bolalarni o`qishga tayyorlash mashqlari

PPTX 963,9 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
1479404756_64463.pptx /docprops/thumbnail.jpeg презентация powerpoint mavzu:bolalarni o`qishga tayyorlash mashqlari mavzu:bolalarni o`qishga tayyorlash mashqlari reja: 1 таълим тарбия жараёнида ўқувчиларга индивидуал ёндашув 2 мактабга қандай психолог керак 3 психолог позициясининг асосий компонентлари таълим тарбия жараёнида ўқувчиларга индивидуал ёндашув таълим тарбия жараёнида ўқувчиларга индивидуал ёндашув зарурлиги ҳамма томонидан тан олинган, лекин ундан амалда фойдаланиш асосан иш эмас. бунга мактабда ўқитувчиларнинг бола ҳақида кўп гапиришлари далил бўлади. чунки мактабда ўқувчининг қобилиятлари, шахснинг асосий хислатлари ҳақида чуқур ва ҳар томонлама маълумот берадиган мутахассис йўқ. таълим тарбиядаги индивидуал ёндашув, болани бошқалардан ажратиб индивидуал ўқитишни билдирмайди, балки шахснинг у ёки бу хислатларининг шаклланишида махсус шароитларни ҳисобга олиш, ҳар бир ўқувчининг индивидуал психологик хусусиятларини илмий асосда тушунишни англатади. психологияда шахснинг индивидуал хусусиятлари деганда бир шахсни иккинчи шахсдан фарқлайдиган хусусиятлар тушунилади. индивидуал ёндашувнинг вазифаси – ривожланишнинг индивидуал усулларини аниқлаш, боланинг имкониятларини ҳар бир шахснинг фаоллигини таъминлашдан иборат. бу нуқтаи назардан олганда индивидуал ёндашув фақатгина «тарбияси қийин» болаларга эмас, барча …
2
олганлиги учун, уни амалга оширишнинг ҳар доим ҳам иложи бўлмайди. бу усул кўп вақтни талаб қилганлиги учун фақатгина психолог эмас, «тарбияси қийин» ўқувчи ҳам чарчайди, текширувда иштирок этишдан бош тортади, топшириқларни ўзи сезмаган ҳолда номига бажаради. тажрибадан маълум бўлишича, айниқса оғзаки методикалар қанчалик тўлиқ бўлмасин, қийинчилик туғдиради. бундан ташқари бундай методиклар шахсни тўлиқ характерлаш учун етарли бўлмайди. назарий психологиядан амалий психологиягача бир қадам, лекин уни амалга ошириш жуда қийин. (икки назарий психологларнинг суҳбатидан). ҳақиқатдан ҳам, мактабга қандай психолог керак? қизиқ савол. «ҳар-хил» психологлар мавжудми? ҳа албатта! ҳар ҳил касблар, уларга мос ҳар хил психологлар мавжуд. мактабда ўзларини психолог деб ҳисоблайдиган инсонлар билан учрашганингизда, ҳар-хил инсонларни кўришингиз мумкин. сизнинг кўз олдингизда кам гап ҳеч билан қўшилмайдиган, унча ўзига тортмайдиган инсон кўриниши мумкин. шу билан бирга, ҳамма билан чиқишиб кетадиган, хушчақчақ, сергап, чиройли инсон кўриниши ҳам мумкин. натижада сиз ҳар-хил таассурот оласиз. кутилмаган ва энг ёқимли таасуротлар олишингиз мумкин. мактабга қандай психолог …
3
афар психологик касблар ётиши билан ҳам боғлиқдир. улар: назарий психология, экспериментал психология, амалий психология ва психокоррекция. назарий психологияда амалий психология билан боғлиқ бўлмаган фикрлар кураши давом этади: эски назарияларнинг барбод бўлиши ва янгиларининг шаклланиши ғоялар, илмий мактаблар ва йўналишларнинг бир-бирига қарши чиқиши, тафаккурнинг янги усуллари ва мантиқнинг вужудга келиши, тараққиётнинг эски қонунлари очилиши. назарий психологияда инсон психикаси анотомик кесимларда ўрганилади, яъни психологик кўринишининг жараёнлари, функциялари турлари сифатида ўрганилади. назарий психология мактаб амалиёти эҳтиёжларини қондиришга бевосита хизмат қилмасада, у жамиятга шунинг учун керакки, унда инсон тафаккури кучларининг ўзига хос ўйини содир бўлади. назарий психология мактабга тўғридан-тўғри таъсир кўрсатмаса-да, «мактаб ғоялари» нинг шаклланишига таъсир кўрсатади: ўқувчига муносабат, таълим ва тарбия концепцияларини ишлаб чиқиш, мактабнинг бошқа жамоат ташкилотлари билан ҳамкорлиги мактаб таълими ривожланадиган йўналиш бўйича жамиятнинг диний ва қадриятлар тизимини ишлаб чиқиш. психолог позициясининг асосий компонентлари психолог позициясининг асосий компонентлари қуйидагилардан иборат: а) педагог билан бўлган муносабатга установка; б) педагогларни қандай бўлса шундайлигича …
4
керак. шунда у педагоглар орасида тан олинади. ўқитувчилар билан олиб бориладиган индивидуал ишлардан ташқари улар билан семинарлар шаклида психологик тарғибот ишларини олиб бориш мақсадга мувовиқдир. ҳар қайси мактаб психологи олдидаги савол шуки «ўзим ёрдамимни таклиф қилайми ёки ўқитувчилар мурожаат қилишини кутайми?» майли бу саволга ҳар ким ўз вазиятидан келиб чиқиб жавоб бера қолсин. лекин психолог бир нарсани унутмасинки, ўқитувчиларнинг унга мурожат қилиши уларнинг педагогик стажи ва тажрибасига боғлиқ эмас. бу кўпроқ уларнинг шахсий фазилатларига: мулоқатга киришувчанлик даражаси, хавотирланувчанлик, қизиқувчанлиги янгиликка очиқлиги ва бошқаларга боғлиқ. ўқитувчилар болалар ҳақида ҳар қандай узоқ муддатли психологик тадқиқотлар натижаларидан кўра кўпроқ нарса билади. улар болалар билан ҳар куни мулоқатга киришадилар ва табиийки, уларга таъсир этиш учун кўпроқ имкониятга эгалар бас шундай экан, психолог ўқитувчининг яқин ҳамкори ва ёрдамчиси бўлиши керак. психологлар шуни унутмасинларки, мактаб ҳаётини ўзига хос саҳна асари деб тасаввур қилсак, ундаги роллар қуйидагича тақсимланган бўлади: болалар ўқитувчи психолог ҳисобчи ошпаз ҳурматли психологларга биринчи …
5
idir.bolaning bilimlarni sistеmali ravishda o`zlashtirib borishi natijasida undagi bilimning doirasi ham kеngayib boradi,aqliy jarayonlar rivojlanadi,shu bilan bir qatorda,bolaning emotsional va irodaviy xususiyatlari qayta tarkib topib,rivojlana boshlaydi, maktabdagi talim jarayonining o`zi bolaninig sеzgi, idrok, tafakkur, nutq va diqqatlariga yangi talablar qo`yadi. maktabdagi o`qish, tashkiliy muayyan maqsadga qaratilgan ancha ixtiyoriy protsеsslar talab qiladi.ko`rish sеzgisi bilan idrok maktab ta’limida katta o`rin egallaydi. mashg`ulot jarayonida bolada gox uzoqqa,gox yaqinga qarashga extiyoj bo`ladi.har ikkala ko`zning simmеtrik xolati ham sеzilarli darajada boshlang`ich ta’limida takomillashadi.o`qish faoliyatining boshlarida o`quvchilarning toliqishlari yuqorida ko`zsatilgan ko`rish sеzgi jarayonida akkomadatsiya va konvеrgеntsiya aloqasi to`la garmoniyaga ega bo`lgan xolda takomillashadi,toliqish zaiflashadi.kichik maktab o`quvchilari ranglarni va rang tuslarni sеza boshlaydilar.е.i.ignatеvning tеkshirishlari shuni ko`rsatadiki,asosiy rang tomonlarining tusini ajratish murakkab ishdir.shuning uchun bolalarni bunga o`rgatish kеrak.1-sinf o`quvchilari qizil rangning o`rta hisobda 3 ta tusini,sariq rangning 2ta tusini ajrata oladi.yashil va ko`k ranglarni butunlay ajrata olmaydilar.1-inf o`quvchilari,ayniqsa qizlar asosa eng ko`p uchraydigan qizil,sariq, yashil va ko`k ranglardan …

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "bolalarni o`qishga tayyorlash mashqlari"

1479404756_64463.pptx /docprops/thumbnail.jpeg презентация powerpoint mavzu:bolalarni o`qishga tayyorlash mashqlari mavzu:bolalarni o`qishga tayyorlash mashqlari reja: 1 таълим тарбия жараёнида ўқувчиларга индивидуал ёндашув 2 мактабга қандай психолог керак 3 психолог позициясининг асосий компонентлари таълим тарбия жараёнида ўқувчиларга индивидуал ёндашув таълим тарбия жараёнида ўқувчиларга индивидуал ёндашув зарурлиги ҳамма томонидан тан олинган, лекин ундан амалда фойдаланиш асосан иш эмас. бунга мактабда ўқитувчиларнинг бола ҳақида кўп гапиришлари далил бўлади. чунки мактабда ўқувчининг қобилиятлари, шахснинг асосий хислатлари ҳақида чуқур ва ҳар томонлама маълумот берадиган мутахассис йўқ. таълим тарбиядаги индивидуал ёндашув, болани бошқалардан ажратиб индивидуал ўқитишни билдирмайди...

Формат PPTX, 963,9 КБ. Чтобы скачать "bolalarni o`qishga tayyorlash mashqlari", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: bolalarni o`qishga tayyorlash m… PPTX Бесплатная загрузка Telegram