mehaniyalar va mashinalar dinamikasi

PDF 9 pages 1.2 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 9
3-ma’ruza: mexanizmlar nazariyasi. tekis sterjenli mexanizmlarning tuzilishini xususiyatlari. режа: 1. механизм бўғинларида хосил бўладиган кучлар. 3. механизм ва машиналарга таъсир этувчи кучларни ўрганиш тартибини. механизмларга харакат пайтида қуйидаги ташқи кучлар таъсир қилишади. бўғиннинг ўз оғирлиги , уни йўналиши доимо ер маркази томонга йуналган бўлади ва куйидаги харф белгиланади-g. бўғин ўзгарувчан тезлик билан илгариланма харакат қилса, инерция кучи пайдо бўлади, уни рu билан белгилаймиз. бўғин ўзгарувчан тезлик билан мураккаб харакат қилса рu кучдан ташқари яна инерция кучининг моменти мu ҳам пайдо бўлади. механизмлар бўғинлари олий ва қуйи кинематик жуфтлар хосил қилади. шунинг учун бу жуфтларда харакат вақтида реакция кучлари пайдо бўлади – r12; r23; r34…… машина ва механизмлар динамикасида асосан қуйидаги масалалар хисобга олинади. машина ва механизм кинематик жуфтларидан реакция кучларини инерция кучлари ҳисобга олиб аниқлаш, яъни кинетостатика. машина ва механизмларга берилган энергиянинг тарқалиш қонуни, яъни энергетик баланс орқали машина ёки механизмларнинг фик ни топиш. машина ва механизмлардаги айрим бўғинларнинг берилган …
2 / 9
а: рu – инерция кучи а – оғирлирлик марказининг тезланиши; m – бўғин массаси; g – бўғин оғирлиги: g – оғирлик кучининг тезланиши. и н е р ц и я к у ч л а р и: айланма харакатда – рu= - man уринма харакатда: - р= - mat бўлади. инерция кучлари момент мu = - j·ε, h·m ε- нуқтанинг бурчак тезланиши ишқаланиш кучи; f ишқ= g · f – илгариланма харакатда (f – ишқаланиш коэффиценти) ишкаланиш моменти мр = g · f·r (r – ишқаланиш радиуси). r – таъсир кучи. механизм ва машиналарга таъсир этувчи кучларни ўрганиш тартибини. механизм кинематик схемасини чизамиз.  механизмни асур гурухига ажратамиз.  механизмга таъсир қилаётган маълум кучларни қуйиб чиқамиз ва ажратилган кинематик жуфтларга таъсир кучларини қўямиз.  даламбер принципи бўйича механизм учун мувозанатлаш тенгламасини ёзамиз.  агар вектор тенгламада 2 тадан ортиқча номаълум кучлар бўлса, моментлар тенгламасидан фойдаланиб ортиқча ноъмалум кучларни топамиз.  …
3 / 9
mehaniyalar va mashinalar dinamikasi - Page 3
4 / 9
mehaniyalar va mashinalar dinamikasi - Page 4
5 / 9
mehaniyalar va mashinalar dinamikasi - Page 5

Want to read more?

Download all 9 pages for free via Telegram.

Download full file

About "mehaniyalar va mashinalar dinamikasi"

3-ma’ruza: mexanizmlar nazariyasi. tekis sterjenli mexanizmlarning tuzilishini xususiyatlari. режа: 1. механизм бўғинларида хосил бўладиган кучлар. 3. механизм ва машиналарга таъсир этувчи кучларни ўрганиш тартибини. механизмларга харакат пайтида қуйидаги ташқи кучлар таъсир қилишади. бўғиннинг ўз оғирлиги , уни йўналиши доимо ер маркази томонга йуналган бўлади ва куйидаги харф белгиланади-g. бўғин ўзгарувчан тезлик билан илгариланма харакат қилса, инерция кучи пайдо бўлади, уни рu билан белгилаймиз. бўғин ўзгарувчан тезлик билан мураккаб харакат қилса рu кучдан ташқари яна инерция кучининг моменти мu ҳам пайдо бўлади. механизмлар бўғинлари олий ва қуйи кинематик жуфтлар хосил қилади. шунинг учун бу жуфтларда харакат вақтида реакция кучлари пайдо бўлади – r12; r23; r34…… машина ва меха...

This file contains 9 pages in PDF format (1.2 MB). To download "mehaniyalar va mashinalar dinamikasi", click the Telegram button on the left.

Tags: mehaniyalar va mashinalar dinam… PDF 9 pages Free download Telegram