарида расадхонада ишлаган 21 астрономнинг рўйхати келтирилган. тусий тарихга комусий аллома сифатида кирди. унинг математика ва астрономияга оид «алгебра ва алмукобаладаги хисоблаш масалалари хакида рисола», «астрономиядан носириддиннинг эсдаликлари», физикага оид «нурнинг синиши ва кайтиши хакидаги рисола», «иссик ва совук хакидаги рисола», бошка фанлар сохасида хулогухонга багишланган «тансикномаи элхоний» («элхон минералогияси»), педагогикага оид «ахлоки носирий», мантик бўйича ёзган «асос ал-иктибос» («билим олишнинг асослари») ва бошка асарлари кимматли мерос хисобланади. олимнинг илмий мероси ичида уни дунёга танитган буюк астрономик асари «зижи элхоний» («элхон зижи») бўлиб, у хулогухонга багишланган эди (хулогухоннинг тахаллуси элхон бўлган). бу асарда келтирилган талай йирик шахарларнинг географик координатлари, юлдузларнинг координатлари, куёш, ой ва бошка сайёраларнинг харакатлари акс эттирилган жадваллар, то хv асрда улугбек расадхонасининг йирик астрономик асбобида бу маълумотлар аниклаштирилгунга кадар, яъни икки юз йилдан кўпрок давр мобайнида дунё …
5
ulug`bekning samarqandagi ilmiy maktabi - Page 5

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "ulug`bekning samarqandagi ilmiy maktabi"

1488880851_65759.pptx /docprops/thumbnail.jpeg слайд 1 ulug`bekning samarqandagi ilmiy maktabi reja: 1.ulug`bekning ilmiy maktabi. 2. ali qushchi – sharq ptolemeyi. 3.nosiriddin tusiyning ilmiy qarashlari. (1394 – 1449) улугбек ўзбек халки тарихида буюк астроном ва математик, давлат арбоби сифатида из колдирган. шохрухнинг ўгли, амир темурнинг набирасидир улугбек отаси шохрух даврида сиёсий хукмдор сифатида ички ва ташки сиёсат бобида бирмунча мустакил бўлган. бошка давлатлар билан бевосита савдо ва элчилик муносабатлари олиб борган. улугбек даврида самарканд шахри янада равнак топган. шахарда хунармандчилик, меъморлик, адабиёт, умуман илм-фан юксалди, савдо тараккий этди. бухорода (1417), самаркандда (1420), гиждувонда (1432-33) мадрасалар ва марвда хайрия муассасалари курилди. унинг килг...

Формат PPTX, 925,0 КБ. Чтобы скачать "ulug`bekning samarqandagi ilmiy maktabi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: ulug`bekning samarqandagi ilmiy… PPTX Бесплатная загрузка Telegram