бошланғич тезликсиз ва бошланғич тезликли харакат нотекис илгариланма харкат тезланиши

DOC 105,0 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1403792843_47387.doc vdt ds = v dt ds v = 2 1 2 2 1 1 t t t v t v ур v + + = n t t t n x x x ур v + + + + + + = ... 2 1 ... 2 1 ) 0 ( 2 1 v v ур v + = t v v x x ) 0 ( 2 1 0 + + = vt x x 2 1 0 + = ® ® + + ® = ® dzk dyj dxi ds ® + ® + ® = ® = ® k dt dz j dt dy i dt dx dt ds v ® + ® + ® = ® k z v j y v i x v v ® + ® j y v i x v ® k z v 2 2 2 z v y …
2
ртачаланган тезлик деб хисоблаш šабул šилинган. агар v1t1=x1 , v2t2=x2 , ... , vntn=xn эканлигини хисобга олсак, (3) ифода šуйидаги кœринишга эга бœлади: embed equation.3 (4) жисм координатаси œртача тезлик ёрдамида šуйидагича ифодаланади: x = x0 + vœр t (5) текис тезланувчан харакатда тезлик бошланғич v0 šийматидан v šийматигача бир маромда ортиб боради. 2-расм 2-расмдан кœриниб турибдики, œртача тезлик ординатанинг ярмига тенг, яъни, (6) координата эса (7) га тенг бœлади. агар жисмнинг бошланғич тезлиги v0=0 бœлса, (8) га тенг бœлади. нуšта фазода харакатланганда ds вектор-кесма унинг тœғри бурчакли šилиб олиниши мумкин бœлган координата œšларига учта проекцияси орšали бир šийматли аниšланади. ds векторни šуйидагича ёзиш мумкин: (9) бунда dx, dy, dz лар ds векторнинг координата œšларига проекциялари, бундан тезлик вектори (10) ёки , (11) бунда vx, vy ва vz лар тезлик векторининг тегишли координата œšларига проекциялари. тезлик векторининг координата œšларига проекциялари нуšтанинг берилган œššа проекциялари хосилаларига тенгдир. фазодаги нуšта тезлигини иккита …
3
ндиšларга кучлироš босим беради. тормоз педалини босиш эса автомобильнинг манфий тезланиш олиши (тезликнинг камайиши)га сабаб бœлади. тезланиш – бу тезлик œзгаришининг жадаллигидир. агар жисмнинг тезлиги бир хилда ортиб борса, у œзгармас тезланиш билан харакатланади. агар а тезланиш œзгармас бœлса, у холда (1) ёки (2) бœлади, бу ерда t ваšт ичида тезликнинг œзгариши дейилади. халšаро бирликлар системасида тезланиш ларда œлчанади. агар тезланиш ваšт давомида œзгариб борса, тезликнинг ваšт интервалидаги œзгаришини топиш талаб šилинади. у холда ёки (3) га тенг бœлади ва оний тезланиш деб аталади. нотекис харакатда жисм координатаси (4) тенглама билан ифодаланади. œрта тезлик эса бошланғич ва охирги тезликлар йиғиндисининг ярмига тенг, яъни, (5) (5) ни (4) га šœйсак (6) бœлади. (2) тенгламадан . тезликнинг бу ифодасини (6) га šœйсак, ёки (7) бœлади (а=const). демак, текис тезланувчан харакатда жисмнинг кœчиши ваšтнинг квадратига пропорционал равишда œзгаради. агар бошланғич координата х0 ва бошланғич тезлик v0 нольга тенг бœлса, (8) га тенг бœлади. …
4
nknown _1024497445.unknown _1024497542.unknown _1024497041.unknown _1024333081.unknown _1024333585.unknown _1024332994.unknown
5
бошланғич тезликсиз ва бошланғич тезликли харакат нотекис илгариланма харкат тезланиши - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"бошланғич тезликсиз ва бошланғич тезликли харакат нотекис илгариланма харкат тезланиши" haqida

1403792843_47387.doc vdt ds = v dt ds v = 2 1 2 2 1 1 t t t v t v ур v + + = n t t t n x x x ур v + + + + + + = ... 2 1 ... 2 1 ) 0 ( 2 1 v v ур v + = t v v x x ) 0 ( 2 1 0 + + = vt x x 2 1 0 + = ® ® + + ® = ® dzk dyj dxi ds ® + ® + ® = ® = ® k dt dz j dt dy i dt dx dt ds v ® + ® + ® = …

DOC format, 105,0 KB. "бошланғич тезликсиз ва бошланғич тезликли харакат нотекис илгариланма харкат тезланиши"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.