патологик анатомия | perinatal patologiyalar.tug‘ma anomaliyalar. chala tug‘ilishga bog‘liq buzilishlar. perinatal infeksiya. homila istisqosi. metabolizmning tug‘ma buzilishlari va boshqa genetik kasalliklar. bolalar

PPTX 19 pages 10,9 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 19
презентация powerpoint патологик анатомия перинатал патологиялар.туғма аномалиялар. чала туғилишга боғлиқ бузилишлар. перинатал инфекция. ҳомила истисқоси. метаболизмнинг туғма бузилишлари ва бошқа генетик касалликлар. болалар тўсатдан ўлими синдроми. чақалоқлар ва болалар ўсмалари ва ўсмасимон тузилмалари перинатал патологиялар: 1.асфиксия (ҳомила ёки чақалоқ) – ҳомила қони ва тўқималарида кислороднинг етишмаслиги. сабаблари: она касалликлари, она-йўлдош ва йўлдош-ҳомила қон айланишининг бузилиши. чақалоқ асфиксияси – бу чақалоқнинг мустаққил нафас олишининг бузилиши 2. пневмопатиялар – “нафас олиш бузилиши синбром”ли ўпканинг яллиғланишсиз ўзгаришлари: а) ателектазлар, б) гиалин мембраналар, в) шиш-геморрагик синдром 3. туғруқ жароҳатлари (травма) – туғруқ жараёнида ҳомила тўқима ва аъзоларининг шикастланиши, ёрилиши ва қон кетиши. спонтан ва акушерлик жароҳатлар. 4. гемолитическая болезнь 5. перинатал инфекциялар: қориничи инфекциялар ёки инфекцион фетопатиялар, туғруқдан кейинги инфекциялар (неонатопатия). 6. аномалиялар ва туғма нуқсонлар туғма аномалиялар ва нуқсонлар болалар касалликлари катталарникига ўхшамайди. перинатал давр хасталикларнинг асоратлар ва оқибатлари болада бир умрга муҳрланиб қолиши мумкин. дунёда касалликлардан болалар ўлими давлатларнинг ривожланиш даражасига қараб, …
2 / 19
муртқанинг ёрилиши 3,7 13-хромосома трисомияси 1,3 анэнцефалия 2,5 18-хромосома трисомияси 2,3 юз-жағ соҳа нуқсонлари ҳазм тизими патологиялари танглайнинг ёрилиши 6,4 йўғон ёки тўғри ичак стенози 4,8 лабнинг ёрилиши 10,5 қизилўнгач стенози 2,4 юрак-томир патологиялари таянч-харакат аппарати патологияси қоринчалараро девор нуқсони 4,4 гастрошизис – қорин девори нуқсони 3,7 аорта транспозицияси 4,7 диафрагма чурраси 2,9 фалло тетрадаси 3,9 киндик найи чурраси 2,1 чала туғилиш, бу – чақалоқнинг 37 хафталикдан олдин туғилиши чала туғилиш белгилари: тана вазни 2,5 кг, узунлиги 47 см кам бўлиши; терида туклар кучли ривожланган, яъни билаклар ва елканинг юқори қисмида; киндик меёрдагидан 1-2 см пастроқ жойлашган; ўғил болаларда уруғдонлар ёрғоқга тушмаган, қиз болаларда катта жинсий лаблар кичик жинсий лабларни ёпмаган ҳолатда. чала туғилиш сабаблари: а) ҳомилаичи инфекцияси; б) плацентар етишмаслик; в) кўп ҳомилалик; г) ҳомиладорлик токсикози; д) она жинсий аъзолари патологияси. чала туғилган чақалоқларда аъзо ва тўқималарнинг чала ривожланганлиги қуйидаги асоратларга олиб келади: 1) гиалин мембранали касаллик (чақалоқлар респиратор-дистресс …
3 / 19
а диффуз интерстицал пролифератив инфильтрат ва ареактив некроз ўчоқлари топилади. заҳим, сил, листериоз ва замбруғли касалликларда – барча аъзоларнинг тарқоқ зарарланиши ва тугунчалар пайдо бўлиши кузатилади. моддалар алмашинуви (метаболизм) нинг туғма бузилишлари (мтб) бу ўзгаришларни биринчи бўлиб 1908 йилда арчибальд гаррод киритган. мтб одатда аутосомно-рецессив ёки х хромосомага туташган ҳолда, айримлари доминант белги билан насл суради. мтбдан 3 тасини ўрганамиз: фенилкетанурия (фку), галактоземия ва кистозли фиброз. фенилкетанурия, бу – фенилаланин метаболизми бузилишидан гиперфенилаланинемия ривожланишидир. аутосомно-рецессив касаллик. фенилананин меёрда 120 мкмоль/л, фтб да 600 мкмоль/л дан ошади. фенилаланин фенилаланингидроксилаза ёрдамида тирозинга айланади. фермент етишмаганда ҳар хил метаболитлар пайдо бўлади: фенилпуревая кислота, фенилсут кислота, фенилацетат кислота, о-гидроксифенилацетат кислота – ва улар сийдик ва тер билан ажралади, касал болалардан сичқоннинг ёки замбуруғнинг ҳиди келади. фенилаланин метаболитлари бош мияни шикастлайди. чақалоқлар туғилганда меёрда бўлиши мумкин, лекин бир неча хафтадан сўнг бош мия ўсишдан тўхтайди. одатда бола 6 ойликга етганда ақлий заифликга учрайди. морфологик жиҳатдан …
4 / 19
оза-1-фосфатуридилтрансфераза (galt) ва 2) галактокиназа. галактоземия ривожланишининг 2 та механизми мавжуд: 1- galt етишмаслиги; 2- галактокиназа дефицити. натижада галактоза чала парчаланиб, фаол метаболитлар пайдо бўлади: галактозанинг юқори молекуляр спирти – галактитол, глюкозанинг оксидланиш маҳсулоти галактонат ва бу маҳсулотлар жигар, талоқ, хрусталик, буйрак, юрак мушаклари, бош мия пўстлоғи ва эритроцитларда тўпланади. натижада: жигарда ёғли дистрофия, склероз ва цирроз ривожланади; кўз хрусталигила галактитол тўпланишидан катаракта ривожланади бош мияда носпецифик ўзгаришлар: нейронлар некрози, шиш ва глиоз ривожланади ва 12 ойга тўлганда ақлий завифлик кузатилади. кистозли фиброз ёки муковисцидоз нафас, меъда-ичак ва репродуктив тизимлар эпителийсида қуюқлашган шилимшиқ пайдо қиладиган генетик касаллик ҳисобланади. бу касаллик ўлимга олиб келиш бўйича генетик касалликлар орасида биринчи ўринни эгаллайди, 2500 та тирик туғилганлардан 1-да учрайди. бунда cftr оқсиллар ташкил топишига жавобгар ген мутацияга учрайди ва 1989 йилда фиброзли кистозга олиб келувчи 1300 мутацияси аниқланган, улар 6 та синфга ажратилади: i-синф – оқсиллар синтезини бузувчи мутация; ii-синф – оқсиллар фолдинги, …
5 / 19
ва меконийли илеус. жигарда – ўт йўллари шилимшиқ модда билан тиқилиб, девори яллиғланади ва пролиферацияланади. 35% ҳолларда билиар цирроз ривожланади. сўлак безларида – найлари шилимшиқ билан тиқилиб, кенгаяди, эпителийси ясси эпителийли метаплазияга учрайди, без атрофияланади, оралиқ тўқимаси фиброзланади. ўпкада – бронхлар девори шиллиқ ости безларида шилимшиқ тўпланиб, обструкция ва яллиғланишга учрайди, суринкали бронхит ва бронхоэктазия, шартли патогенли пневмония ривожланади. болаларнинг тўсатдан ўлим синдроми (бтўс), бу – сабаблари номалум бўлган болаларнинг 1 ёшгача даврда қўққисдан ўлими ҳисобланади. тбўс болалар ўлими таркибида туғма аномалия ва чала туғилишдан кейин 3-ўринни эгаллайди. ақш 100 минг чақалоқга 10, янги зеландияда 100 та тўғри келади. тбўс нинг 90% биринчи 6 ойликда, аниқроқ айтилганда 2- ва 4-ойликлар ўртасида юз беради. болалар асосан уйда, ухлаб ётганда ўлади. бтўс патогенези – кўп омиллик ҳолат ҳисобланади. бир-бирига боғланиб кетган 3 та омил аниқланган: 1) таъсирланувчанлик; 2) гомеостаз критик даврларида қўзғалиши; 3) экзоген стресс омиллар. патологик анатомияси – тимус, висцерал ва …

Want to read more?

Download all 19 pages for free via Telegram.

To'liq yuklab olish

About "патологик анатомия | perinatal patologiyalar.tug‘ma anomaliyalar. chala tug‘ilishga bog‘liq buzilishlar. perinatal infeksiya. homila istisqosi. metabolizmning tug‘ma buzilishlari va boshqa genetik kasalliklar. bolalar"

презентация powerpoint патологик анатомия перинатал патологиялар.туғма аномалиялар. чала туғилишга боғлиқ бузилишлар. перинатал инфекция. ҳомила истисқоси. метаболизмнинг туғма бузилишлари ва бошқа генетик касалликлар. болалар тўсатдан ўлими синдроми. чақалоқлар ва болалар ўсмалари ва ўсмасимон тузилмалари перинатал патологиялар: 1.асфиксия (ҳомила ёки чақалоқ) – ҳомила қони ва тўқималарида кислороднинг етишмаслиги. сабаблари: она касалликлари, она-йўлдош ва йўлдош-ҳомила қон айланишининг бузилиши. чақалоқ асфиксияси – бу чақалоқнинг мустаққил нафас олишининг бузилиши 2. пневмопатиялар – “нафас олиш бузилиши синбром”ли ўпканинг яллиғланишсиз ўзгаришлари: а) ателектазлар, б) гиалин мембраналар, в) шиш-геморрагик синдром 3. туғруқ жароҳатлари (травма) – туғруқ жараёнида ҳомила тўқима ва аъзо...

This file contains 19 pages in PPTX format (10,9 MB). To download "патологик анатомия | perinatal patologiyalar.tug‘ma anomaliyalar. chala tug‘ilishga bog‘liq buzilishlar. perinatal infeksiya. homila istisqosi. metabolizmning tug‘ma buzilishlari va boshqa genetik kasalliklar. bolalar", click the Telegram button on the left.

Tags: патологик анатомия | perinatal … PPTX 19 pages Free download Telegram