тўғри чизиқли текис харакат. тўғри чизиқли нотекис харакат

DOC 66.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1403871431_48167.doc s ® 0 0 t t x x v - - = t x t v d d ® d = 0 lim dt dx v = ú û ù ê ë é = ú û ù ê ë é = с м с м [v] 1 1 1 t d t х ур v d d = t d t х v d d = t х t v d d ® d = lim 0 dt dх v = vdt dx = dt dx tg = a dt dv a = [ ] [ ] [ ] [ ] ú û ù ê ë é - = ú û ù ê ë é = ú û ù ê ë é = = ú û ù ê ë é 2 2 lt t l t t l t v a 2 81503 9 м/c , g » тўғри …
2
кат дейилади. тезлик - бу масофа ўзгаришининг жадаллигидир ёки бирлик вақт ичида босиб ўтилган йўлга тенг бўлган катталикдир. агар автомобиль ўзгармас тезлик билан харакатланса, t вақт ичида унинг босиб ўтган йўли вақтга пропорционал бўлади, яъни x=vt (1). агар вақтнинг бошланғич моменти t0 да автомобиль х=х0 нуқтада бўлса, у холда х- х0=v(t- t0) (2) ёки (3) бўлади. бу ерда v тезлик доимий қийматга эга бўлади. (v=const); тезлик v учун олинган (3) ифода мусбат ёки манфий бўлиши мумкин. бу катталикнинг ишораси харакат йўналишини белгилаб беради. агар v манфий бўлса, харакат х нинг камайиши томонга қараб юз беради. (3) ифодани яна қуйидаги кўринишда ёзиш мумкин: (4) бу ерда v оний тезлик деб аталади. тезлик координатадан вақт бўйича олинган биринчи тартибли хосилага тенг. (5). халқаро бирликлар системасида тезлик м/с ларда ўлчанади, яъни ; тўғри чизиқли текис харкатда йўл (а) ва тезлик (б) графиклари қуйидагича бўлади: а) б) тўғри чизиқли нотекис харакат. ўртача тезлик. оний …
3
ича белгиланади: (4) (3) ва (4) ифодалар тезлик катталиги координатадан вақт бўйича олинган хосилага тенг эканлигини кўрсатади. (4) тенгламадан (5) эканлиги келиб чиқади. харакатланаётган нуқта координатасининг вақтга боғланиш графигидан тезлик катталигини топиш ва унинг вақтга боғланиш графигини чизиш мумкин. а) б) а) ва б) расмлардан, t абсцисса ўқини шундай dt кичик қисмларга бўлиш мумкинки, улар устидаги х(t) эгри чизиқ кесмасини уринманинг кесмалари деб хисоблаш мумкин. у холда уринманинг қиялик бурчаги тангенси тезликнинг узунлик ва вақт бирликлари билан белгиланувчи бирликлардаги сон қийматини беради. нотекис харакатда нуқта ўзгарувчан тезликка эга бўлиб, уни координата каби вақтнинг функцияси сифатида қараш мумкин. тезлик катталиги жисм кўчишининг ўсиш суръатини кўрсатади. тезликнинг ўзгариш суръатини эса тезланиш катталиги кўрсатади. жисм муайян пайтда эга бўладиган тезланиш қуйидагича аниқланади: айтайлик, t вақт моментида тезлик v катталикка, t+dt моментда тезлик v+dv қийматга эга бўлсин, бунда dv – чексиз кичик катталик (6) нисбат тезланиш дейилади. тезланиш катталиги тезликдан вақт бўйича олинган хосилага …
4
тўғри чизиқли текис харакат. тўғри чизиқли нотекис харакат - Page 4
5
тўғри чизиқли текис харакат. тўғри чизиқли нотекис харакат - Page 5

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "тўғри чизиқли текис харакат. тўғри чизиқли нотекис харакат"

1403871431_48167.doc s ® 0 0 t t x x v - - = t x t v d d ® d = 0 lim dt dx v = ú û ù ê ë é = ú û ù ê ë é = с м с м [v] 1 1 1 t d t х ур v d d = t d t х v d d = t х t v d d ® d = lim 0 dt dх v = vdt dx = dt dx tg = a dt dv a = [ ] [ ] [ ] [ ] ú û ù ê ë é - = ú û ù ê ë é = ú û ù …

DOC format, 66.5 KB. To download "тўғри чизиқли текис харакат. тўғри чизиқли нотекис харакат", click the Telegram button on the left.