teorik savollar

DOCX 25 стр. 61,6 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 25
бкп фанидан даволаш ва тиббий-педагогика факультетининг 3 курс талабалари учун теоретик саволлари. теоретические вопросы для студентов 3 курса лечебного и медико-педагогического факультета 1. биринчи нафас механизмини тушунтириб беринг. (механизм первого дыхания у детей) биринчи нафас ҳаракатларида юзаки нафас олиш ҳисобига, ўпканинг тўлиқ очилиши кузатилмайди, бу ўпканинг орқа-пастки қисмларида жойлашган физиологик ателектазга олиб келади. erta yoshdagi bolaning burni nisbatan kichkina, burun yo‘llari tor, pastki burun yo‘li bo‘lmaydi. burun shilliq qavati mayin, nisbatan quruq, qon tomirlariga boy. burun yo‘llarining torligi va ular shilliq qavatining qon bilan ta’minlanishining ko‘pligi sababli juz’iy yallig‘lanishning o‘ziyoq kichik yoshdagi bolalarda burundan nafas olishni qiyinlashtiradi. hayotining birinchi yilidagi bolalarda og‘iz orqali nafas olish imkoni yo‘q, sababi kattagina til lakluk (tilcha)ni orqaga suradi. erta yoshdagi bolalarda xoanlar juda ham tor bo‘ladi, bu holat ularda burundan nafas olishning uzoq vaqt buzilishiga sababchi bo‘ladi. burun bo‘shlig‘iga bir kunda 0,5- 1 l shilliq ajralib chiqadi. har 10 daqiqada burun-halqum orqali shilliqning yangi …
2 / 25
lish tezligi va yurak qisqarishlar soni orasidagi nisbati: chaqaloqlarda – 1: 2,5, boshqa yoshdagi bolalarda – 1: 3,5-4; kattalarda – 1:4. o‘pkalar shikastlanganda nafas olish ko‘p, tomir urishi esa kam darajada tezlashadi. 3. болаларда нафас аъзоларини зарарланиш семиотикаси. (семиотика поражений органов дыхания у детей) 1. majburiy holat. 2. sianoz. 3. qo‘l barmoqlarining “nog‘ora tayoqchalari” ko‘rinishida shikastlanishi. 4. yo‘tal. 5. bodomchalar yallig‘lanishi. 6. nafas maromi, turi o‘zgarishi. 7. hansirash. 8. perkutor tovush o‘zgarishi, tovush titrashi, auskultativ manzara o‘zgarishi. 9. xirillashlar. 10. krepitatsiya. 11. plevra ishqalanish shovqini. 4. болаларда юрак-қон томир тизими зарарланиш семиотикаси. (семиотика поражений сердечно-сосудистой системы у детей) 1. sianoz (akrotsianoz, generalizatsiyalangan (tarqoq)). 2. teri rangparligi. 3. yurak urishlari. 4. yurak ishida uzilishlar sezgisi. 5. kardialgiyalar. 6. hansirash. 7. shishlar. 8. hushdan ketishlar. 99 9. yurak o‘rkachi. 10. barmoqlar deformatsiyalari. 11. yurak cho‘qqisi turtkisining o‘zgarishlari. 12. patologik pulsatsiya. puls o‘zgarishlari. 13. arterial gipertenziya. 14. arterial gipotenziya. 15. yurak va tomir …
3 / 25
оддалар (кислота, спирт, тузлар, циклик бирикмалар, огир металлар ва б.) •экологик омиллар (ионли радиация, мутаген моддалар) •хомиладорликнинг 1 триместрида овқатланиш бузилиши, онанинг ёши (˃15 ёки ˂35) •онанинг касалликлари (i триместрдаги оғир токсикоз, қандли диабет, юрак касаллиги, метаболик бузилишлар ва б.) 3. генетик ва ташқи мухит омилларининг ўзаро таъсири (90%) 6. болаларда юрак туғма нуқсонини ривожланишининг патогенетик даврларига таъриф беринг. (расскажите о патогенетических периодов развития впс у детей) биринчи давр (бирламчи адаптация) - бола организмининг нуқсон сабабли ўзгарган гемодинамикага мосланиши билан характерланади. клиник белгининг яққоллиги гемодинамика бузилиш даражасига боғлиқ. бу давр юрак компенсатор гиперфункцияси “авариявий” даври деб номланади. бунда кўпинча болада ўткир юрак етишмовчилик белгилари кузатилади. 40-70% болалар жаррохлик амалиётисиз 1 чи ойларда ёки 1 йилгача нобуд бўладилар. иккинчи давр — нисбий компенсация. агар бола 1чи даврда нобуд булмаса, бола холати ва ривожланишида вақтинчалик ижобий силжиш кузатилади. бола ҳаётининг 2-3 йилидан кейин бошланади ва 12-15 йилгача давом этади. бу даврда нисбий …
4 / 25
алаш – гиперволемияга жавобан химоя рефлекси – ўпка томирлар спазми, босим ортиши ва ўпка ичи қаршилиги ортади. қоннинг чапдан ўнгга оқими камаяди. ➢склеротик – ўпка томирларида орқага қайтмас деструктив ўзгаришлар, турғун ўпка гипертензияси, ютн асоратли кечиши - цианоз кузатилади. цианоз кўпинча қоннинг веноз-артериал оқими (ўнгдан чапга шунт) ёки веноз қоннинг умумий артериал оқимга аралашуви оқибатида намоён бўлади. •“кўк” типидаги ютнда гипоксемия ва гипоксия кузатилади. •компенсатор полицитемия, гематокрит ортиши, метаболик ацидоз кузатилади. •бу холат тромбоз, тромбоэмболия ривожланишига, микроциркуляция бузилишига олиб келади. •локал гемодинамика бузилиши ривожланиши мумкин. 8. болаларда юрак туғма нуқсони классификацияси. (классификация впс у детей) қоннинг чапдан ўнгга шунтини ривожланиши билан кечадиган нуқсонлар (оқ – ноцианотик нуқсонлар) қоннинг ўнгдан чанга шунтини ривожланиши билан кечадиган нуқсонлар (кўк - цианотик нуқсонлар) обструкция ривожланиши билан кечадиган нуқсонлар (стенозлар, атрезиялар) энг кўп учрайдиган юрак туғма нуқсонлари 1.қоринчалараро тўсиқ нуқсони (27-42%); 2.тетрада фалло (4-14%) 3.очиқ артериал йулак (10-30%) 4.аорта коарктацияси (4-6%); 5.магистрал томирлар транспозицияси (2%); …
5 / 25
ьпатор: •чўққи турткиси чапга ва пастга тарқалган, кучайган. • iii — iv қовурға орасида тўшдан чапда систолик титраш аниқланади. аускультация: давомли систолик шовқин юракнинг хамма сохасида эшитилади. баъзан чўққида чап қоринчанинг кучсиз диастолик тўлишиш шовқини эшитилади. •ўпка артериясида – протодиастолик шовқин (грехема-стилл шовқини). •упка артериясида ii тон акценти. перкутор юрак чегералари иккала томонга силжиган, купроқ чапга. кичик ўлчамдаги нуқсон 25 – 60 % холатда ўзи ёпилиши мумкин 1 – 4 ёшгача. •ўрта ўлчамдаги нуқсон 10 % холатда ёпилиши мумкин •кичик ўлчамдаги нуқсон (толочинова – роже) хаёт сифати ва давомийлигига таъсир қилмайди. •катта ўлчамли нуқсонлар хаётнинг 1 йилигача – 50 % холларда нобуд булади (максимал 6 ойгача) 11. болаларда бўлмачалараро тусиқ нуқсони шакллари, гемодинамикаси ва клиник белгиларини таърифлаб беринг. (виды, гемодинамика и клинические признаки дмпп у детей). бўлмачалар орасидаги тўсиқ нуқсони (ботн) (8-25%) анатомик қуйидаги вариантлар кузатилади: •ботн иккиламчи нуқсони (овал тешик сохасидаги нуқсон); •ботн бирламчи нуқсони – тўсиқнинг пастки қисмида …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 25 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "teorik savollar"

бкп фанидан даволаш ва тиббий-педагогика факультетининг 3 курс талабалари учун теоретик саволлари. теоретические вопросы для студентов 3 курса лечебного и медико-педагогического факультета 1. биринчи нафас механизмини тушунтириб беринг. (механизм первого дыхания у детей) биринчи нафас ҳаракатларида юзаки нафас олиш ҳисобига, ўпканинг тўлиқ очилиши кузатилмайди, бу ўпканинг орқа-пастки қисмларида жойлашган физиологик ателектазга олиб келади. erta yoshdagi bolaning burni nisbatan kichkina, burun yo‘llari tor, pastki burun yo‘li bo‘lmaydi. burun shilliq qavati mayin, nisbatan quruq, qon tomirlariga boy. burun yo‘llarining torligi va ular shilliq qavatining qon bilan ta’minlanishining ko‘pligi sababli juz’iy yallig‘lanishning o‘ziyoq kichik yoshdagi bolalarda burundan nafas olishni qiyinlashti...

Этот файл содержит 25 стр. в формате DOCX (61,6 КБ). Чтобы скачать "teorik savollar", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: teorik savollar DOCX 25 стр. Бесплатная загрузка Telegram