физик жараёнларнинг компютер анимацияларини яратиш предметининг мақсади ва вазифалари. физик моделлар анимациясини яратиш ва унга кўйиладиган талаблар

PPTX 1,1 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1691151568.pptx /docprops/thumbnail.jpeg 1- mavzu: kirish. “fizik jarayonlarning kompyuter animatsiyalarini yaratish” predmetining maqsadi va vazifalari. fizik modellar animatsiyasini yaratish va unga qo`yiladigan talablar. “физик жараёнларнинг компютер анимацияларини яратиш” предметининг мақсади ва вазифалари. физик моделлар анимациясини яратиш ва унга кўйиладиган талаблар. режа нима учун моделларни ишлатамиз? модел тушунчаси. модел. моделлаштириш. компьютерда моделлаштириш. ҳисоблаш физикаси. моделлаштириш босқичлари. бундан 3500 йил олдин конфуций «эшитганимни ёдимдан чиқараман, кўрганимни эслаб қоламан, мустақил бажарсам тушуниб етаман», деган экан. таълимда информацион ҳамда педагогик технологияларни қўллаганда талаба эшитиш, кўриш, кўрганлари асосида мустақил фикрлаш имкониятига эга бўладилар.таълим жараёнида замонавий ахборот технологияларидан фойдаланган ҳолда дарсларни ташкилаштириш учун маълум бир шарт шароитлар мавжуд. биринчидан, ахборот ресурслари билиши керак. буларга шахсий компьютер проектор мультимедиа воситалари сканер (мураккаб схемалар ва чизмаларни, негатив плёнкадаги тасвирларни компьютерга утказиш учун) рақамли фотоаппарат видео камера (видео конферинциялар ўтказиш учун ва яна бошқа мақсадларда) принтер, нусха кўчирувчи қурилма (тарқатма материалларни қоғозга тушириш ва кўпайтириш ва яна бошқа мақсадлар учун) …
2
obe photoshop дастури орқали расмларни таҳрирлаш, сифатини ошириш учун фойдаланилади. шунингдек, coreldraw дастури орқали хар хил графикларни яратиш мумкин. товуш ва видеоларни таҳрирлаш учун эса мос равишда soundforge ва adobe premier дастурларидан кенг фойдаланилади. so'nggi paytda internetni shiddat bilan rivojlanishi va uning foydalanuvchilari sonini kundan-kunga ortib borishi bois internetda turli yo'nalishda web sahifalar soni ham ortib bormoqda. internet orqali savdo-sotiq ishlarini olib borish , masofadan turib universitetlarga o'qishga kirish va nufuzli universitetlar diplomini olish ham mumkin. turli provayderlar nafaqat firma va kompaniyalar balki dunyo bo'ylab millati, dini va tilidan qatiy nazar oddiy fuqarolar uchun ham internetda o'z sahifalarini joylashtirish imkoniyatini taklif etmoqda. internetda o'z sahifangizni yaratish uchun siz albatta web sahifa yaratish texnalogiyasi haqida dastlabki tushunchaga ega bo'lishingiz lozim. турли сайёраларни тадқиқ этиш инсон хаёти учун ҳавфли бўлганлиги сабаб, космик аппаратлардан фойдаланилади (масалан, ойни ўрганиш учун тадқиқот модели сифатида “луноход” ва б.қ.). мамалакат иқтисоди бўйича ўтказиладиган тажриба, унинг оқибатларига кўра …
3
гепотезалар қабул қилинган: 1)тушиш жараёни вакуумда содир бўлади (ҳавони қаршилик коэффициенти нолга тенг); 2) шамол йўқ; 3) жисмни массаси ўзгармас; 4) жисм иҳтиёрий нуқтада тезланиш билан ҳаракат қилади модел – тадқиқ этилаётган объектда натур экспериментни амалга оширишнинг имкони бўлмаган, вақт давомийлиги катта, қиммат, ҳавфли бўлган ҳолларда, реал объект ўрнига алмаштириш усули. “модел” сўзи ( лотинча “madelium” сўзидан олинган бўлиб) “ўлчов”, “усул”, “бирор нарсага ўхшаш” маъносини англатади. объект хоссалари ҳақида ахборотлар олиш мақсадида моделларни яратиш ва ўрганиш жараёни моделлаштириш дейилади. аниқ ва мавҳум объектлар, ишлаётган ва лойиҳалаштирилаётган тизимлар, жараён ва ҳодисалар моделлаштиришнинг предмети бўлиши мумкин. моделни яратишдан мақсад моделлаштирилаётган объектнинг хоссаси ва хулқини айтиб беришдир. моделлар классификацияси. ахборотни тақдим этиш шаклига кўра моделлар: оғзаки ёки вербал (маъруза, доклад, сўзли «портретлар» ва ҳ.к.); натур (қуёш ситемаси макети, ўйинчоқ кема ва ҳ.к.); абстракт ёки белгили. ҳодисаларнинг математик модели ва компьютерда модели шу тоифага киради. фан соҳаси бўйича: математик моделлар, биологик моделлар, ижтимоий, иқтисодий …
4
еради. компьютер моделларининг мантиқийлиги ва формаллашганлиги ўрганилаётган объектнинг хоссаларини аниқловчи асосий кўрсатгичларни аниқлаш, физик тизимни унинг катталиклари ва бошланғич шартларнинг ўзгаришига жавобини тадқиқ қилиш имконини беради. компьютерли моделлаштириш (математик моделлаш ва ҳисоблаш тажрибаси) ҳодисанинг аниқ табиатидан мавҳумлаштиришни, аввал сифат сўнгра миқдорли моделни қуришни талаб қилади. ундан кейин компьютерда қатор ҳисоблаш тажрибаларини ўтказилади, натижалар талқин қилинади, ўрганилаётган объектнинг хулқи билан моделлаштириш натижаларини таққосланади, моделга навбатдаги аниқликлар киритилади ва ҳ.к. 2.компьютерда моделлаштириш. хисоблаш физикаси. моделлаштириш босқичлари компьютерда моделлаштириш бу янги ва етарлича мураккаб курс. уни яхши ўзлаштириш учун бир неча билимлар талаб қилинади: биринчидан, танланган фан соҳаси бўйича билимлар – агар биз физик жараёнларни моделлаштираётган бўлсак, биз керакли даражадаги физика қонунлари билимларини эгаллаган бўлишимиз, экологик жараёнларни моделлаштиришда – биология қонунларини, иқтисодий жараёнларни моделлаштиришда – иқтисод қонунларини билишимиз, бундан ташқари компьютерда моделлаштириш амалда барча замонавий математик аппаратларни қўллаб амалга оширилишини инобатга олсак, математик билимлар зарур бўлади. назарий ва экспериментал физика билан бир қаторда …
5
делини яратувчи воситага ҳам айланди. бунда компьютер ёрдамида жиддий муаммоларни ечиш босқичларидан иборат технологик циклни ўз ичига олган етарлича мураккаб бўлган илмий-ишлаб чиқариш жараёнини талаб этади: масаланинг қўйилиши. формаллаштириш (математик моделни яратиш). ҳисоблаш алгоритмини ишлаб чиқиш. компьютер дастурини ишлаб чиқиш. ҳисоблаш амаллари. дастурни созлаш. натижаларни олиш ва таҳлил қилиш хатоларни тўғрилаш. компьютерли технологиянинг ривожланиши натижасида физик тизимларга янгича қараш шаклланди. долзарб муаммоларни компьютер воситасида ҳал этишда илмий қонунларни фақат дифференциал тенгламалар билангина эмас, балки компьютер учун ёзилган қоидалар тарзида ҳам ифодалаш қулай эканлиги аён бўлди. физик жараёнларни ўрганишга бундай ёндашиш физикларнинг компьютерга бўлган муносабатини ўзгартирди. энди компьютерлар табиий жараёнларни моделлаштирувчи маълум физик тизим сифатида кўрилмоқда. компьютерли моделлаштириш жараёни лаборатория экспериментига ўхшаш, шунинг учун ҳам у баъзан компьютерли эксперимент* деб ҳам аталади. қуйидаги жадвалда уларнинг ўхшаш хусусиятлари келтирилган: лаборатория эксперименти компьютерли эксперимент физик жараён модель физик асбоб компьютер дастури калибровка дастурни ростлаш ўлчаш ҳисоблаш натижалар таҳлили натижалар таҳлили компьютер учун тузилган …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"физик жараёнларнинг компютер анимацияларини яратиш предметининг мақсади ва вазифалари. физик моделлар анимациясини яратиш ва унга кўйиладиган талаблар" haqida

1691151568.pptx /docprops/thumbnail.jpeg 1- mavzu: kirish. “fizik jarayonlarning kompyuter animatsiyalarini yaratish” predmetining maqsadi va vazifalari. fizik modellar animatsiyasini yaratish va unga qo`yiladigan talablar. “физик жараёнларнинг компютер анимацияларини яратиш” предметининг мақсади ва вазифалари. физик моделлар анимациясини яратиш ва унга кўйиладиган талаблар. режа нима учун моделларни ишлатамиз? модел тушунчаси. модел. моделлаштириш. компьютерда моделлаштириш. ҳисоблаш физикаси. моделлаштириш босқичлари. бундан 3500 йил олдин конфуций «эшитганимни ёдимдан чиқараман, кўрганимни эслаб қоламан, мустақил бажарсам тушуниб етаман», деган экан. таълимда информацион ҳамда педагогик технологияларни қўллаганда талаба эшитиш, кўриш, кўрганлари асосида мустақил фикрлаш имкониятига эга ...

PPTX format, 1,1 MB. "физик жараёнларнинг компютер анимацияларини яратиш предметининг мақсади ва вазифалари. физик моделлар анимациясини яратиш ва унга кўйиладиган талаблар"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.