harorat va bosim kattaliklarini o‘lchash

PPTX 27 стр. 1,4 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 27
ma’ruza. harorat va bosim kattaliklarini o‘lchash ma’ruza. harorat va bosim kattaliklarini o‘lchash harorat o‘lchash harorat — texnologik jarayonlarning muhim parametri bo‘lib, amalda ham past, ham yuqori haroratlar bilan ish ko‘rishga to‘g‘ri keladi. jismning harorati molekulalarning issiqlik harakatidan hosil bo‘ladigan ichki kinetik energiyasi bilan belgilanadigan qizdirilganlik darajasi orqali xarakterlanadi. molekulalarning o‘rtacha kinetik energiyasi va ideal gaz harorati orasidagi bog‘lanish quyidagi tenglama bilan ifodalanadi: e = 3/2 kt. harorat o‘lchash haroratni bevosita o‘lchash mumkin emas: uni jismning haroratga bir qiymatli bog‘liq bo‘lgan qandaydir boshqa fizik parametrlari bo‘yicha aniqlash mumkin. haroratga bog‘liq parametrlarga masalan, hajm, uzunlik, elektr qarshilik, termoelektr yurituvchi kuch, nurlanishning energetik ravshanligi va hokazolar kiradi. harorat o‘lchaydigan asbobni 1598 yilda galiley birinchi bo‘lib tavsiya etgan. so‘ngra m.v. lomonosov, farengeytlar termometr ishlab chiqishgan. harorat o‘lchash tabiatda hajmiy kengayishi va harorati chiziqli bog‘langan suyuqliklar bo‘lmaydi. shuning uchun, haroratlarning ko‘rsatishi termometrga solinadigan moddaning (simob, spirt va boshqalar) tabiatiga bog‘liq. fan va texnikaning rivojlanishi bilan …
2 / 27
chlik nuqtasidir. bu nuqtaning son qiymati 273,15 k. termodinamik harorat t harfi bilan son qiymatlari esa k bilan ifodalanadi. xalqaro amaliy shkala bo‘yicha o‘lchanadigan harorat t harfi bilan, sonli qiymati esa °c belgisi bilan ifodalanadi. mutlaq termodinamik shkala bo‘yicha ifodalangan harorat bilan shu haroratning xalqaro shkala bo‘yicha ifodasi orasidagi munosabat quyidagi tenglama orqali aniqlanadi: t = t + 273,15 harorat o‘lchash birliklari angliya va aqsh da 1715 yilda taklif qilingan farengeyt shkalasi qo‘llanadi. bu shkalada ikki nuqta: muzning erish nuqtasi (32 °f) va suvning qaynash niqtasi (212 °f) asos qilib olingan. xalqaro amaliy shkala, mutlaq termodinamik shkala va farengeyt shkalasi bo‘yicha hisoblangan harorat munosabati quyidagicha: n — farengeyt shkalasi bo‘yicha graduslar soni. ҳарорат ўлчаш асбоблари замонавий термометрия ўлчашнинг турли усул ва воситаларига эга. ҳар бир усул ўзига хос бўлиб, универсаллик хусусиятига эга эмас. берилган шароитда оптимал ўлчаш усули ўлчашга қўйилган аниқлик шарти ва ўлчашнинг давомийлиги шарти, температурани қайд қилиш ва …
3 / 27
гайиш коэффициенти билан характерланади. бу коэффициент қуйидаги формула орқали аниқланади: кенгайиш термометрлари дилатометр ва биметалли термометрларнинг ишлаш принципи температура ўзгаришида қаттиқ жисм ҳажми чизиқли микдорининг ўзгариши асосланган. бу асбобда сезгир элемент сифатида катта чизиқли кенгайиш коэффициентига эга бўлган материалдан (жез ва мис) тайёрланган найча 1 қўлланилган. корпус 3 га кавшарланган найча ичида стержень 2 жойлашган. стержень чизиқли кенгайиш коэффициенти кичик бўлган материал (масалан, инвар) дан ишланган. ўлчанаётган муҳитнинг температураси кўтарилиши билан найча 1 узаяди. бу ҳол стержень 2 нинг силжишига олиб келади. кенгайиш термометрлари дилатометрик термометрлар суюқликлар температурасини ўлчашда ҳамда температурани маълум даражада автоматик равишда сақлаш учун ва сигнализацияда қўлланади. дилатометрик термометрлар 1,5 ва 2,5 аниқлик классларида чиқари­лади, уларнинг юқориги ўлчаш чегараси 500°с гача. 150°с дан ошмаган температуралар учун найча жездан, стержень эса инвардан ишланади, ундан юқори температуралар учун найча зангламас пўлатдан, стержень эса кварцдан ишланади. афзалликлари: ишончлилиги ва сезгирлиги юқори. кенгайиш термометрлари биметалл термометрларнинг сезгир элементи кавшарланган иккита пластинкадан …
4 / 27
у ҳолда диаграмма қоғози соат механизми билан юритилади. манометрик термометрлар термобаллон сезгир элемент ҳисобланиб у ҳарорат ўлчанаётган объектга жойлаштирилади ва ҳарорат ўзгариши натижасида термоэлектрик модда температураси ҳам ўлчанаётган модда температурасига етади. термобаллон ичида босим ўзгаради ва бу босим капилляр найча орқали пружинани харакатлантириб стрелкани маълум бир бурчакка суради. термобаллон диаметри 5—30 мм, узунлиги 60—500 мм бўлади. капилляр найча мис ёки пўлатдан ички диаметри 0,1—0,5мм дан иборат ҳамда узунлиги 60м гача боради. манометрик манометрлар газли, суюқликли турларига бўлинади. манометрик термометрлар газли манометрик термометрларнинг ишлаш принципи герметик беркитилган термосистемадаги инерт газ босимининг температурага боғлиқлигига асосланган. бу термометрлар— 150сдан 1000сгача температураларни ўлчаш имконини беради. газли термометрларнинг иш моддаси сифатида гелий ёки азот ишлатилади. суюқликли манометрик термометрларда термометрик модда сифатида хона температурасидаги, 10—15мпа босим остидаги симоб (—30—600 0с) ёки 0,5—5мпа босим остида толуол, ксилол, профил спирти ва бошқа суюқликлар (150—300 0с) ишлатилади. термоэлектрик термометрлар температурани ўлчашнинг термоэлектр усули термоэлектр термометр (термопара) термо эюк нинг …
5 / 27
, яъни r=f(t). улар -260 дан +1100 ос гача бўлган температурани ишончли ўлчай олади. бу функциянинг кўриниши термометр қаршилиги материалининг хоссаларига боғлиқдир. температура ўлчанадиган муҳитга киритилган қаршилик термометрларининг қаршилиги ёки ундан ўтадиган ток миқдори орқали топилади. қаршилик термометрлари ҳозир қаршилик термометрларини тайёрлаш учун мис, платина, никель ва темирдан фойдаланилади. а) мисдан ясалган қаршилик термометри. мис арзон материал бўлиб, унинг қаршилиги амалда температурага чизиқли боғлиқ. улар -50 дан +200 ос гача бўлган диапазондаги температурани ўлчаш учун мўлжалланган бўлиб, диаметри 0,1 мм бўлган мис симдан тайёрланади. б) платинадан тайёрланадиган қаршилик термометрлари. платинали қт лари ўта юқори аниқликдаги ўзгарткичлар бўлиб, улардан ишчи, намунавий ва эталон термометрлар сифатида фойдаланилади. халқаро температура шкаласида -182,97 дан 630,5 ос бўлган диапазондаги харорат ўлчанади. в) никель ва темир ўта юқори температура коэффициентларига эга бўлиб -50 дан +250 ос температурани ўлчаш учун қўлланилади. қаршилик термометрини (термисторларни) тайёрлаш учун ярим ўтказгичлар (баъзи металларнинг оксидлари) хам ишлатилади. нурланиш пирометрлари нурланиш пирометрларининг …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 27 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "harorat va bosim kattaliklarini o‘lchash"

ma’ruza. harorat va bosim kattaliklarini o‘lchash ma’ruza. harorat va bosim kattaliklarini o‘lchash harorat o‘lchash harorat — texnologik jarayonlarning muhim parametri bo‘lib, amalda ham past, ham yuqori haroratlar bilan ish ko‘rishga to‘g‘ri keladi. jismning harorati molekulalarning issiqlik harakatidan hosil bo‘ladigan ichki kinetik energiyasi bilan belgilanadigan qizdirilganlik darajasi orqali xarakterlanadi. molekulalarning o‘rtacha kinetik energiyasi va ideal gaz harorati orasidagi bog‘lanish quyidagi tenglama bilan ifodalanadi: e = 3/2 kt. harorat o‘lchash haroratni bevosita o‘lchash mumkin emas: uni jismning haroratga bir qiymatli bog‘liq bo‘lgan qandaydir boshqa fizik parametrlari bo‘yicha aniqlash mumkin. haroratga bog‘liq parametrlarga masalan, hajm, uzunlik, elektr qarshilik, t...

Этот файл содержит 27 стр. в формате PPTX (1,4 МБ). Чтобы скачать "harorat va bosim kattaliklarini o‘lchash", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: harorat va bosim kattaliklarini… PPTX 27 стр. Бесплатная загрузка Telegram