ўрта осиё тупроқлари

PPTX 4.0 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1488525920_65672.pptx 1982 й 0-30 (кам); 61,0% /46 (юкори); 11,5% 31-45 (урта); 27,5% 2009 й 0-30 (кам); 67,5% /46 (юкори); 3,5% 31-45 (урта); 29,0% /docprops/thumbnail.jpeg слайд 1 ўрта осиё тупроқлари режа: ўрта осиё тупроқларининг хилма – хиллиги тупроқ турлари буз тупроқлар жигарранг тупроқлар яйловлар ва суғориладиган ерлар. ўрта осиё тупроқларининг хилма – хиллиги ўрта осиёнинг чўл қисмида энг кўп тарқалган тупроқ бу сур кўнғир тупроқ туридир. бу тупроқ тури жумҳурият йер фондининг 25—30% ни ишғол қилиб, асосан бўр, палеоген, неоген даврларининг қумтош, гил, мергел, охактош ва қадимий пролювиал, эллювиал ётқизиқларда ташкил топган. сур-қўнғир тупроқлар устюрт платоси, қизилқумдаги қолдиқ тоғ этаклари ва баландликлари, қарши, малик чўлларидаги қолдиқ тоғ этакларида жойлашган. сур-қўнғир тупроқ таркибида чиринди миқдори кам бўлиб, (устки қатламида гумуснинг миқдори 0,3—0,7% гача боради. сур-қўнғир тупроқ шўртанг бўлиб, унинг таркибида калҳўий карбонат кўп, лекин у чуқурлашган сари камайиб, аксинча, гипс миқдори ортиб боради. сур-қўнғир тупроқнинг 40—60 см чуқур қисмидан бошлаб бутун тупроқнинг …
2
уз катлами билан қопланади. шўрхокларда чиринди деярли бўлмайди, фақат ўтлок ва ботқоқ шўрхоклардагина гумусли қатлам вужудга келиб, ажриқ ва қиёқ ўсади (гумус миқдори 1,0% дан кам), колган шўрхокларда онда-сонда ҳолда шўралар ўсиши мумкин. шўрхоклар шунингдек воҳалар атрофида хам учраб, илғор агротехник ва мелиоратив усулларни қўллаб деҳкончиликда фойдаланса бўлади. сўнгги йилларда ўрта осиёнинг суғориладиган йерлари орасида ҳам агротехника қоидаларига риоя қилинмаслиги оқибатида тупроқ қайта шўрлашмоқда. ўтлоқ-воҳа (суғориладиган) тупроқлари асосан амударё, зарафшон ва қашқадарёларнинг қуйи қисмларида, қарши, шеробод чўлида учрайди. тақир-ўтлоқ суғориладиган тупроқ тури қуйи амударё ва қуйи зарафшонда, ўтлоқ-воҳа (суғориладиган) тупроқ тури эса қашқадарёнинг қуйи қисмида ва шеробод чўлида учрайди. бундай тупроқлар таркибида чиринди миқдори 1— 1,3% ни ташкил этади. лекин ўтлоқ-воҳа тупроқлари минг йиллаб суғорлиб, ишлов берилиб, ҳар хил ўғитлар солиниши натижасида ўзининг табиий хусусиятларини ўзгартириб, маданий воҳа тупроғига айланган. шу сабабли маданийлашган (агроқатлам) қатлам 2—3 метрга йетади. бу аграр қатлам орасида хар хил сопол идишлар қолдиғи, ғишт, кўмир, суяк …
3
лан бўз тупроқдан ажралиб туради. оч тусли қўнғир тупроқ оч тусли қўнғир тупроқ тарқалган минтақанинг кўп қисми, тошлоқлардан, очилиб қолган туб жинслардан, курумлардан, доимий қор ва музликлардан иборат. оч тусли қўнғир тупроқли баланд тоғли минтақанинг доимий қорларга яқин жойларида, булоқ ва сизотлар атрофида унча катта майдонга эга бўл,маган баланд тоғли утлоқ ва торфли-ботқоқ тупроқ тури жойлашган. бу тупроқ турлари ичида торфли-ботқоқ тупроғининг устки (0—10 см) қисми таркибида 18—20% гача чиринди (гумус) мавжуд. лекин торфли-ботқоқ тупроқнинг 10 см. дан қуйи қисмида гумус миқдори кескин ўзгариб, 1—3% га тушиб қолади. оч тусли қўнғир тупроқ тарқалган майдон унча катта бўлмасдан умумий тупроқ майдонининг 1,19 фоизини ташкил этади, холос. (18 жадвалга қаранг.)ўрта осиё ҳудудининг тоғли қисмида сув эрозияси кучли бўлиб, у яйловлардан нотўғри фойдаланиш, тик ёнбағирларни нотўғри ҳайдаш, ўсимликларга нисбатан нотўғри муносабатда бўлиш оқибатида содир бўлмоқда. жумҳуриятимиз тоғ ва тоғолда қисмларида тупроқ майдонининг 15,44% сув эрозиясига учраган. тупроқ —инсоният ҳаёти учун жуда зарур бўлган …
4
ш йўли билан экинлардан тобора юқори ва сифатли ҳосил олиш хакидаги фан. республиканинг суғориладиган майдонларида тупроқнинг ҳаракатчан фосфор билан таъминланиш даражаси, мг/кг (умумий майдонга нисбатан % ҳисобида) калийли ўғитлар калийли ўғитлар оддий мураккаб ўғит калий хлорид, калий сульфат, калийли селитра, фосфат калий, аммофос маҳаллий ўғитлар image8.png image9.jpeg image10.png image11.png image12.png image13.png image14.png image15.png image16.png image17.png image18.png image19.png image20.png image21.png image22.png image23.jpeg image24.jpeg image25.jpeg image26.png image27.png image28.emf image29.emf oleobject2.bin oleobject1.bin image30.png image31.jpeg image32.jpeg image33.jpeg image34.jpeg image1.jpeg image3.wmf image4.png image5.png image6.png image7.png
5
ўрта осиё тупроқлари - Page 5

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "ўрта осиё тупроқлари"

1488525920_65672.pptx 1982 й 0-30 (кам); 61,0% /46 (юкори); 11,5% 31-45 (урта); 27,5% 2009 й 0-30 (кам); 67,5% /46 (юкори); 3,5% 31-45 (урта); 29,0% /docprops/thumbnail.jpeg слайд 1 ўрта осиё тупроқлари режа: ўрта осиё тупроқларининг хилма – хиллиги тупроқ турлари буз тупроқлар жигарранг тупроқлар яйловлар ва суғориладиган ерлар. ўрта осиё тупроқларининг хилма – хиллиги ўрта осиёнинг чўл қисмида энг кўп тарқалган тупроқ бу сур кўнғир тупроқ туридир. бу тупроқ тури жумҳурият йер фондининг 25—30% ни ишғол қилиб, асосан бўр, палеоген, неоген даврларининг қумтош, гил, мергел, охактош ва қадимий пролювиал, эллювиал ётқизиқларда ташкил топган. сур-қўнғир тупроқлар устюрт платоси, қизилқумдаги қолдиқ тоғ этаклари ва баландликлари, қарши, малик чўлларидаги қолдиқ тоғ этакларида жойлашган. сур-қўнғ...

PPTX format, 4.0 MB. To download "ўрта осиё тупроқлари", click the Telegram button on the left.

Tags: ўрта осиё тупроқлари PPTX Free download Telegram