тушунчалар билан олиб бориладиган мантиқий амаллар

DOC 99.0 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1413384446_59530.doc конуни лик идемпотент þ ý ü = = a a a a a a i u конуни лик коммутатив þ ý ü = = а в в а а в в а i i u u конуни лик ассоциатив ) ( ) )( ) ( ) ( þ ý ü = = с в а с в а с в а с в а i i i i u u u u конуни ютиш ) ( ) ( þ ý ü = = а в а а а в а а u i i u конуни влик дистрибути ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( þ ý ü = = с а в а с в а с а в а с в а i u i u i u i u i u тушунчалар билан олиб бориладиган мантиқий амаллар режа: 1. тушунчаларни чегаралаш …
2
нга нисбатан кенгроқ, лекин ҳажмига кўра торроқ бўлган жинс тушунча ҳосил бўлади. масалан, «айланма ҳаракат» тушунчаси мазмунидан фақат унгагина хос бўлган тур белгиларни чиқариб ташласак, «механик ҳаракат» тушунчасини ҳосил қиламиз. óìóìëàøòèðèø àìàëèíèíã ÷åãàðàñè ýíã óìóìèé òóøóí÷à, ÿúíè êàòåãîðèÿäèð. чунки êàòåãîðèÿëàð ó÷óí æèíñ áўëãàí òóøóí÷à éўқ. òóøóí÷àíè óìóìëàøòèðèø амалининг схемаси қуйидагича: à – åðíèíã ўç ўқè àòðîôèäà àéëàíèøè â – àéëàíìà ҳàðàêàò ñ – ìåõàíèê ҳàðàêàò ä – ҳàðàêàò òóøóí÷àíè ÷åãàðàëàø âà óìóìëàøòèðèø àìàëëàðè êóíäàëèê ҳà¸òèìèç âà èëìèé áèëèøäà êåíã қўëëàíèëàäè. õóñóñàí, áàð÷à êàòåãîðèÿëàð, óëàð ¸ðäàìèäà èôîäàëàíàäèãàí назарий қîíóíëàð, ғîÿëàð, íàçàðèÿëàð ìàâæóä ýìïиðèê òóøóí÷àëàðíè, ýìïиðèê қîíóíëàðíè óìóìëàøòèðèø натижасида ҳосил бўладилар. óìóìëàøòèðèø ìóҳîêàìà þðèòèø æàðà¸íèäà èíäóêòèâ õóëîñà ÷èқàðèø óñóëèäà ÿққîë èôîäàëàíãàí áўëàäè. òóøóí÷àëàðíè óìóìëàøòèðèøñèç ôàííèíã ôóíäàìåíòàë òóøóí÷àëàðèíè ÿðàòèá áўëìàéäè; ìàâæóä áèëèìëàðíè ñèñòåìàãà ñîëèø қийин âà, óìóìàí, ôàí òàðàққèé ýòà îëìàéäè. òóøóí÷àëàðíè ÷åãàðàëàø àìàëè ýñà, ÿðàòèëãàí óìóìèé áèëèìëàðíè (íàçàðèé òóøóí÷à, ғоя, íàçàðèÿ âà øó êàáèëàðни) òàëқèí ýòèøäà èøëàòèëàäè. ìàñàëàí, íüþòîí ìåõàíèêàñèäàãè «èíåðöèÿ» òóøóí÷àñè …
3
ушунчаларни бўлиш амалини предметларни қисмларга ажратишдан фарқ қилиш лозим. масалан, автомобилни кузов, шасси, двигатель ва шу кабиларга ажратсак, уни қисмларга бўлган бўламиз. предметнинг қисми предметнинг умумий белгиларига эга бўлмаслиги мумкин. шунинг учун ҳам «кузов автомашинадир», деган мулоҳаза ҳосил қилсак, у хато бўлади. агар «автомобиль» тушунчасини «енгил автомобиль», «юк ташувчи автомобиль» тушунчаларига ажратсак, уни бўлган бўламиз. бўлишнинг иккита тури мавжуд: асос бўлган белгининг ўзгаришига қараб бўлиш ва дихотомик бўлиш. биринчи турида предметнинг бирорта умумий белгиси бўлиш учун асос қилиб олиниб, унинг ўзгаришига мувофиқ ҳолда предметларнинг айрим гуруҳлари аниқланади. масалан: бурчакнинг ўзгаришига қараб «учбурчак» тушунчаси учта тур тушунчага: «тўғри бурчакли учбурчак», «ўтмас бурчакли учбурчак», «ўткир бурчакли учбурчак»ларга ажратилади. бўлиш асоси қилиб бўлинувчи тушунчанинг мазмунида фикр қилинадиган ҳар қандай умумий белгини олиш мумкин. масалан «учбурчак» тушунчасини томонларига қараб «тенг томонли учбурчак», «тенг ёнли учбурчак», «турли томонли учбурчак» тушунчаларига ажратиш мумкин. тушунчанинг қайси белгисини бўлиш асоси қилиб олиш бўлишда ҳал қилиниши лозим бўлган вазифага …
4
адга эришиш мумкин. агар, бўлиш аъзоларидан бири, айниқса инкор тушунчани ўз навбатида бўлинувчи тушунча деб қабул қилиб, бўлиш амалини давом эттирсак, хато натижалар келиб чиқиши мумкин. бўлиш амали тўғри бориши учун маълум бир қоидаларга риоя қилиш керак. улар бўлиш қоидалари деб аталади. а) бўлиш тенг ҳажмли бўлиши, яъни бўлиш аъзолари ҳажмларининг йиғиндиси бўлинувчи тушунча ҳажмига тенг бўлиши керак. бу қоида бузилса, бўлиш тўлиқсиз ёки ортиқча бўлиб қолади. биринчи хил хатода баъзи бўлиш аъзолари кўрсатилмай қолади. масалан, «феъл замонлари» тушунчасини «ўтган замон феъли» ва «ҳозирги замон феъли» тушунчаларига ажратсак, ана шундай хато рўй беради. чунки «келаси замон феъли» тушунчаси қолиб кетган. иккинчи хил хатода эса ортиқча бўлиш аъзоси кўрсатилган бўлади. масалан «билиш» тушунчасини «ҳиссий билиш», «тафаккур», «назарий билиш»га ажратиб бўлмайди. чунки «назарий билиш» бу ерда ортиқчадир. б) бўлиш бир асос бўйича амалга оширилиши лозим. бошқача айтганда, асос қилиб олинган белги бўлиш давомида бошқа белги билан алмаштирилмаслиги зарур. масалан «қонун» тушунчасини «табиат …
5
ни «оддий гап», «эргашган қўшма гап», «боғланган қўшма гап» тушунчаларига ажратсак, бўлишдаги изчиллик йўқолади. бунда охирги иккита бўлиш аъзоси «қўшма гап» тушунчасининг турларидир. демак, «сакраш» ҳодисаси рўй берган. классификация (туркумлаш) тушунчаларни бўлишнинг алоҳида туридир. классификация предметларни маълум бир турларга (кичик синфларга ёки айрим предметларга) ажратишдан иборат бўлиб, бунда ҳар бир тур бошқаларига нисбатан ўзининг аниқ ва қатъий ўрнига эга. классификация натижалари ҳар хил жадваллар, схемалар, графиклар, кодекслар ва шу кабиларда ўз аксини топади. мантиқда сунъий ва табиий классификациялар фарқ қилинади. сунъий классификация предметларнинг бирорта умумий белгисига кўра амалга оширилади. унга мисол қилиб кутубхонадаги китоблар каталогини кўрсатиш мумкин. табиий классификацияни амалга ошириш учун бўлиш асоси қилиб предметларнинг бирорта муҳим белгисини олиш керак. ана шунинг учун ҳам у предметларнинг айрим муҳим хоссалари ҳақида фикр юритиш, қонуний боғланишларни аниқлаш имконини беради. бунга менделеевнинг кимёвий элементлар даврий системаси, дарвиннинг жонли табиат предметлари классификацияси мисол бўла олади. классификацияда тушунчани бўлиш қоидаларига амал қилиш зарур. классификациялар …

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "тушунчалар билан олиб бориладиган мантиқий амаллар"

1413384446_59530.doc конуни лик идемпотент þ ý ü = = a a a a a a i u конуни лик коммутатив þ ý ü = = а в в а а в в а i i u u конуни лик ассоциатив ) ( ) )( ) ( ) ( þ ý ü = = с в а с в а с в а с в а i i i i u u u u конуни ютиш ) ( ) ( þ ý ü = = а в а а а в а а u i i u конуни влик дистрибути ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( þ ý ü = = с а в а …

DOC format, 99.0 KB. To download "тушунчалар билан олиб бориладиган мантиқий амаллар", click the Telegram button on the left.