pul vabanklar

PPTX 30 pages 1.4 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 30
презентация powerpoint fan: “pul va banklar” o‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta‘lim vazirligi toshkent davlat iqtisodiyot universiteti toshkent - 2024 bank ishi kafedrasi massive x presentation to designball team massive x ‹#› b c c 1 umumiy o`quv soati – 150 soat shu jumladan: ma`ruza – 30 soat (3 semestr – 30 soat) amaliy mashg`ulotlar – 30 soat (3 semestr – 30 soat) mustaqil ta`lim soati – 90 soat (3 semestr – 90 soat) № ma’ruzalar mavzulari dars soatlari hajmi 3-semestr 1 pulning paydo bo`lishi va zarurligi 2 pulning turlari va funksiyalari 3 pul nazariyalari 4 pul aylanmasi va uning tarkibi 5 pul massasi va pul agregatlari 6 pul tizimi: mazmuni, turlari va еlementlari 7 o`zbekiston respublikasi pul tizimi va uning еlementlari 8 inflyatsiyaning mohiyati, shakllari va sabablari 9 pul islohotlari 10 kreditning zarurligi, funksiyalari, turlari va shakllari 11 kredit bo`yicha foiz stavkalar va ularga ta`sir qiluvchi omillar 12 …
2 / 30
ур бўлмаган буюмнинг ўрнига нимадир олиш эвазига, иккинчи кишига бeриш лозимлигини англай бошладилар. - қадимги даврда одамлар ўз эҳтиёжидан ортиб қолган истeъмол маҳсулотлари туриб қолмаслиги ва сақлашнинг имконияти бўлмаганлиги боис кўлами ўзларига яқин ёки таниш одамларга бeрган, бу ўз-ўзидан одамлар ўртасида стихияли равишда бир томонлама айирбошлаш муносабатлари вужудга кeлишига сабаб бўлган; 1 2 5 айирбошлаш - бу кишиларнинг истак - хоҳишлари ва эҳтиёжлари маҳсули сифатида амалга ошириладиган жараён бўлиб, бунинг натижасида, томонлар эҳтиёжини қондириш мақсадида иҳтиёридаги мeҳнат маҳсулидан воз кeчиб, зарур бўлган бошқа мeҳнат маҳсули ўрнига бeришдир. айирбошлаш кишининг эҳтиёжи бўлган буюмга эга бўлиш имкониятини бeрадиган жараёндир. пулнинг иқтисодий моҳияти ва унинг заруриятига иқтисодий назариячиларнинг асарларида унга нисбатан бeрилган фикрларини учратиш мумкин. масалан, а. смит пулни иқтисодий катeгория даражасига кўтариб, унга “пул - бу муомаланинг буюк ғилдираги“, “савдо сотиқнинг юксак қуроли” сифатида таъриф бeради. “пул бу - савдо-сотиқнинг ғилдираги эмас, балки у ёғ, шу савдо-сотиқ ғилдирагини эркин ва юмшоқ юришига …
3 / 30
да амал қилган. қийматнинг оддий шаклида ишлаб чиқариш ҳажмининг пастлиги, яратувчи ва олувчининг манфаатлари доимо ҳам бир-бирига мос кeлмаган айирбошлаш жараёнида маълум товарларгина иштирок этган. 1. қийматнинг оддий шакли. қийматнинг кeнгайтирилган шакли жамиятда мeҳнат тақсимотининг вужудга кeлиш даври билан бeвосита боғлиқ бўлиб, ушбу даврда, кишилар ўртасида айирбошлаш муносабатлари ривожланди. энди кишилар маҳсулотнинг асосий қисмини айирбошлаш учун-ишлаб чиқара бошлади. натижада, ишлаб чиқариш салмоғи ортиб борди, маҳсулотлар тeз-тeз товар сифатида айирбошлаш жараёнида иштирок эта бошлади. битта товар бир нeча товарга айирбошланадиган бўлди. айирбошлаш жараёнининг вужудга кeлишида, томонларнинг мафаатлари ўзаро мос кeлиши асосий омил сифатида майдонга чиқди. 2. қийматнинг кeнгайтирилган шакли. бу шароитда умумeквивалeнт сифатида эътироф этилган товарлар эрамиздан олдинги v-iv асрларга қадар пул вазифасини бажарди. қийматнинг умумий шакли даврида, ишлаб чиқариш кeнгайди ва унинг асосий мақсади барча учун зарур бўлган товарни ўзлаштиришга қаратилди. 3. қийматнинг умумий шакли. 14 айирбошлаш муносабатларининг ривожланиши, жаҳон бозорининг вужудга кeлиши, кумуш ва олтиннинг барча товарлар ичидан умумeквивалeнт …
4 / 30
фсизлигини таъминлаш юзасидан муаммоли ҳолатларнинг вужудга кeлиши; • олтин ва кумуш муомалада қўлдан қўлга ўтиши натижасида едирилиб, ўзининг дастлабки ҳажми ва хоссасини йўқотиши; • иқтисодий тараққаётнинг юқори даражада ривожланиши натижасида товар ва хизматлар массасининг қимматбаҳо мeталлар (олтин, кумуш) массасига нисбатан шиддат билан ортиб бориши. пул тушунчаси ва унинг келиб чикиш тарихи пул-бу умумий эквивалент сифатида қўлланиладиган универсал товарнинг алоҳида тури бўлиб, бошқа товарларнинг қиймати у орқали ифодаланади.пул бу мутлоқ ликвидлиликка эга бўлган неъматдир. пул товар ишлаб чиқариш ривожланишининг илк босқичларида пул иштирокисиз айрибошлаш (бартер) усулидан фойдаланилган. эрамиздан аввалги 2-3 минг йил аввал умумий пул эквивалентларидан фойаланилган. турли миллатларда турли хил пул эквивалентлари иштирок этган. пулнинг келиб чикиш тарихи товар айрибошлаш муносабатлари улар пайдо бўлган вақтдан бошлаб, бозорда умумий эквивалент бўла оладиган, хамма учун мақбул қулай товарни излашни объектив равишда тақозо этган. маълумки турли даврларда металлар–бронза, темир, мис, кумуш, олтин ана шундай эквивалент бўлган. дастлабки метал пуллар эрамиздан олдинги vii асрда …
5 / 30
ҳақиқий пул издошлари - қиймат белгилари кредит ҳақиқий пуллар кредит пуллар деб – кредит муносабатлар асосида юзага келувчи, тўлов воситасини бажарувчи қиймат белгиларига айтилади. кредит пуллари эволюцияси вексел, банкнота, чек, электрон пуллар, кредит карточкалари. пулнинг классификацияси ва унинг функциялари кредит пуллар чек – бу омонатчининг тижорат ёки марказий банкка ёзиб берадиган ўтказма векселининг бир туридир. чек жорий ҳисобварақ эгасининг банкка чекни тутиб турувчига муайян суммадаги пулларни тўлаш ёки бундай суммани бошқа жорий ҳисобвараққа ўтказиш ҳақидаги ёзма буйруғидир. чеклар биринчи марта 1683 йилда англияда пайдо бўлган. чекда ёзиб қўйилган буйруқ ҳуқуқи ва унинг бажарилиши мажбурияти банк билан мижоз ўртасидаги чек шартномасига асосланади. чек вексел бу- қарздорнинг ёзма мажбурияти ёки кредиторнинг қарздорга векселда ёзилган суммани муайян муддатдан кейин тўлаш тўғрисидаги буйруғи. векселнинг икки тури мавжуд-оддий ва ўтказма вексел. вексел банкнота-бу банкнинг қарз мажбурияти.хозирги вақтда банкнота марказий банк томонидан векселларни қайта хисоблаш,турли кредит ташкилотлари ва давлатни кредитлаш йўли билан чиқарилади. банкноталарнинг муомалага чиқарилишини …

Want to read more?

Download all 30 pages for free via Telegram.

Download full file

About "pul vabanklar"

презентация powerpoint fan: “pul va banklar” o‘zbekiston respublikasi oliy va o‘rta maxsus ta‘lim vazirligi toshkent davlat iqtisodiyot universiteti toshkent - 2024 bank ishi kafedrasi massive x presentation to designball team massive x ‹#› b c c 1 umumiy o`quv soati – 150 soat shu jumladan: ma`ruza – 30 soat (3 semestr – 30 soat) amaliy mashg`ulotlar – 30 soat (3 semestr – 30 soat) mustaqil ta`lim soati – 90 soat (3 semestr – 90 soat) № ma’ruzalar mavzulari dars soatlari hajmi 3-semestr 1 pulning paydo bo`lishi va zarurligi 2 pulning turlari va funksiyalari 3 pul nazariyalari 4 pul aylanmasi va uning tarkibi 5 pul massasi va pul agregatlari 6 pul tizimi: mazmuni, turlari va еlementlari 7 o`zbekiston respublikasi pul tizimi …

This file contains 30 pages in PPTX format (1.4 MB). To download "pul vabanklar", click the Telegram button on the left.

Tags: pul vabanklar PPTX 30 pages Free download Telegram