нуктанинг мураккаб харакати

DOC 1,7 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1363835447_42665.doc 1 1 1 z y x o 0 r r a r a r 0 r r a v r v e v a a r a e a k a r dt r d dt r d dt r d a r r r + = 0 0 0 , v dt r d v dt r d a a r r r r = = r k z j y i x r r r r r + + = r i j k x o y o z o dt k d z dt j d y dt i d x k dt dz j dt dy i dt dx dt r d r r r r r r r + + + + + = = r v r k z j y i x k dt dz j dt dy i dt dx r …
2
23264 5 5 м/c. v v v c e r = + = + = 2 2 2 2 232 64 10 232 87 ( , ) , / . м vvv c er    22 22 23264 10 23287(,) ,/.м www.arxiv.uz режа: 1. моддий нуқтанинг мураккаб ҳаракати 2. нисбий, кўчирма ва абсолют ҳаракат. 3. нуқтанинг мураккаб ҳаракатида тезликларини аниқлаш 4. нуқтанинг мураккаб ҳаракатида унинг тезланишларини аниқлаш. кориолис тезланиши. моддий нуқтанинг мураккаб ҳаракати биз ҳозирги маърузагача ҳарқандай ҳаракатни қўзғалмас координата ўқларига нисбатан содир бўлишини ва унинг қонуниятларини кўриб ўтган эдик, бундай ҳаракатлар оддий ҳаракатлар турига киради. энди агарда нуқта ихтиёрий эркин ёки боғланишли ҳаракатда бўлган бошқа бирорта қаттиқ жисмнинг устида ёки ичида ҳаракатланаётган бўлган ҳолатни, яъни ҳам ўзи ҳаракатлансин, ҳамда уни бошқа жисм ўзи билан бирга олиб юрган ҳолатдаги ҳаракатини кўриб ўтамиз. масалан, учиб кетаётган самолётнинг ичидаги стюардессанинг ҳаракати, ҳаракатланаётган поезднинг, денгизда сузаётган кеманинг ёки ҳаракатдаги автобуснинг ичидаги …
3
тезланишларни бир-биридан фарқ қилиш учун абсолют, нисбий, кўчирма тезлик векторларини мос равишда , , ва билан , шунингдек тезланиш векторларини , ва билан белгиланади. абсолют тезланишни текширганимизда қўшимча (кориолис) тезланиш келиб чиқади. мураккаб (абсолют) ҳаракатдаги моддий нуқта тезлиги (тезликларни қўшиш теоремаси). абсолют тезликни аниқлаш учун моддий нуқта мураккаб ҳаракатининг қонуни ифодасидан дан вақт бўйича ҳосила оламиз: (11.1) бу ерда : (11.2) – радиус-векторини қуйидагича ёзиб оламиз : (11.3) бунда x, y, z радиус-вектори нинг оxyz системасига нисбатан координаталари ; , , лар мос равишда , , ўқларининг бирлик векторлари . (11.3) дан вақт бўйича ҳосила олсак: (11.4) бу ерда embed equation.3 (11.5) (11.5) нуқтанинг нисбий тезлигини ифодалайди. уни ҳисоблашда , , лар ўзгармас деб қаралади. агар қўзғалувчи координаталар системасининг берилган ондаги бурчак тезлиги маълум бўлса, , , – векторлар учларининг тезликлари қуйидагича аниқланади : = embed equation.3 embed equation.3 , = embed equation.3 embed equation.3 , = embed equation.3 embed …
4
ллелограммнинг диоганали билан ифодаланади. абсолют тезлик модули косинуслар теоремасидан фойдаланиб топилади : = (11.11) агар = бўлса , = ; = бўлса, = ; = бўлса, = бўлади. 11.2. мурраккаб (абсолют) ҳаракатдаги нуқта тезланиши (тезланишларни қўшиш теоремаси) абсолют тезланишни аниқлаш учун (11.10) дан вақт бўйича ҳосила оламиз: (11.2..1) (11.5) дан фойдаланиб , ни аниқлаймиз: = embed equation.3 + embed equation.3 + embed equation.3 + embed equation.3 + embed equation.3 + embed equation.3 (11.2.2) (11.6) ни (11.2) га қўйсак : = embed equation.3 + embed equation.3 + embed equation.3 + embed equation.3 ( embed equation.3 + embed equation.3 + ) (11.2.3) бу ерда = embed equation.3 + embed equation.3 + embed equation.3 (11.2.4) (11.2.4) нуқтанинг нисбий тезланишини ифодалайди. (11.5) ва (11.2.4) ни (11.2.3) га қўямиз: = + (11.2.5) бундаги ифода нисбий ҳаракатдаги кўчирма тезлик ўзгаришини характерлайди . (11.9) дан фойдаланиб , ни топамиз : = + embed equation.3 embed equation.3 + …
5
on.3 embed equation.3 бўлиб,траекториянинг ботиқ томони бўйлаб йўналади. кориолис тезланиш йўналиши жуковский қоидаси бўйича топилади : 1) кўчирма харакат бурчак тезлиги йўналишига перпендикуляр п текислик ўтказилади; 2) нисбий ҳаракат тезлик ( ) ни п текисликка проекциялаб, уни деб белгилаймиз ; 3) ни кўчирма ҳаракат айланиш томонига 90о га бурамиз. натижада ҳосил бўлган йўналиш кориолис тезланиш йўналашини беради (111-расм,а). агарда бўлса , йўналишини топиш учун ни кўчирма ҳаракат айланиш томонига 90о га бурамиз (11.1-расм,б). (11.2.13) ва (11.2.14) формулаларга кўра тезланишлар модуллари ҳамда барча тезланишлар йўналиши аниқлангандан сўнг, (11.2.12) танлаб олинган , , ўқларига проекцияланади яъни: = = = a б 11.1-расм. бу ердан = келиб чиқади. (11.2.14) дан фойдаланиб қуйидаги хусусий ҳолларни келтириб чиқарамиз: 1.қўзғалувчи координата системаси илгарлама ҳаракатда ( =0) бўлса, =0 бўлади. 2.берилган онда нуқтанинг нисбий тезлиги нолга тенг бўлса, =0, бўлади. 3. берилган онда кўчирма ҳаракат бурчак тезлиги нисбий ҳаракат тезлигига параллел [( )=0, ( )= бўлса , …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"нуктанинг мураккаб харакати" haqida

1363835447_42665.doc 1 1 1 z y x o 0 r r a r a r 0 r r a v r v e v a a r a e a k a r dt r d dt r d dt r d a r r r + = 0 0 0 , v dt r d v dt r d a a r r r r = = r k z j y i x r r r r r + + = r i j k x o y o z o dt k d z dt j d y dt i d x k dt dz j dt dy i dt dx dt r d r r r …

DOC format, 1,7 MB. "нуктанинг мураккаб харакати"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.