"ilmiy menajment" maktabi

DOCX 8 стр. 93,9 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 8
2-mavzu. menejment nazariyasining shakllanishi va rivojlanishi 2.1. boshqarish ta’limotidagi yo‘nalishlar 2.2. “ilmiy menejment” maktabi f.teylor ta’limotining mazmuni va mohiyati 2.3. mumtoz menejment namoyondasi a.fayol olg‘a surgan tamoyillar 2.4. insoniy munosabatlar maktabi namoyondasi d.mak gregorning x va u nazariyasi 2.5. “tizimli” yoki zamonaviy menejment mohiyati 2.6. o‘rta osiyoda menejmentning nazariy asoslari va tamoyillari. таянч сўз ва иборалар: менежмент, тарихий шароитлар, илмий мактаблар, илмий менежмент, мунтоз менежмент, инсоний муносабатлар назарияси, тизим, замонавий менежмент, хорижий моделлар, америка модели, япония модели. (бошқаришга мисоллар) бошкарув таълимот(мактаб)ининг эволюцион ривожланиши "илмий менежмент" мактаби ёки "бошкарувнинг мумтоз" мактаби "инсоний муносабатлар" мактаби “инсоний хулк-атворлар” мактаби тизимли ёки замонавий менежмент "илмий менежмент" мактаби "илмий менежмент" мактабининг шаклланишни хiх асрнинг охири ва хх асрнинг бошларида америкада шакллана бошлаган. бу мактаб бошкача ном билан, яъни "бошкарувнинг мумтоз мактаби" деб хам юритилган. бу мактаб ибтидосида америкалик мухандис ва ихтирочи ф. тейлор (1856—1915) турган эди. унинг назарияси кейинчалик "тейлоризм" деган ном олган. у яратган …
2 / 8
либ, ф. тейлор "бошкарувнинг мумтоз мактаби" ни яратишга асос солди. у яратган бошкарув мактаби факат америкада эмас, балки европанинг бошка мамлакатларида хам турли назария ва окимлар куринишида ривожланиб борди. "илмий менежмент" мактабининг ривожланиши тейлорнинг замондоши ва ишининг давомчиси америкалик иктисодчи г. эмерсон мехнатни илмий ташкил килиш буйича йирик мутахассислардан булиб, у бошкариш ва мехнатни ташкил килишнинг комплекс, системали тизимини ишлаб чиккан. унинг "мехнат унумдорлигининг 12 принципи"номли асарида ёритилган. г. эмерсон илмий бошкарув принципини мохиягига кура куйидаги кетма-кетликда баён килган. 1. аник куйилган максад ва гоялар. 2. окил, соглом фикр.(ал-хоразими) 3. жозибали, эътиборли махсулот. 4. интизом. 5. ходимга нисбатан адолатли булиш. 6. тезкор, ишончли, тулик, аник ва мунтазам хисоб-китоб. 7. диспетчерлаш. 8. меъёрлар ва жадваллар. 9. шароит билан таъминлаш. 10. операцияларни меъёрлаш.(тажриба) 11. стандарт йўрикномаларни тайёрлаш. 12. унумдорликни рагбатлантириш. куриниб турибдики, г. эмерсоннинг диккат-эътиборида, энг аввало икки, яъни аник куйилган максад ва гоя, шунингдек окилона фикр турибди. г. эмерсон ишчининг иш …
3 / 8
елиб чиқишига хизмат қилди) "илмий менежмент" ёки "мумтоз менежмент" намояндалари мехнатни илмий ташкил килиш усулларини ишлаб чикишди ва мехнатни технократик бошкарилишига асос солишди. бу усулга кура: • рахбарнинг ходимга буладиган муносабатлари алохидалаштирилди; • мехнатни рагбатлантириш каъий нормалаштирилди; • мехнатни режалаштириш ва назорат килиш катъийлаштирилди; • мехнатни "жисмонан мажбурлаш" жорий килинди; • ёлланма ишчидан "фикрсиз робот " сифатида фойдаланиш усули каъий урнатилди. "инсоний муносабатлар" мактаби хх асрнинг 20—30 йилларида акшда илмий ёки мумтоз менежментларга мукобил харакат сифатида "тейлоризм" га кандайдир даражада карши турувчи янги назария — "инсоний муносабатлар" мактаби пайдо булди. бу макгабга америкалик жамиятшунос ва рухшунос э. меё (1880—1949) асос солди. меё 1927 йилдан 1932 йилгача “вестерн электрик” компаниясида кўплаб тажрибалар утказди. бу мактаб нуктаи назаридан; • ишчи — бу фикрсиз робот эмас, балки обру-этиборга, уз-узини хурмат килишга, уз кадр-кимматини хис этишга; • бошка кишилар томонидан маъкулланишга, шахсий максадлар ва манфаатларга эришишга интилишда муайян ижтимоий эхтиёжларга эга булган индивиддир. “инсоний …
4 / 8
биатан ялков булган киши, шу сабабли у топширилган ишдан буйин товлашга уринади, унда иззатталаблик, масъулият сезиш, фахм-фаросат етишмайди. бундай холатда ходимни доимо мажбурлаш, назорат килиш, жазолаш ва жарима солиш билан куркитиб туриш зарур. у (игрик) назарияси у (игрик) назарияси биринчисига карама-карши: елланма ишчилар табиатан фаол, уларга ташаббускорлик ва уддабуронлик, уз зиммасига масъулият олиш салохияти хосдир. бундай холда менежернинг вазифаси кишилар уз максад ва манфаатларига гоят макбул тарзда эришадигаи шарт-шароитни яратишдан иборат булган. компаниянинг сиёсати ва истикболи эса ходимлариинг хулк-атворига асосланган холда ташкил этилиши керак. бу назарияга мувофик келувчи ишчини рагбатлантириш ва унга кулай мухит яратиб беришгина кифоя килади. «инсоний хулк-атворлар» мактабининг асосий хизматлари мотив(рагбат), эхтиёж хамда имкониятларнинг бошкарувда самарали фойдаланишни тадкик килишди. улар мотивни кишиларнинг мехнатига булган асосий муносабати деб карашди. замонавий менежмент замонавий менежментнинг максади карор кабул килиш жараёнини электрон ҳисоблаш техникаси хамда энг янги математик усул ва воситаларни куллаган холда тадкик килишдир. ўз-ўзидан ишлайдиган механизмга айлантириш.(доимий двигитель, чип, …
5 / 8
н саволга вазиятли таҳлил жавоб беради. бунда ташкилотнинг ички таркибидаги ўзгаришлар ташқи муҳитнинг таъсири билан боғлаб ўрганилади. аммо турли даражадаги вазият турли даражадаги билимни талаб қилади. 3 функционал ёндошув - бошқарувга ташкилий механизмларнинг энг оқилона йўлларини ишлаб чиқиш имконини беради. шу нуқтаи назардан бошқариш қуйидаги функцияларни бажаради: * режалаштириш; * ташкиллаштириш; * раҳбарлик қилиш; * мувофиқлаштириш; * назорат қилиш ва ҳк. 4 миқдорий ёндошув бундай ёндошувга асосан: - менежментнинг операцион принципига; -қарор қабул қилиш назарияси принципларига; - математик ёки илмий менежмент кабилареа эътибор қаратилади. миқдорли ёндошувдаги бошқариш жараёнилда нафақат математик статистика. кибернетика, муҳандислик фанлари билан социология бирга руҳшуностлик, тизимлари назарияси каби фанлардан ҳам кенг фойдаланилади. туркустонда бошқариш назариясининг шаклланиши “темур тузиклари” деб номланган асарда -мамлакатни идора қилиш ва салтанатни бошқариш услуби, стратегияси ва тактикасини жорий қилиш. - xiv-xv асрлар воқеалари ва ижтимоий хаётни ўзида акс эттирган қимматли асар темур тузукларини яратди. мазкур асарда баён этилган бошқариш йўл-йўриқлари, қонун-қоидалари, панд-насихатлари ўзбекистон …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 8 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О ""ilmiy menajment" maktabi"

2-mavzu. menejment nazariyasining shakllanishi va rivojlanishi 2.1. boshqarish ta’limotidagi yo‘nalishlar 2.2. “ilmiy menejment” maktabi f.teylor ta’limotining mazmuni va mohiyati 2.3. mumtoz menejment namoyondasi a.fayol olg‘a surgan tamoyillar 2.4. insoniy munosabatlar maktabi namoyondasi d.mak gregorning x va u nazariyasi 2.5. “tizimli” yoki zamonaviy menejment mohiyati 2.6. o‘rta osiyoda menejmentning nazariy asoslari va tamoyillari. таянч сўз ва иборалар: менежмент, тарихий шароитлар, илмий мактаблар, илмий менежмент, мунтоз менежмент, инсоний муносабатлар назарияси, тизим, замонавий менежмент, хорижий моделлар, америка модели, япония модели. (бошқаришга мисоллар) бошкарув таълимот(мактаб)ининг эволюцион ривожланиши "илмий менежмент" мактаби ёки "бошкарувнинг мумтоз" мактаби "инсоний ...

Этот файл содержит 8 стр. в формате DOCX (93,9 КБ). Чтобы скачать ""ilmiy menajment" maktabi", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: "ilmiy menajment" maktabi DOCX 8 стр. Бесплатная загрузка Telegram