хашаротларнинг озуқа занжири. тарқалиш, популяцияси, ареал тўғрисида тушунча. фитофаг ва энтомофагларнинг ўзаро алоқалари

PPT 20 sahifa 3,7 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 20
слайд 1 мавзу: хашаротларнинг озуқа занжири. тарқалиш, популиятцияси, ареал тўғрисида тушунча. фитофаг ва энтомофагларнинг ўзаро алоқалари. мавзу режаси: хашаротларнинг озуқа занжири. 2..ҳашаротларнинг яшаш жойи ва ареаллари. 3.турнинг ареали. биоценоздаги организмлар орасидаги ўзаро муносабатлар агробиоценозлардаги организмлар ўзаро мураккаб ва хилма-хил муносабатларда бўлади. зарарли организмларга қарши биологик курашда ўзаро муносабатларни билиш ва тахлил этиш муҳим аҳамият касб этади. бу борада симбиоз, йиртқичлик, паразитизм ва антибиоз ўзаро муносабатларнинг асосий шаклларидир. симбиоз – ҳар-хил турлар зотларининг маълум даражада яқин биргаликда ёки мустаҳкам иттифоқда яшаши, демакдир. симбиознинг ҳар бир қатнашчиси симбионт деб аталади. муносабатларнинг симбиотик шакллари форезия, мутуализм, комменсализм, йиртқичлик ва паразитизм кўринишларида мавжуддир. форезия –бунда бир симбионт бошқасига жойдан-жойга силжиш мақсадида ўрнашиб олади. мутуализм – бунда биргаликда яшаш иккала симбионт учун ҳам манфаат келтиради. комменсализм –бир ожизроқ симбионт иккинчи кучлироқ симбионтнинг озуқа қолдиқлари ҳисобига яшайди, лекин ўзига зарар етказмайди. социал симбиоз ёки социал паразитизм – симбиознинг бу шаклида бир тур иккинчи тур тўплаган ёки …
2 / 20
ужум киладиган йиртқичлардан визилдоқ (тошҳол) қўнғизлари, чумолилар ва ўргимчаксимонлар ҳам бундай симбиознинг йиртқичлик шаклига яққол мисол бўла олади. паразитизм – бунда бир симбионт (паразит) иккинчи симбионт (хўжайин) танасида яшаб озиқланади ёки паразит личинкаси озиқланишининг бутун даври давомида хўжайин танасида ҳаёт кечиради. паразитизм бир организмнинг бошқасида ўз ҳаётининг кўп ёки оз қисми давомида озуқа манбаи ва яшаш муҳити сифатида фойдаланишидир. паразитизм кўриниши тўлиқ ривожланадиган ҳашаротларнинг бешта туркумида, яъни пардақанотлилар, иккиқанотлилар, қаттиққанотлилар, елпиғичқанотлилар ва тангачақанотлилар турлари орасида паразитлар кўплаб учрайди. ғўзани зараркунандалардан биологик усулда ҳимоя қилишда, айниқса пардақанотлилардан (трихограмма, бракон) кенг фойдаланилади. оддий паразитизм хўжайинга биринчи ҳужумдаёқ вужудга келади. бунда бир йўла хўжайин танасига бир ёки бир нечта тухум ёки цисталар қўйилади, ёки паразитнинг бир қанча личинка ёки вояга етганлари хўжайин танасига киради. кўплаб паразитизмда бир хўжайинни такроран бир тур ёки бир неча тур қайта зарарлайди. бунда уларнинг авлоди бир вақтнинг ўзида ривожланади. зарарланадиган турлар сонига қараб, паразитлар кўп турларни зарарловчи полифаглар, …
3 / 20
ғлиқ. буғдойзорлар буғдой трипси, швед пашшаси дон қўнғизлари ва бошқалар учун стация ёки яшаш жойи бўлиб ҳисобланади. ўрта осиё чигирткалари учун жанубдаги дарё, кўл ва денгизлар қирғоғидаги ботқоклик қамишзорлар стация бўлиб ҳисобланади, май қўнғизи учун эса қарағайзорлар, ўрмон массивлари ва бошқалар. юқоридаги ҳар бир стация ўзига хос ўсимлик қоплами, тупроғи, микро иқлими шунга ўхшаш хусусиятга эга. bug’doy tripsi- haplothrips tritisi турлар стациясини ўзгартириши зонага, йилнинг вақти ва ҳоказоларга қараб турли жойни эгаллаши мумкинлиги аниқланган. бу қонуниятларнн проф. г. я. бей-биенко яшаш жойини ўзгартириш принципи деб атаган. кенг тарқалган бир хил ҳашаротларнинг ўзи шимолда қуруқ яхши исийдиган очиқ стацияларни эгаллайди, жанубда эса анча нам ва ўсимликлар қалин ўсган соя жойларда яшайди. иссиқ ва қуруқ иқлимли областларда стацияларнинг мавсумий алмашинуви аниқ сезилади. масалан, чигирткалар ев­ропа кисмининг ўрта зоналарида қумлоқ жойларда, жанубда эса ботқоқлик стацияларда тарқалган ёки пўстлоқхўрлар ўрмонларда ва чўлларда дарахтларнинг пўстлоқ ости, ярим саҳроларда эса тупроқда, илдизга ўтади ва бошқалар. хулоса …
4 / 20
карам экилса ўша ерда тарқалади. яъни қишлоқ хўжалик экинларидан қайсилари қандай ареалда тарқалган бўлса, уларнинг зараркунандаларини ҳам учратиш мумкин. fitofaglar (fito… va phagos — yeb qoʻyuvchi) — faqat oʻsimliklar bilan oziqlanadigan organizmlar. fitofaglar oʻsimlikning turli qismlari — unayotgan urugʻlar, ildiz, barg, poya, shoxlar, gul organlari va barglar bilan oziqlanadi. fitofaglarning ozuqaga nisbatan ixtisoslashuvi turlicha. haqiqiy fitofaglarga koʻpgina hasharotlar mansub boʻlib, ular orasida poli va oligofaglar bilan bir qatorda monofaglar ham bor. fitofagiya — ayniqsa, yuksak hasharotlar: moʻylovdor qoʻngʻizlar, bargxoʻrlar, uzuntumshuq qoʻngʻizlar, poʻstloqxoʻrlar oilasi, chigirtkasimonlar katta oilasi, toʻgʻriqanotlilar turkumi va boshqalarning vakillariga xos. koʻpgina fitofaglar ekinlarga katta zarar yetkazadi. entomofaglar (yun. — hasharot, — yeb qoʻyuvchi) — hasharotlar bilan oziqlanuvchi parazit va yirtqich mikro yoki makroorganizmlar. entomofaglarningning eng muhim guruhlari: hasharotlar; mikroorganizmlar (bakteriyalar, zamburugʻlar va viruslar); eng sodda hayvonlarga mansub bir hujayrali organizmlar (1200 ga yaqin tur). bulardan tashqari entomofagga zararkunanda hasharotlar bilan oziqlanadigan suvda ham quruqda yashovchilar, sudralib yuruvchilar va …
5 / 20
t kechiradi. entomofagkanalarning koʻpchiligi fitoseyidlar oilasining vakillaridir, baʼzilarigina bdellid, stigimeid, xeyletid, gemisarkoptid va boshqalar oilaga mansub. hasharotlar paraziti 5 turkum: qoʻngizlar, tengqanotlilar, tangaqanotlilar, pardaqanotlilar va ikki qanotlilar vakillari orasida uchraydi. oʻsimliklarni biologik himoya usulida pardaqanotlilar va ikki qanotlilar turkumiga mansub turlar katta ahamiyatga ega. xoʻjayinga ixtisoslashiga koʻra, e. 3 biologik guruhga: monofaglar (bir yoki ikki tur xoʻjayinni zararlaydi), oligofaglar (bir oiladagi bir necha uruqqa mansub turlar hisobiga yashaydi) va polifaglarga (har xil turkumga mansub koʻpgina turlarni zararlaydi) boʻlinadi. organizmlararo munosabatning yana bir shakli — antibioz yoki organizmlararo antagonistik oʻzaro munosabat (mikroorganizmlar yoki yuksak oʻsimliklarning boshqa organizmlar rivojlanishiga toʻsqinlik qiluvchi yoki uni nobud qiladigan moddalar ajratishi) farqlanadi. dehqonchilik biotsenozida e.dan xonqizi qoʻngʻizlari, oltinkoʻzlar, taxin pashshalar, sirfidlar, sassiqqoʻngʻizlar va boshqalar katta ahamiyatga ega. oʻsimliklarni biologik himoya usulida e.dan trixogramma va gabrobrakondan foydalaniladi.

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 20 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"хашаротларнинг озуқа занжири. тарқалиш, популяцияси, ареал тўғрисида тушунча. фитофаг ва энтомофагларнинг ўзаро алоқалари" haqida

слайд 1 мавзу: хашаротларнинг озуқа занжири. тарқалиш, популиятцияси, ареал тўғрисида тушунча. фитофаг ва энтомофагларнинг ўзаро алоқалари. мавзу режаси: хашаротларнинг озуқа занжири. 2..ҳашаротларнинг яшаш жойи ва ареаллари. 3.турнинг ареали. биоценоздаги организмлар орасидаги ўзаро муносабатлар агробиоценозлардаги организмлар ўзаро мураккаб ва хилма-хил муносабатларда бўлади. зарарли организмларга қарши биологик курашда ўзаро муносабатларни билиш ва тахлил этиш муҳим аҳамият касб этади. бу борада симбиоз, йиртқичлик, паразитизм ва антибиоз ўзаро муносабатларнинг асосий шаклларидир. симбиоз – ҳар-хил турлар зотларининг маълум даражада яқин биргаликда ёки мустаҳкам иттифоқда яшаши, демакдир. симбиознинг ҳар бир қатнашчиси симбионт деб аталади. муносабатларнинг симбиотик шакллари форезия, м...

Bu fayl PPT formatida 20 sahifadan iborat (3,7 MB). "хашаротларнинг озуқа занжири. тарқалиш, популяцияси, ареал тўғрисида тушунча. фитофаг ва энтомофагларнинг ўзаро алоқалари"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: хашаротларнинг озуқа занжири. т… PPT 20 sahifa Bepul yuklash Telegram