blokcheyn va kriptovalyutalar

PPTX 29 стр. 2,4 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 29
mavzu: raqamli iqtisodiyotda blokchyeyn va kriptovalyuta texnologiyalari. reja: blokcheyn texnologiyasining asosiy tushunchalari va ishlash tamoyillari kriptovalyutalar: turli xil turlari va ularning moliyaviy bozorlarga ta'siri blokcheyn texnologiyasining iqtisodiyotdagi qo‘llanilishi blokcheyn va kriptovalyutalarning kelajakdagi rivojlanish istiqbollari блокчейн — бу рақамли маълумотларни хавфсиз ва шаффоф тарзда сақлайдиган, тақсимланган, тарқоқ тизимдир. blokcheyn - bu barcha uchun ochiq va o‘zgarmas bo‘lgan maʼlumotlar bazasi. maʼlumotlar bazasining bir xil nusxalarini butun tarmoq bo‘ylab tarqatish orqali tizimni buzish yoki aldashni qiyinlashtiradi. hozirgi vaqtda blokcheyn asosan kriptovalyutalar sohasida qo‘llanilayotgan bo‘lsada, texnologiya juda keng doiradagi ilovalarga xizmat ko‘rsatish potensialini taklif etadi. blokcheyn nima shifrlash va moliyaviy rag‘batlantirish tufayli blokcheyn markazlashtirilmagan kompyuter tarmog‘i sifatida ishlaydi, unda aʼzolar tizim maqsadga muvofiq ishlashi uchun bir-birlarini bilishlari yoki ishonishlari shart emas. bir xil maʼlumotlar tarmoqning har bir tugunida taqsimlangan holda saqlanadi. nazariy jihatdan, har qanday maʼlumot blokcheynga yozilishi mumkin - pul operatsiyalaridan tortib jahon adabiyotining to‘liq to‘plamigacha. maʼlumotlar blokcheynga kirishi uchun uning haqiqiyligini tekshirish …
2 / 29
асосий тамойили шундаки, маълумотлар блоклар шаклида тўпланади ва ҳар бир блок олдинги блок билан боғланиб, узлуксиз занжирни ҳосил қилади. бу маълумотлар занжирида бир марта киритилган маълумотлар ўзгармас бўлиб қолади, яъни уни ўзгартириш ёки ўчириш мумкин эмас. бу жараён тарқатилган тизим орқали амалга оширилади, яъни маълумотлар бир марказда эмас, балки бир нечта нуқталарда сақланади, шунингдек, ҳар бир иштирокчи бу маълумотларни кўра олади ва уни текшириши мумкин. блокчейн технологиясининг асосий хусусиятлари: марказлашмаганлик: блокчейн марказий идора ёки серверсиз ишлайди. бу маълумотлар бир вақтнинг ўзида бир неча серверларда тарқатиб сақланади, бу эса тизимни ҳакерлик ҳужумларидан ҳимоя қилади. шаффофлик: ҳар бир иштирокчи маълумотлар базасида содир бўлган ўзгаришларни кўриш имкониятига эга. хавфсизлик: маълумотлар бир марта блокка киритилганидан сўнг ўзгаришсиз қолади ва уни ўзгартириш имконияти жуда кам. ўзгартириб бўлмаслик: тизимга киритилган маълумотлар ўзгармас бўлиб қолади, яъни уларни ўчириш ёки ўзгартириш мумкин эмас. блокчейннинг ишлаш тамойили шундан иборатки, маълумотлар тизимидаги ҳар бир блок олдинги блок билан боғланиб, тасдиқланади, …
3 / 29
илиши бир-биридан фарқ қилади. corda кўпроқ молиявий секторга йўналтирилган бўлса, hyperledger fabric кенгроқ қўлланилиш имкониятларига эга платформадир.) консорциум блокчейн: бу блокчейн тури бир нечта ташкилотлар ўртасида тақсимланган ва улар томонидан бошқарилади. яъни, блокчейн тармоғида бир неча ширкатлар ёки муассасалар биргаликда қарор қабул қилади. мисоллар: r3, quorum. (булар иккаласи ҳам блокчейн технологиялари асосида яратилган платформалар бўлиб, уларнинг мақсади ташкилотларга ва бизнесга блокчейнни қўллаш имконини беришдан иборат) блокчейннинг иқтисодий афзалликлари хавфсизлик ва шаффофлик: блокчейн маълумотларни ҳакерлик ҳужумларидан ҳимоялашда жуда самарали. маълумотлар бир неча нодаларда тақсимланиб сақланади ва ҳар бир иштирокчи уларни кўра олади, бу эса тизимнинг шаффофлигини таъминлайди. блокчейнда нода — бу бутун тармоқдаги маълумотларни сақловчи ёки ишлов берувчи компьютер бўлиб, унда блокчейнни верификация қилиш ва қўллаб-қувватлаш жараёни амалга оширилади. кам харажатлар ва тезкорлик: блокчейн орқали амалга ошириладиган тўловлар ва транзакциялар банк ва воситачиларсиз амалга оширилади, бу эса операция харажатларини сезиларли даражада пасайтиради ва транзакцияларни тезлаштиради. таъминот занжирлари назорати: блокчейн технологияси таъминот …
4 / 29
лари молиявий сектор: блокчейн технологияси молиявий тўлов тизимларида, криптовалюталарда ва смарт-контрактларда кенг қўлланилади. банклар блокчейн орқали трансчегаравий тўловларни тезкорлик билан амалга оширишлари мумкин. соғлиқни сақлаш: пациент маълумотларини хавфсиз сақлаш ва уларнинг ишончли алмашинувини таъминлаш учун блокчейн соғлиқни сақлаш тизимида қўлланилиши мумкин. бу орқали шахсий маълумотлар ҳимоя қилиниб, ёлғон маълумотлар киритилишининг олди олинади. таъминот занжирлари: продуктлар ва хом ашёларнинг ҳаракатланишини мониторинг қилиш, уларнинг келиб чиқиши ва сифатини назорат қилиш учун блокчейн қўлланилади. ҳукумат ва маъмуриятлар: ҳукуматлар сайлов жараёнларини шаффоф қилиш, шахсий маълумотларни ва давлат ресурсларини бошқаришда блокчейндан фойдаланишлари мумкин. ҳуқуқий хизматлар: смарт-контрактлар орқали юридик келишувлар ва шартномаларни автоматлаштириш мумкин, бу эса адвокатлар ва воситачиларни четлаб ўтиб, битимларни тезкорлик билан тасдиқлашга имкон беради. блокчейннинг келажаги блокчейн технологияси келажакда янада кенгайиши ва турли соҳаларда қўлланилиш имкониятларининг ўсиши кутилмоқда. унинг асосий ривожланиш йўналишлари қуйидагилар бўлиши мумкин: централлашган банк рақамли валюталари (cbdc): ҳукуматлар ўз рақамли валюталарини чиқариш ва миллий тўлов тизимларини рақамлаштириш орқали блокчейндан фойдаланишни …
5 / 29
mkin: 2. криптовалюталар: турли хил турлари ва уларнинг молиявий бозорларга таъсири криптовалюталар — бу рақамли активлар бўлиб, улар блокчейн технологиясига асосланган. улар марказлашмаган ва мустақил тўлов воситалари сифатида ишлатилади. уларнинг асосий хусусияти — хавфсизлик ва шаффофликдир, чунки криптовалюта транзакциялари блокчейн тизими орқали тасдиқланади. kriptovalyuta bu… kriptovalyuta - bu raqamli pul, uni jismonan sezib bo'lmaydi, chunki ular faqat foydalanuvchining kriptovalyutasi qanchalik ko'pligi va uni qayerga o'tkazishi haqidagi ma'lumotlarni o'z ichiga olgan elektron reestrlarda saqlanadi. bu reestrlar blokcheynlar deb ataladi va ularni buxgalteriya hisobi bilan solishtirish mumkin. blockcheyn bitta qurilmada saqlanmaydi, balki tarmoqning barcha ishtirokchilariga yuboriladi, bu uning barcha hujayralarini tekshirishga va noto'g'ri bo'lganlarni o'chirishga imkon beradi, bu esa blokcheyn tizimini ancha xavfsiz va anonim qiladi, chunki hamyonda shaxsiy ma'lumotlar saqlanmaydi. криптовалюталарнинг турлари: bitcoin (btc): биринчи ва энг машҳур криптовалюта бўлиб, у 2009 йилда сатоши накамото томонидан яратилган. биткоин молиявий институтларсиз ва назорат қилувчи органларсиз, тўлов воситаси сифатида ишлатилади. ethereum (eth): эфир …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 29 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "blokcheyn va kriptovalyutalar"

mavzu: raqamli iqtisodiyotda blokchyeyn va kriptovalyuta texnologiyalari. reja: blokcheyn texnologiyasining asosiy tushunchalari va ishlash tamoyillari kriptovalyutalar: turli xil turlari va ularning moliyaviy bozorlarga ta'siri blokcheyn texnologiyasining iqtisodiyotdagi qo‘llanilishi blokcheyn va kriptovalyutalarning kelajakdagi rivojlanish istiqbollari блокчейн — бу рақамли маълумотларни хавфсиз ва шаффоф тарзда сақлайдиган, тақсимланган, тарқоқ тизимдир. blokcheyn - bu barcha uchun ochiq va o‘zgarmas bo‘lgan maʼlumotlar bazasi. maʼlumotlar bazasining bir xil nusxalarini butun tarmoq bo‘ylab tarqatish orqali tizimni buzish yoki aldashni qiyinlashtiradi. hozirgi vaqtda blokcheyn asosan kriptovalyutalar sohasida qo‘llanilayotgan bo‘lsada, texnologiya juda keng doiradagi ilovalarga xizmat ...

Этот файл содержит 29 стр. в формате PPTX (2,4 МБ). Чтобы скачать "blokcheyn va kriptovalyutalar", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: blokcheyn va kriptovalyutalar PPTX 29 стр. Бесплатная загрузка Telegram