узга гап ва унинг турлари

DOC 48,5 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1402996877_43169.doc www.arxiv.uz узга гап ва унинг турлари режа: 1.узга гап хакида умумий маълумот. 2.узга гапнинг грамматик хусусиятларига кура турлари. 1) кучирма гап 2) узлаштирма гап. 1.узга гап хакида умумий маълумот. сузловчи баъзан уз нуткида узганинг гапини хам ишлатади. узгаларнинг гапи сузловчи нуткида хеч узгаришсиз ёки мазмуни сакланган, аммо грамматик хусусиятлари узгартирилган холда кулланилиши мумкин. 2.узга гапнинг грамматик хусусиятларига кура турлари. узга гап грамматик хусусиятларига кура икки хил булади: 1)кучирма гап 2)узлаштирма гап. кучиaрма гап муаллиф гапи билан богловчи вазифасидаги деб, дея, деган сузлари воситасида, шунингдек, богловчисиз-интонация оркали алокага киришади.масалан: у.. фариштанинг.. «жуда хам савлатли, келишган йигит булиб кетибсан, -деган сузларни эслади.»(ж.мирсокий) 2) унинг хаёлидан арастунинг гапи утди: «бизнинг кулмаган кунимиз-яшамаган кунимиздир..» (мирм.) биринчи мисолда кучирма гап (жуда хам савлатли, келишган йигит булиб кетибсан) муаллиф гапи (у .. фариштанинг сузларини эслади) билан деган сузи оркали, иккинчиси муаллиф гапи (унинг хаёлидан арастунинг гапи утди) кучирма гап (бизнинг кулмаган кунимиз, - яшамаган кунимиздир) …
2
нглар отлар куринмайдими? деди щоримбек-жониворлар каёкда колган экан?» (мирм.) муаллиф гапи, одатда, содда (баъзан кушма) гап тарзида кулланилса кучирма гап содда, кушма гап тарзида хам шунингдек, алохида -алохида бир нечса гапдан ташкил топган нуткий парча сифатида хам куллана олади.масалан: минг хаёл билан борар экан устозларидан бири такрор такрор эйтадиган шу гапни хозир эслаб колди: «ёмон ёзувчи булиши мумкин, ёмон расм булиш мумкин, аммо ёмон шифокор булиш асло мумкинэмас!» (тулкин.) гапида уч компонентдан иборат кушма гап кучирма гап сифатида кулланган булса, «йул хаёт томири, деди валиев хамрохига бир караб куйгач.-бунга узингиз амин булиб турибсиз. йули бузик жамоа хужалик катта хаётдан узилиб колади». (э.усмонов) мисолидаги учта мустакил содда гап кучирма гап сифатида кулланган. баъзан сузловчининг узи томонидан илгари сурилган нутки, шунингдек сузланмаган хаёлидан утказган фикри хам кучирма гап тарзида берилади.киёланг: киш кунларининг бирида кечкурун меликузи,манноп, усмонали, саидали.. ва бир канча ёшларни бошкармага чикариб маслахат солди: «оталар тузиб берган жамоа хужалик, оталар очиб …
3
пул узатди.кайикчи эса унга деди:бу берган пулингиз узингиз учун, энди икки уртогингиз- навоий ва жомий учун хам туланг.сиз улар билан кайикда гурунглашиб утирдингиз, энди уларга хам хак тулайсиз.шоир .. навоий ва жомий учун хам пул тулаб кутилди. (оз-оз урганиб доно булур).ифода максадига кура дарак (ёки маслахат, илтимос мазмунидаги буйрук) гап булган кучирма гап припозитив холатда кулланганда муаллиф гапидан олдин вергул куйилади: улар постпозитив холатда келса охирига нукта куйилади. кучирма гап ифода максадига кура сурок гап булса, охирига сурок белгиси, ундов гап булса, ундов белгиси куйилади. кучирма гап поспозитив холатда булса, муаллиф гапидан сунг икки нукта, припозитив холатда муаллиф гапидан олдин интерпозитив холатда булса, муаллиф гапи олдидан ва кучирма гапнинг колган кисми (давоми) олдидан тире куйилади. мазмуни сакланган холда шакли узгартирилиб берилган узга гап узлаштирма гап дейилади. киёсланг: чой хоначи раис пиёладаги чой яримламай туриб етиб келажагини атиб кетди. (э.усмонов).чойхоначи: «раис пиёладаги чой яримламай туриб етиб келади деб айтиб кетди. унинг …
4
тди. adabiyotlar ro'yxati 1. i.a.karimov. barkamol avlod-o'zbekiston taraqqiyotining poydevori. toshkent, 1997 yil 2. u.tursunov, n.muxtorov, sh.rahmatullayev. «hozirgi o'zbek adabiy tili» 1992 3. a.abduazizov. «o'zbek tili fonologiyasi va morfologiyasi» toshkent, 1992 yil 4. s.rahimov, b.umurqulov, «hozirgi o'zbek-adabiy tili» toshkent, 2001 y 5. s.rahimov, b.umurqulov, «hozirgi o'zbek adabiy tili» toshkent, 2003 y 6. sh. shoabdurahmonov, m.asqarova, a.hojiyev. «hozirgi o'zbek adabiy tili» ii qism. toshkent, «o'qituvchi» nashriyoti, 1980 yil 7. a.g'ulomov, a.n. tixonov, r. kungurov. «o'zbek tilimorfem lug'ati» toshkent, 1977 yil
5
узга гап ва унинг турлари - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"узга гап ва унинг турлари" haqida

1402996877_43169.doc www.arxiv.uz узга гап ва унинг турлари режа: 1.узга гап хакида умумий маълумот. 2.узга гапнинг грамматик хусусиятларига кура турлари. 1) кучирма гап 2) узлаштирма гап. 1.узга гап хакида умумий маълумот. сузловчи баъзан уз нуткида узганинг гапини хам ишлатади. узгаларнинг гапи сузловчи нуткида хеч узгаришсиз ёки мазмуни сакланган, аммо грамматик хусусиятлари узгартирилган холда кулланилиши мумкин. 2.узга гапнинг грамматик хусусиятларига кура турлари. узга гап грамматик хусусиятларига кура икки хил булади: 1)кучирма гап 2)узлаштирма гап. кучиaрма гап муаллиф гапи билан богловчи вазифасидаги деб, дея, деган сузлари воситасида, шунингдек, богловчисиз-интонация оркали алокага киришади.масалан: у.. фариштанинг.. «жуда хам савлатли, келишган йигит булиб кетибсан, -деган сузла...

DOC format, 48,5 KB. "узга гап ва унинг турлари"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: узга гап ва унинг турлари DOC Bepul yuklash Telegram