механизмларни кучлар таъсирида хисоблаш

DOC 575.0 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1484163992_67487.doc å å å å å å å å ui å m m å m m ÷ ø ö ç è æ мм н a в f f 12 m f g m 2 2 u f m f m å å å l m e m н l m h f h g bc u e u e , , 2 2 2 2 + + - m m f m f g m 2 m m å u3 f u3 f m å = 0 ui f oa h f 21 f m механизмларни кучлар таъсирида хисоблаш режа: 1.механизмни куч таъсирида хисоблаш усули ҳақида. 2.1-синф 2-тартибли ассур гурухлари кинетостатикаси. 3.бошланғич бўғиннинг кинетостатикаси ва механизмни мувозанатловчи (ҳаракатлантирувчи) кучни аниқлаш. маърузанинг муаммоли холатлари. механизмлар харакатида бўғинларнинг бир-бирига таъсири натижасида уларни боғловчи кинематик жуфтларда реакция кучлари хосил булади. бу кучлар механизмга нисбатан ички кучлар ҳисобланади. механизмларни лойихалашда кинематик жуфтлардаги реакция кучлари …
2
а амалга оширилади. бунда даламбер принципидан фойдаланилади. бу принцип қуйидагича таърифланади: бўғинга таъсир килувчи кучларга шартли равишда инерция кучларини кушиб, системани шу онда мувозанатда деб караш мумкин. натижада хар бир бўғин учун кинетостатиканинг учта тенгламасини ечиш мумкин. fх+фiх=0 (1) fй+фiу=0 (2) m0(f)+ м+мо (фi)+ мфi=0 (3) (1) ва (2) алгебраик тенгламалар эквивалент вектор тенглама билан алмаштирилиши мумкин. аслида бўғинга инерция кучлари фi бош вектори м(фi бош моменти таъсир қилмайди ва факат бўғинларни тезланиш билан харакатланишини назарга олиш учун (1), (2), (3) тенгламаларга математик катталик сифатида киритилган холос. (1), (2), (3) тенгламаларда кинематик жуфтлардаги реакция кучлари fx, fy, 0(fi) суммалар таркибида бўлиб, улардан аниқланади. бу тенгламаларда фiх, фiу, мфi тезланишга боғлик булгани учун реакция кучлари хам тезланишларга боғликдир. демак, механизмни кучлар таъсирида ҳисоблаш учун унинг харакат конунини билиш керак. механизмларни кучлар таъсирида ҳисоблаш кинематик ҳисоблаш тартибига тескари бўлиб, механизмни охирига кушиладиган ассур гурухидан бошланади. 1-шакл. ассур гурухларидан хосил булган механизм схемаси. …
3
нгламаси: f =0 f12 n+ f12 1+ g2+fu2+g3+ fu3 + f143+ fn4-3=0 (4) бу тенгламада реакция кучларининг й^налиши ва кушилиш нуқталари маълум. натижада (4) тенгламада ноъмалумлар сони 4 та. статиканинг моментлар енгламасини тузамиз. бунинг учун иккинчи бўғин кучларидан с нуқтага нисбатан момент олинади. мс=0 -f112 l cb –g2 h1 e+fu2 h2 e –mu2 =0 (5) (5) да fn12 кучи моменти нолга тенг, чунки унинг елкаси нолга тенг бўлиб, кучнинг таъсир чизиғи с нуқтадан ўтади. (5) дан f`2 кучи микдори аниқланади. 3-буғин кучларидан с нуқтага нисбатан момент олинади: мс=0 f14-3 l cд –g3 h3 e+fu3 h4 e –mu3= 0 (6) (6) дан f14-3 микдори аниқланади. натижада (4) тенгламада 2 та номаълум колади, яъни fn2 ва fn4-3 кучларининг микдорлари ноъмалум. (4) тенглама асосида куч режаси курилади. (2б-шакл) бунинг учун а нуқтадан f112 куч вектори ав кесма билан кўрсатилади. бунда ав кесма қабул қилиниб, куч режаси масштаби ҳисобланади. f112 кучига (в нуқтадан) g2 …
4
кинематик жуфт оркали боғланиб, х-х уки бўйлаб харакатлансин, кинематик жуфтлардаги реакция кучлари куч режасини кўриб аниқланади. гурухни кучлар таъсирида мувозанат тенгламаси тузилади: fui=0 fn12+ f'l2+ g2+ fu2+g3+fu3+ f43 = 0 (8) f12 реакция кучининг куйилиш нуқтаси маълум. унинг икки ташкил этувчисиии f'l2 ва fn l2 шартли равишда ажратиб кўрсатиш мумкин. f43 реакция кучи факат йуналиши маълум -х текислигига тик йуналган. f`12 кучи 2-бўғин кучларидан с нуқтага нисбатан момент олиб аниқланади. мс=0 - f`12 lвс - g2h, + fu2 h2 + mu2 = 0 (9) f`12= (8) тенглама асосида куч режаси курилади. бунииг учун ихтиёрий а нуқтада масштабда fn2 реакция кучи ав кесма жойлаштирилади ва b нуқтадан g2 кучи be кесма билан чизилади: bc = ,мм. куч векторларини кетма-кет кушиб, f нуқтадан вертикал ва а нуқтадан вс бўғин укига параллел чизик утказиб, уларнинг кесишиш нуқтаси d билан белгиланади. d ва в нуқталарни бирлаштириб fl2 реакция кучи йуналиши аиикланади. куч режасидан кучнинг …
5
1. бўғиннинг 0 нуқтасига нисбатан момент олинади. f12h-fm 0a = 0: (12) бу ерда: fm = , н. кучларга мос келувчи ав, вс кесма узунликлари аниқланиб, куч режаси (4б-шакл) mf маштабда курилади. f01 реакция кучи аниқланади: f01= ас,н 4-шакл. бошланғич бўғин (а), кучлар режаси (б). _1465651535.unknown _1465654466.unknown _1465654885.unknown _1465655080.unknown _1465655180.unknown _1465655470.unknown _1465655564.unknown _1465655299.unknown _1465655102.unknown _1465654988.unknown _1465655043.unknown _1465654960.unknown _1465654555.unknown _1465654874.unknown _1465654494.unknown _1465653647.unknown _1465653916.unknown _1465654351.unknown _1465653706.unknown _1465653155.unknown _1465653620.unknown _1465653108.unknown _1465650536.unknown _1465651033.unknown _1465651076.unknown _1465650901.unknown _1465649930.unknown _1465650522.unknown _1465649874.unknown

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "механизмларни кучлар таъсирида хисоблаш"

1484163992_67487.doc å å å å å å å å ui å m m å m m ÷ ø ö ç è æ мм н a в f f 12 m f g m 2 2 u f m f m å å å l m e m н l m h f h g bc u e u e , , 2 2 2 2 + + - m m f m f g m 2 m m å u3 f u3 f m å = 0 ui f oa h f 21 f m механизмларни кучлар таъсирида хисоблаш режа: 1.механизмни куч таъсирида хисоблаш усули ҳақида. 2.1-синф 2-тартибли ассур гурухлари кинетостатикаси. 3.бошланғич бўғиннинг кинетостатикаси ва механизмни мувозанатловчи (ҳаракатлантирувчи) кучни аниқлаш. …

DOC format, 575.0 KB. To download "механизмларни кучлар таъсирида хисоблаш", click the Telegram button on the left.