ekzosayyoralar

PPTX 35 sahifa 1,2 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 35
јуёш ва юлдузлар ekzosayyoralar иинсоният коинот сирларини чуқурроқ англаб борар экан у ўзига ўзи “биз коинотда ёлғизмизми?” – деган саволни кўп марталаб берган. лекин бу саволга ҳали-ҳануз жавоб топилгани йўқ. қуёш системаси сайёраларини ўрганиш инсониятни тинчлантирувчи натижаларни бермади: марсда оқсил-нуклеин ҳаётнинг излари топилмади, венера ва меркурий юзаси ҳаёт бўлиши учун жуда ҳам иссиқлик қилади. юпитер каби гигант сайёраларда уларнинг кимёвий таркибига кўра ҳаётнинг бўлиши мумкин эмас. ушбу сайёраларнинг йўлдошдарида ҳарорат жуда паст. шунинг учун ҳам биз қуёш системасида яккамиз, дейишимиз мумкин. лекин шуни таъкидлаш лозимки, астрономлар қуёшнинг коинотда ноёб юлдуз эмаслиги, унга ўхшаш юлдузларнинг сон-саноқсиз эканлигини аллақачонлар аниқлашган. шундай экан, бу юлдузлар атрофида ҳам ерга ўхшаш сайёралар ҳаракатланиб, уларда онгли ҳаётнинг ривожланиши учун ердагидек шарт-шароит бўлиши мумкин. бошқа юлдузлар атрофидаги орбиталар бўйлаб ҳаракатланувчи бундай сайёраларга экзосайёралар (экзо, лотинча ташқари деган маънони беради) дейилади. ekzosayyoralarning ochilish tarixi биринчи экзосайёра 1995 йилда очилди. кашфиёт доплер чизиғининг силжишини 13 м/сек аниқликда ўлчай олувчи …
2 / 35
лескопи turli usullar yordamida topilgan ekzosayyoralar statistikasi (moviy-radial tezliklar usuli, ko’ktranzit usulu) 2011 yil 5 dekabrda “kepler” teleskopi yordamida kepler-22 zonasida birinchi o’tayer topildi. “kepler” teleskopi kepler-20 yulduzida yer o’lchamidan kichik (radiusi 0.87 yer radiusi, massasi 0.39 yer massasidan 1.67 yer massasigacha) bo’lgan kepler-20 e va massasi 0.45 ypiter massasiga teng kepler-20 f ekzoplanetalarini topdi. va nihoyat, 2012 yil 22 fevralda garvard-cmisston astrofizika markazi olimlari yerdan 40 yorug’lik yili narida suvdan tashkil topgan gj 1214 b ekzosayyorasini topishdi. sayyoraning qizil mitti yulduz atrofida aylanish davri 38 soatni tashkil etib, sayyora yulduzdan 2 million km masofada aylanar ekan. sayyora sirtidagi o’rtacha temperatura taxminan 230 °c ni tashkil etadi. ekzosayyoralarni ochish usullari 1. dopler usuli ушбу усулда юлдузнинг ҳаракат тезлиги унинг нурланиши ёрдамида ўлчанади. агарда юлдуз атрофида сайёра бўлса, у холда юлдузнинг нурий тезлиги ўзгариб туради ва бу ўзгаришни ўлчаш мумкин. ушбу ўзгаришлар асосида сайёранинг массаси, ўлчами, ўз юлдуздан узоқлиги каби параметрлари …
3 / 35
мураккаб, экзо планеталарни ушбу усул билан очиш мумкин. 2011 yilning sentyabr oyigacha 13ta ekzosayyoralar ochilgan . 4. astrometrya usuli koinotdagi jismlarga tashqi kuchlar ta’siri natijasida uning xususiyatlari o’zgarib turadi. shu o’garishlar gravitadsion ta’siri tufayli vujudga kelgan xo’susiy xarakatni o’lchashga asoslangan metod astrometriya metodidir. astrometriya usuli yordamida bir nechta ekzosayyoraning, xususan eridianning epsilon b sayyorasining massalari aniqlashtirilgan. ushbu usulning kelajagi sim kabi orbial missiyalar bilan bog’liq. 2 ta sayyora topilgan. 5. pul’sarlarni radio diopazonida kuzatish agarda pul’sar atrofida sayyora harakatlansa, unda tarqalayotgan signal tebranma xususiyatga ega. nurlanishning kuchli darajada yunaltirilgan dastalari fozoda konik yuzalar hosil qiladi. xududda ana shunday yuzada yer turub qolsa ushbu nurlanishni qayd qilish imkoni to’g’iladi. 2011 yil mart oyiga qadar 2ta pul’sar va 5ta sayyora topilgan. ҳозирги кунга қадар очилган экзосайёралар массалари, ҳарорати ва кимёвий таркибига кўра турли тумандир. юпитер сайёрасига ўхшаш энг катта экзосайёраларга “юпитерлар” деб ном берилган. уларнинг массаси 0.19 дан 13 юпитер массасигача боради. …
4 / 35
ган. қуёш системасидаги ер, марс, венера ва меркурий сайёраларини ушбу гуруҳ вакиллари дейиш мумкин. бу сайёраларнинг температураси ҳар хил бўлиб, улар қайноқ, исссиқ, салқин, совуқ ва муз холатда бўлиши мумкин. ушбу классификация бўйича бизнинг сайёрамиз ер салқин сайёрага киради. сайёра атмосфераси таркибини аниқлаш 3.2 пк 4.54 пк 4.72 пк 4.93 пк 6.06 пк 6.26 пк 6.97 пк 7.7 пк 8.52 пк 8.8 пк kepler-10 c 0.5 ер массаси koi-55 c 0.6 ер массаси gliese 581 e 1.9 ер массаси kepler-11 f 2.2 ер массаси hd 20794 b 2.5 ер массаси hd 20794 c 2.5 ер массаси hd 215152 b 2.8 ер массаси moa-2007-blg-192-l b 3.1 ер массаси hd 215152 c 3.1 ер массаси kepler-20 e 3.1 ер массаси 2- расм. 10 та энг енгил сайёралар сайёра номи эксцентриситети hd 20782 b 0.97 hd 80606 b 0.9337 hd 4113 b 0.903 hd 156846 b 0.847 hd 43197 b 0.83 hd 7449 …
5 / 35
ргазмали материаллар – 3d-атласлар, мультимедия галереялари ва хаттоки ўйинлар бериб борилади. тамом image1.jpeg image2.jpeg image3.png image4.gif image5.png image6.gif image7.jpeg image8.jpeg image9.png image10.png image11.png image12.png /docprops/thumbnail.jpeg

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 35 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"ekzosayyoralar" haqida

јуёш ва юлдузлар ekzosayyoralar иинсоният коинот сирларини чуқурроқ англаб борар экан у ўзига ўзи “биз коинотда ёлғизмизми?” – деган саволни кўп марталаб берган. лекин бу саволга ҳали-ҳануз жавоб топилгани йўқ. қуёш системаси сайёраларини ўрганиш инсониятни тинчлантирувчи натижаларни бермади: марсда оқсил-нуклеин ҳаётнинг излари топилмади, венера ва меркурий юзаси ҳаёт бўлиши учун жуда ҳам иссиқлик қилади. юпитер каби гигант сайёраларда уларнинг кимёвий таркибига кўра ҳаётнинг бўлиши мумкин эмас. ушбу сайёраларнинг йўлдошдарида ҳарорат жуда паст. шунинг учун ҳам биз қуёш системасида яккамиз, дейишимиз мумкин. лекин шуни таъкидлаш лозимки, астрономлар қуёшнинг коинотда ноёб юлдуз эмаслиги, унга ўхшаш юлдузларнинг сон-саноқсиз эканлигини аллақачонлар аниқлашган. шундай экан, бу юлдузлар атро...

Bu fayl PPTX formatida 35 sahifadan iborat (1,2 MB). "ekzosayyoralar"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: ekzosayyoralar PPTX 35 sahifa Bepul yuklash Telegram