gullarning morfologik tuzilishi

PPTX 4.2 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1460172262_62079.pptx /docprops/thumbnail.jpeg презентация powerpoint kurs ishi mavzu: gulning morfologik tuzilishi www.arxiv.uz хитой роза гули (hibiscus rosa) www.arxiv.uz оила – malvaceae - гулхайридошлар туркум – althaea – гулхайри (алтей) тур – althaea officinalis – доривор гулхайри althaea officinalis – доривор гулхайри, кўп йиллик ўт. бўйи 70-150 см. пояси тик ўсади. бир оз шоҳланган, барглари тухумсимон, учбурчак-юраксимон, баъзан 3-5 бўлакли. июн-сентябр ойларида гуллаб уруғлайди. ўрта осиё ҳалқ табобатида қон туфлаш, сил бронхиал астмада, йўтал ва кўкрак оғриғи маҳалларида илдизлари, барглари ва гулларидан тайёрланган қайнатмаси юмшатувчи дори сифатида, шунингдек, томоқни чайқаш учун ҳам ишлатилади. www.arxiv.uz сувйиғар (aquiligia) гуллари йирик, очиқ рангли, икки доирадан иборат, гулқўроғони бор. ташқи томонида овалсимон барглари бор.улардан кейин эса гулкосачалар билан навбатлашиб турадиган воронкасимон 5 та йирик гулбарглари бор. гул марказида бир доирада бўлиб жойлашган 5 оналикдан иборат гинецей бор, уруғкуртаги бир нечта бўлади. www.arxiv.uz пуфанак (anemone l.) пуфанак эрта бахорда, дарахтлар барг чиқарган вақтда гуллайди. унинг гулида оддий. …
2
барглари 2 баъзан 3 бўлаули патсимон эфимер ўсимлик меваси кўсак. www.arxiv.uz лола дарахти (liliodendron tulipifera) магнолиядошлар оиласига яна лола дарахти (liliodendron tulipifera) хам киради. лола дарахтининг бўйи 30-40 м ли бўлиб, гули лоланинг гулига ўхшайди. лекин ранги лоладек очиқ бўлмайди. баргларингинг учи ўткир тўрт палласи бор, барг учи катта кертикли бўлади. лола дарахтининг ёғочи асбоблар тайёрлашда ишлатилади. магнолия ва лола дарахти манзарали дарахтлар сифатида ўзбекистонда кўплаб экилади. www.arxiv.uz магнолиядошлар (magnoliaceae) магнолиядошлар (magnoliaceae) оиласи оила вакиллари дарахт ва буталардан иборат бўлиб, уларнинг 12 туркумга мансуб 240 га яқин тури мавжуд. улар асосан жанубий – шарқий осиёнинг ва шимолий американинг жануби- ғарбидаги ўрмонларда тарқалган. барглари оддий, гули тўғри. икки жинсли, гул қўрғон бўлаклари 6-12 ва ундан хам кўп. чангчи ва уруғчилари кўп, тумшуқчаси бандсиз. тугунчаси юқорда туради. меваси мураккаб, қуббага ўхшаш бўлиб, баргчалардан иборат. бу оиланинг энг асосий туркумларидан бири йирик гулли магнолиядир – magnolia grandiflora. бўйи 30 метрга етадиган дарахт бўлиб, …
3
стон худудидаги сирдарё ва амударё соҳилларида ёввой холда учрайди. www.arxiv.uz оқ тусли нилуфар –nymphaea candida бу ўсимлик кўп йиллик ўт ўсимлик бўлиб, илдизпояли бўлади, барглари йирик 12-30 см узунликда думалоқ,юраксимон узун бандли бўлиб, сув бетида сузиб юради.гуллари йирик,якка-якка,тўғри икки жинсли,қўш гулқўрғонли, косачабарглари 4 та ташқи томони яшил, ичкариси оқ, тожбарглари кўп, соф оқ рангли. чангчиси ҳам кўп сонли, уруғчиси бир неча мевабарглардан иборат бўлиб тугунчаси устки. меваси кўп уруғли сўлим мева.уруғи қора рангли,этли, эндоспермли, уруғ пустида махсус уруғни сувда сузиб юришга ёрдам берувчи ҳаво бўшлиқлари(аррилус) бўлади. бу уруғлар сув оқими билан ва балиқлар томонидан ёйилиши туфайли ҳар тарафга ва узоқ ерларга тарқалади.бу ўсимлик нил дарёси соҳилларида кўп тарқалган бўлиб,маҳаллий халқ томонидан нилфия(нил дарёсидаги фиалка) деб аталади. www.arxiv.uz чиннигулкабилар (caryphyllidae) синфча (аждод) часи. 1.чиннигулномалар қабиласининг умумий тавсифи, оила, туркум, турлари. 2.чиннигулдошлар, семизўтдошлар, гултожихўроздошлар оилалари умумий тавсифи, ўзига хос белгилари. 3.шўрадошлар оиласининг умумий тавсифи, туркум, турлари, табиатда тарқалиши. 4.чиннигулкабилар синфчасига мансуб оилаларнинг …
4
й америка. у хоналарда, гулзорларда манзарали ўсимлик сифатида экилади. семизўтларнинг баргларидан салат тайёрланади. францияда portulaca sativa тури экилади. у сабзавот сифатида ишлатилади. www.arxiv.uz гултожихўроздошлар (amaranthaceae) оиласи. гултожихўроздошлар оиласига 65 туркум, 850 турдан ортиқ бир йиллик, кўп йиллик ўтлар ёки чала буталар киради. ўзбекистонда икки туркумга оид 10 та тури учрайди.уларнинг пояси тик ёки ер бағирлаб ўсади. барглари оддий,бандли кетма-кет ёки қарама-қарши жойлашган, ён баргчаси йўқ. гуллари бир жинсли ёки икки жинсли, майда, яшил ёки рангсиз. чангчлари уч, бешта, баъзан таги бирикиб, тугунчани ўраб олади. тугунчаси устки, меваси бир ёки кўп уруғли кўсакча. бу оила вакиллари тропик ва субтропик мамлакатларда кенг тарқалган. перуда гултожихўрозлар донли экин сифатида экилади. қайрилган гултожихўроз, ёввойи гултожихўроз-amaranthus retroflexus. бир йиллик ўт, бўйи 20-75см пояси ва барги кулранг-яшил,майда тукли. июн-июл ойларида гуллаб, июл-октябрда уруғлайди. ариқлар бўйи, боғ ва экинзорларда бегона ўт сифатида ўсади. гултожихўроз – celosia тури манзарали ўсимлик сифатида экилади. www.arxiv.uz оила – amarantaceae – гултожихўроздошлар …
5
gullarning morfologik tuzilishi - Page 5

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "gullarning morfologik tuzilishi"

1460172262_62079.pptx /docprops/thumbnail.jpeg презентация powerpoint kurs ishi mavzu: gulning morfologik tuzilishi www.arxiv.uz хитой роза гули (hibiscus rosa) www.arxiv.uz оила – malvaceae - гулхайридошлар туркум – althaea – гулхайри (алтей) тур – althaea officinalis – доривор гулхайри althaea officinalis – доривор гулхайри, кўп йиллик ўт. бўйи 70-150 см. пояси тик ўсади. бир оз шоҳланган, барглари тухумсимон, учбурчак-юраксимон, баъзан 3-5 бўлакли. июн-сентябр ойларида гуллаб уруғлайди. ўрта осиё ҳалқ табобатида қон туфлаш, сил бронхиал астмада, йўтал ва кўкрак оғриғи маҳалларида илдизлари, барглари ва гулларидан тайёрланган қайнатмаси юмшатувчи дори сифатида, шунингдек, томоқни чайқаш учун ҳам ишлатилади. www.arxiv.uz сувйиғар (aquiligia) гуллари йирик, очиқ рангли, икки доирадан ибора...

PPTX format, 4.2 MB. To download "gullarning morfologik tuzilishi", click the Telegram button on the left.

Tags: gullarning morfologik tuzilishi PPTX Free download Telegram