ong va bilish falsafasi (gnoseologiya)

PPT 54 sahifa 4,4 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 54
powerpoint presentation 6-mavzu: ong va bilish falsafasi (gnoseologiya) ong, uning shakllanishi va rivoji haqidagi tabiiy – ilmiy tasavvurlar va qarashlar. gnoseologiya predmeti. bilish shakllari: hissiy bilish va ratsional bilish. haqiqat tushunchasi, uning shakllari. ijtimoiy bilish – jamiyat haqidagi fanlarning majmui ong ong – falsafaning subʼektiv reallikni ifodalovchi g‘oyat keng kategoriyasidir; odam, uning miyasi va psixikasining tashqi dunyoni ideal aks ettirishidir; insonning maʼnaviy dunyosidir, o‘zining dunyoda borligini anglab yetishidir; uning tashqi dunyoga munosabatidir. odam – fikr yurituvchi, ongga ega mavjudotdir. ong yordamida odam tashqi dunyoda faol harakat qiladi, uni biladi, u bilan subʼekt-obʼekt munosabatda bo‘ladi. ong tufayli shaxsning maʼnaviy dunyosi, uning emotsiyalari, kechinmalari, tashvish va istaklari, orzu-umidlari, fantaziyalari mavjud. xuddi shu ongi tufayli inson hayvonot dunyosidan farq qiladigan aqlli mavjudot sifatida mavjuddir. “inson o‘zining alohida xususiyatlari bilan barcha hayvonlardan farq qiladi, chunki unda jon bor, undan tana aʼzolari vositasida taʼsir etuvchi kuchlar paydo bo‘ladi, bundan tashqari, unda tana aʼzolarining vositasisiz taʼsir …
2 / 54
«билиш тадқиқот сифатида мавжуд нарсани ҳисоботга жалб этади». м.хайдеггер ф.бэкон ва р.декарт билиш тўғрисидаги таълимотни бойитиб, уни субъектнинг объектга муносабати деб таърифладилар. субъект – бу билиш ҳаракатининг соҳиби бўлган шахсдир, фикрловчи «мен» дир. объект – бу субъектнинг билиш фаолияти йўналтирилган нарсадир, яъни бизни қуршаб турган бутун оламдир. софистлар ва сократ дунёқарашининг асосий масаласини инсоннинг табиатга, субъектнинг объектга, тафаккурнинг борлиққа муносабати масаласи сифатида илк бор таърифлаб берган эдилар. скептизм билишнинг мумкинлигига эътироз билдирмаганлар, лекин бизнинг билимларимизнинг ишончлилигини, уларнинг ташқи дунё ҳодисаларига мувофиқлигини шубҳа остига қўйганлар. таълимот фалсафада тизимни ташкил этувчи ягона асос йўқ, яъни у ўз ичида мантиқан зиддиятлидир. файласуфлар бир-бирига зид келадиган ва баб-баравар рад этилиши мумкин бўлган қоидаларни асослашлари сабабли фалсафа ҳақиқатни топа олмайди бинобарин, дунё ҳақида ишончли билимнинг бўлиши мумкин эмас. пиррон (эр. авв.365-275 й.) ҳиссий идрокни ишончли деб ҳисоблаган. объект ҳақидаги ҳар қандай даъвога унинг мазмунига зид бўлган даъвони қарама-қарши қўйиш мумкин. демак скептик узил-кесил ҳукмлардан тийилиб …
3 / 54
алки олимлар ўртасидаги келишув маҳсулидир. анри пуанкаре (1854—1912) француз математиги ва файласуфи бадиий-образли билим диний-мифологик билим билим шакллари кундалик билим илмий билим кундалик билим - кундалик фаолият жараёнида тажрибалар орқали билимлар хосил қилиш бутун инсониятга хос бўлган билиш усулидир. билимлар бевосита ҳаётий эхтиёждан, фаровон ҳаёт кечириш заруратидан вужудга келган ва ривожланган. * бадиий-образли билим мифология доирасида вужудга келган эди. унинг ривожланган шаклини санъатда кузатиш мумкин. мифологик билим реалликни ҳаёлий (фантастик) акс эттирган ҳолда табиатни ноонгли-бадиий қайта ишлашга интилади. миф ўз шаклига кўра, нақл, ривоят кўринишида бўлиб, символик тарзда ифода этилаётган баъзи бир ҳодисалар табиатда ёки маълум бир халқ тарихида ўз ўрнига эга бўлади. илмий билиш юксак аниқликка эга бўлиб, тадқиқотчи томонидан қўшиладиган субъектив-шахсиятли жиҳатларни инкор этади. фан тарихининг гувоҳлигига кўра, ҳар қандай субъективизм илмий билимларнинг йўлидан олиб ташланиб, фақат объективликка ўрин қолдирилган. шунга қарамасдан, замонавий илм-фан ва технологик тараққиётнинг илғор ютуқлари билишнинг чекланганлиги ҳақидаги фалсафий саволни бартараф эта олмаслигини тан …
4 / 54
аввур илгари бирон-бир ҳодиса ёки предметни идрок этган, кўрган одам уларнинг образларини ҳатто улар бизнинг сезгиларимизга таъсир этмаган тақдирда ҳам хотирлаб, кўз олдига келтириши мумкин. рационал билиш абстракт-мантиқий тафаккурдир. рационал билиш шакллари тушунча ақлий хулоса ҳукм тажриба маълумотларини умумлаштириш натижасидир, дунёни ўрганиш якуни бирон бир нарсани тасдиқлаш ёки инкор этиш йўли билан воқеликни акс эттириш шакли янги ҳукм тушунча масалан: олма - мева, фил - ҳайвон, эркин - одам, терак – дарахт ҳукм масалан: тасдиқловчи «ҳозир ёмғир ёғмоқда» инкор этувчи «бугун ёмғир ёғмайди» интуитив билиш инсоннинг ғайришуурий билиш фаолияти. билишнинг бош вазифаси ҳақиқат излашдир. ҳақиқат, бу – бизнинг дунё тўғрисидаги билимларимиз ва тасаввурларимизнинг дунёнинг ўзига, объектив реалликка мувофиқ келишидир. аристотель «метафизика»сида бундай деб ёзади: «бор нарсани йўқ дейиш ёки йўқ нарсани бор дейиш ёлғон гапиришдир; борни бор ва йўқни йўқ дейиш эса ҳақиқатни гапиришдир». аристотель эр.авв. 384-322 ҳақиқат объектив абстракт конкрет нисбий абсолют амалиёт бу воқеликни инсоният олдида турган мақсадларга …
5 / 54
и мутлақлаштириш скептицизм фан ютуқларига ишончсизлик билан қараш илғор илмий назариялар маълум бир даврда илмий ва фалсафий қарашлар йўналишини ўзгартириши, илмийликнинг ўзига хос мезони бўлиши ҳам мумкин. эътиборингиз учун раҳмат!

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 54 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"ong va bilish falsafasi (gnoseologiya)" haqida

powerpoint presentation 6-mavzu: ong va bilish falsafasi (gnoseologiya) ong, uning shakllanishi va rivoji haqidagi tabiiy – ilmiy tasavvurlar va qarashlar. gnoseologiya predmeti. bilish shakllari: hissiy bilish va ratsional bilish. haqiqat tushunchasi, uning shakllari. ijtimoiy bilish – jamiyat haqidagi fanlarning majmui ong ong – falsafaning subʼektiv reallikni ifodalovchi g‘oyat keng kategoriyasidir; odam, uning miyasi va psixikasining tashqi dunyoni ideal aks ettirishidir; insonning maʼnaviy dunyosidir, o‘zining dunyoda borligini anglab yetishidir; uning tashqi dunyoga munosabatidir. odam – fikr yurituvchi, ongga ega mavjudotdir. ong yordamida odam tashqi dunyoda faol harakat qiladi, uni biladi, u bilan subʼekt-obʼekt munosabatda bo‘ladi. ong tufayli shaxsning maʼnaviy dunyosi, uning em...

Bu fayl PPT formatida 54 sahifadan iborat (4,4 MB). "ong va bilish falsafasi (gnoseologiya)"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: ong va bilish falsafasi (gnoseo… PPT 54 sahifa Bepul yuklash Telegram