механизмлар динамикаси

DOCX 92,4 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1538740695_72554.docx bs s bs bk ml i l l + = 2 r m i s = bs s bs s l a l a e m t sin = = 0 ) ( ) 2 ( = с р 2 2 2 0 2 2 и 2 2 , 1 м l h р h g р и t - + = 0 ) ( ) 3 ( = с р 0 ) ( 23 = р 0 43 43 3 3 2 2 12 12 = + + + + + + + n t и и t n р р g р g р р р n t t n р р р р 43 43 12 12 ; ; ; s и s a m p - = h p l p l l ma l ma l a m h ma еi м h р …
2
машина енгши керак булган каршилик кучи. рпс харакатга тескари томонга йуналаган булади. рn.c-харакатни секинлаштиришга интилади. рn.с иши манфийдир. рвс- зарарли каршилик кучлари. харакат давомида пайдо буладиган ишкаланиш кучи ва мухитнинг таъсири (каршилиги) зарарли каршилик кучлари дейилади. рвс-кучи харакатни секинлаштиришга интилади. иши манфий. рg - огирлик кучлари. огирлик кучлари хамма вакт ернинг марказига йуналган булиб уларнинг иши мусбат, манфий ва нолга тенг булиши мумкин. gi. -инерция кучлари. машина звеноларининг огирлик марказлари эгри чизикли ёки нотеккис харакат килганида инерция кучлари хосил булади. ри –инерция кучлари тезланиш векторини йуналишига тескари йуналган булади. инерция кучларини аниклаш. -нотекис илгариланма - кайтма харакат. бунда факат инерция кучи пайдо булади. (расм 7.1) расм 7.1 инерция кучини йуналиши тезланиш векторига тескари йуналади. - нотекис (узгарувчан) айланма харакат 7.2 расм 7.3 расм нотеккис айланма харакатда инерция кучидан ташкари инерция момен- ти хам пайдо булади. буларни тезланиш марказига (к) куйилган инерция кучи иs билан алмаштириш мумкин к-шундай топилади. куч ва …
3
нолар) учун тузиладиган тенгламалар сони барча кинематик жуфтлардаги номалум кучлар сонига тенг. шунинг учун хам хар кандай ассур группаси статик аник система экан. кинетостатика методи хакида тушунча механизм звеноларига таҳсир этувчи барча кучларни эътиборга олган холда кинематик жуфтлардаги реакцияларни хар хил усуллар билан топиш мумкин. марнинг график усули билан виттенбауэрнинг аналитик усули билан, ва нихоят бруевичнинг графоаналитик усули билан. бу усулда жуфтлардаги реакциялар каттик жисм статикасининг маълум мувозанат тенгламаларидан аникланади. бу усул даламбер принципига асосланган булиб, унинг маъноси шундан иборат. агар звенога таъсир этаётган хамма ташки кучларга яна инерция кучини кушсак, у холда жисм мувозанатда булади. бу усул статика усулидан тубдан фарк килиб, кинетостатика усули дейилади. (яъни харакатдаги статика дейилади). иккинчи класс ассур группаларининг кинематик жуфтларидаги реакцияларни аниклаш. i-куриниш ассур гурухини кучга анализи (7.6 расм) 1) 2 звенога таъсир килаётган кучлардан с нуктага нсибатан момент оламиз m р2иh2-mи2+р12tl2-g2h02=0 2) 3 звенога таъсир килаётган кучлардан с нуктага нисбатан момент оламиз m …
4
7й. oleobject2.bin image5.wmf oleobject3.bin image6.wmf oleobject4.bin image7.wmf oleobject5.bin image8.png image9.png image10.wmf oleobject6.bin image11.wmf oleobject7.bin oleobject8.bin image12.wmf oleobject9.bin image13.wmf oleobject10.bin image14.wmf oleobject11.bin image15.wmf oleobject12.bin image16.wmf oleobject13.bin image17.png image18.png image1.png image2.wmf oleobject1.bin image3.png image4.wmf
5
механизмлар динамикаси - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"механизмлар динамикаси" haqida

1538740695_72554.docx bs s bs bk ml i l l + = 2 r m i s = bs s bs s l a l a e m t sin = = 0 ) ( ) 2 ( = с р 2 2 2 0 2 2 и 2 2 , 1 м l h р h g р и t - + = 0 ) ( ) 3 ( = с р 0 ) ( 23 = р 0 43 43 3 3 2 2 12 12 = + + + + + + + n t и и t n р р g р g р р р n t t n р р р р 43 43 12 …

DOCX format, 92,4 KB. "механизмлар динамикаси"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: механизмлар динамикаси DOCX Bepul yuklash Telegram