резьбали бирикмадаги кучлар ва мустаҳкамликка ҳисоблаш

DOC 234.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1476969946_65821.doc ур ишк d f f 5 , 0 t = р ишк бур т т t + = 2 d d d теш 1 ур + = ( ) j y + = tg d f 5 , 0 t 2 р кел f arctg = j ( ) ú û ù ê ë é + + = j y tg f d d d f 5 , 0 t 2 ур 2 бур ( ) ú û ù ê ë é - + = y j tg f d d d f 5 , 0 t 2 ур 2 буш j y 0. бунда гайканинг ён томонидаги ишқаланишни ҳисобга олмаганда (29.5) дан tg(( - ψ) > 0 ҳосил бўлади, яъни ўз-ўзидан тормозланиш шарти: . (29.6) кўтарилиш бурчаги ( = 2°30'· · ·3°30' оралиқда, ишқаланиш бурчаги ( эса, f га нисбатан 6( ( f ≈ 0,1)···16( ( f ≈ …
2
и; [( ] –резьба тармоқларидаги жоиз кесувчи кучланиш, мпа. 4. стандарт нормал гайка резьбасининг мустаҳкамлиги болт стерже- нини мустаҳкамлигига мос келади. шунинг учун резьбани ҳисобламай, деталларни бириктирувчи болт стерженининг мустаҳкамлиги аниқла- нади. ҳар хил юкланишда бўлган болтларнинг бирнечта холларини кўриб чиқамиз. 1-ҳол. болт стерженига фақат чўзувчи куч таъсир этади. бунга кўтарма краннинг зўриқтирилмаган ҳолатда осиб қўйилган резьбали илгаги мисол бўлади (29.4-расм). расм. илгакнинг резьба кесими хавфли ҳисобланади унинг юзаси резьба- нинг ички диаметри бўйича аниқланади. мустаҳкамлик шарти стерженини чўзилишдаги кучланиши бўйича белгиланади: ( [σ] , унда d1 = √ 4f / π [σ] (29.11) 2-ҳол. болт сириб тортилган стерженга ташқи куч таъсир этмайди. бунга ёпиқ узатманинг қопқоғини сириб маҳкамлаш учун ишлатиладиган болтлар киради (29.5 -расм). расм. бундай болтнинг стерженига сириб тортиш натижасида ҳосил бўладиган чўзувчи куч- fтор ҳамда резьбалардаги буровчи момент- тр таъсир этади. fтор таъсиридан ҳосил бўлган кучланиш: . тр -дан ҳосил бўлган буровчи кучланиш: , бу ерда: wр …
3
чўянларнинг сиртлари учун f = 0,15 ( 0,2. сириб тортиш учун зарур бўлган куч (29.13) ни ҳисобга олганда: = , бунда: к – эҳтиётлик коэффициенти; статик юкланганда к = 1,3 ( 1,5; юкланиш ўзгарувчан бўлса, к = 1,8 ÷ 2. болт мустаҳкамлиги (29.12) формула бўйича ҳисобланади. б) болт билан деталь ўртасида бўшлиқ бўлмаганда (29.7-расм) ташқаридан қўйилган куч детал орқали тўғридан тўғри болт стерженига таъсир қилади ва деталларни туташган жойидаги ишқаланиш кучига эътибор берилмайди. болт стержени кесилишдаги кучланиш бўйича текширилиади: ( , расм. 4-ҳол. болт сириб тортилган, ташқаридан болт стерженига чўзувчи куч таъсир этади. бунга суюқлик ёки газ босими р остида бўлган герметик резервуар ёки гидро (пневмо) цилиндрларнинг қопқоғини болтлар билан бириктирилиши мисол бўлади. (29.8-расм). расм. сириб тортилган болтли бирикма жипслигини ёки юкланиш таъсири-да туташган сиртларнинг ажралмаслигини таминлаш лозим. бирикмага иккита куч таъсир қилади, деб фараз қилайлик: болтларни дастлабки сириб тортилган куч ва ташқи юкланиш. ташқи юкланиш болтларни қўшимча равишда чўзади …
4
сулаймонов и. и. машина деталлари. тошкент нашриёти, 1988. 2. тожибоев р.н., жўраев а.ж. машина деталлари. тошкент, «ўқитувчи», 2002 3. пятаев а.в., муҳаммаджонов б.к. машина деталлари. ўқув қўлланма., тошкент, 2004. 4. иванов м.н. детали машин. москва, «высшая школа», 1991. � � � _1236972458.unknown _1236972472.unknown _1236972477.unknown _1236972482.unknown _1236972484.unknown _1236972490.unknown _1236972493.unknown _1236972494.unknown _1236972492.unknown _1236972485.unknown _1236972483.unknown _1236972480.unknown _1236972481.unknown _1236972478.unknown _1236972475.unknown _1236972476.unknown _1236972474.unknown _1236972467.unknown _1236972470.unknown _1236972471.unknown _1236972469.unknown _1236972461.unknown _1236972465.unknown _1236972459.unknown _1236972453.unknown _1236972455.unknown _1236972457.unknown _1236972454.unknown _1236972451.unknown _1236972452.unknown _1236972450.unknown
5
резьбали бирикмадаги кучлар ва мустаҳкамликка ҳисоблаш - Page 5

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "резьбали бирикмадаги кучлар ва мустаҳкамликка ҳисоблаш"

1476969946_65821.doc ур ишк d f f 5 , 0 t = р ишк бур т т t + = 2 d d d теш 1 ур + = ( ) j y + = tg d f 5 , 0 t 2 р кел f arctg = j ( ) ú û ù ê ë é + + = j y tg f d d d f 5 , 0 t 2 ур 2 бур ( ) ú û ù ê ë é - + = y j tg f d d d f 5 , 0 t 2 ур 2 буш j y 0. бунда гайканинг ён томонидаги ишқаланишни ҳисобга олмаганда (29.5) дан tg(( - ψ) > 0 ҳосил …

DOC format, 234.5 KB. To download "резьбали бирикмадаги кучлар ва мустаҳкамликка ҳисоблаш", click the Telegram button on the left.