қаттиқ жисмнинг илгариланма ва қўзғалмас ўқ атрофидаги айланма ҳаракати

DOC 5,2 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
1363848696_42690.doc dt ) ab ( d dt r d dt r d a b + = dt )ab(d dt rd dt rd ab  ab const = abconst d ab dt ( ) = 0 dab dt () 0 a b v v = ab vv a b ёки v v a a dt d dt d a b = = ab ёки vv aa dt d dt d ab  ab r r a b + = abrr ab  j ) ( t j 0 t t = 1 t t = ўр w t d d j lim 0 ® d t t d d j dt d j dt d j . j с рад c 1 w w k k w 1 t t = w w d w w d ўр e t d d w t d dt d t t w w …
2
есма доимо ўз-ўзига параллеллигини сақлаб қолишини эътиборга олсак, охирги йиғинди нолга тенг бўлади, яъни бўлади, шу сабабли (8.2) тенгламадан қуйидагини оламиз, (8.3) (8.3) формуладан кўриниб турибдики, илгарилама ҳаракатдаги ҳарқандай жисмнинг барча нуқталарининг тезлик векторлари бирхил бўлар экан. тезланишни аниқлаш учун (8.3) тенгликдан вақт бўйича бир марта ҳосила оламиз, (8.4) демак илгарилама ҳаракатдаги қаттиқ жисмнинг барча нуқталарининг тезланиш векторлари ҳам бир хил бўлар экан. ушбу икки қоида орқали, шуни аниқладдикки, илгарилама ҳаракатдаги қаттиқ жисмнинг бирорта нуқтасини тезлигини билиш барча нуқталарнинг тезлигини билишга тенг экан. худди шундай қоида тезланишлар учун ҳам ўринлидир. жисм ҳаракати даврида ундаги икки нуқта қўзғалмасдан қолса, бу ҳаракат айланма ҳаракат дейилади (81-рaсм). қўзғалмас о ва а нуқталардан ўтувчи ўқ жисмнинг айланиш ўқи деб аталади. жисм айланма ҳаракатини текшириш учун қўзғалмас po ва жисм билан биргаликда ҳаракатланувчи p текисликни оламиз. улар орасидаги бурчак po^p=φ бўлсин. жисм ҳаракатланганда po ва p текисликлар орасидаги бурчак ўзгара боради. натижада мазкур бурчак вақтнинг …
3
рчак тезлиги бурилиш бурчагининг қанчалик тез ўзгаришини ва бу ўзгариш йўналишини аниқлайди. шунинг учун бурчак тезлигини вектор сифатида ифодаланади. мазкур векторни жисм айланиш ўқининг ихтиёрий нуқтасига қўямиз ва йўналишини шундай танлаймизки, унинг учидан туриб қаралганда жисм доимо соат стрелкасига қарши томонга айлансин (82-расм). a б 82-расм оz ўқни жисм айланиш ўқида олсак, бурчак тезлик вектори бундай ёзилади: = embed equation.3 (8.8) бу ерда - oz ўқининг бирлик вектори. умумий ҳолда жисмнинг бурчак тезлиги вақт ўтиши билан ўзгаради. t=to да бурчак тезлик o, да эса 1 бўлсин. бурчак тезлиги ўзгариши ( = 1- o) ни вақт ўзгариши ( t=t1-t0) га нисбати жисмнинг ўртача бурчак тезланиши деб аталади: = (8.9) бу ердан ни нолга интилтириб лимитга ўтамиз: ёки (8.10) (8.10)дан кўрамизки, жисмнинг бурчак тезланиши бурчак тезлигидан вақт бўйича биринчи ёки бурилиш бурчагидан иккинчи тартибли ҳосилага тенг. жисм бурчак тезланишининг вектори ( ) ни айланиш ўқи бўйлаб тасвирлаш мумкин (83-расм): а б с …
4
ҳал этишда олдидаги ишора мусбат; текис секинланувчи бўлса, олдидаги ишора манфий деб олинади (83-расм; б, д). жисм ҳаракати текис тезланувчи бўлганда бурчак тезлиги ва бурчак тезланишининг ишораси бир хил бўлади (83-расм; а, с). � embed pbrush ��� � embed pbrush ��� � embed pbrush ��� _1398941982.unknown _1398941990.unknown _1398942001.unknown _1398942005.unknown _1398942009.unknown _1398942011.unknown _1398942013.unknown _1398942015.unknown _1398942016.unknown _1398942014.unknown _1398942012.unknown _1398942010.unknown _1398942007.unknown _1398942008.unknown _1398942006.unknown _1398942003.unknown _1398942004.unknown _1398942002.unknown _1398941994.unknown _1398941996.unknown _1398941998 _1398942000 _1398941997.unknown _1398941995.unknown _1398941992.unknown _1398941993.unknown _1398941991.unknown _1398941986.unknown _1398941988.unknown _1398941989.unknown _1398941987.unknown _1398941984.unknown _1398941985.unknown _1398941983.unknown _1398941973.unknown _1398941977.unknown _1398941980 _1398941981.unknown _1398941979.unknown _1398941975.unknown _1398941976.unknown _1398941974.unknown _1398941969.unknown _1398941971.unknown _1398941972.unknown _1398941970.unknown _1398941967.unknown _1398941968.unknown _1398941966.unknown _1398941965
5
қаттиқ жисмнинг илгариланма ва қўзғалмас ўқ атрофидаги айланма ҳаракати - Page 5

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "қаттиқ жисмнинг илгариланма ва қўзғалмас ўқ атрофидаги айланма ҳаракати"

1363848696_42690.doc dt ) ab ( d dt r d dt r d a b + = dt )ab(d dt rd dt rd ab  ab const = abconst d ab dt ( ) = 0 dab dt () 0 a b v v = ab vv a b ёки v v a a dt d dt d a b = = ab ёки vv aa dt d dt d ab  ab r r a b + = abrr ab  j ) ( t j 0 t t = 1 t t = ўр w t d d j lim 0 ® d t t d d j dt d j dt d j . j с рад c …

Формат DOC, 5,2 МБ. Чтобы скачать "қаттиқ жисмнинг илгариланма ва қўзғалмас ўқ атрофидаги айланма ҳаракати", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: қаттиқ жисмнинг илгариланма ва … DOC Бесплатная загрузка Telegram