o‘zbekistonning eng yangi tarixi (3-mavzu: o‘zbekistonda mustaqillik g‘oyalarining tarixiy asoslari)

PPTX 69 стр. 23,9 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 69
слайд 1 o`zbekistonning eng yangi tarixi fan nomi o‘zbekistonning eng yangi tarixi mashg‘ulotlar shakli va semestrga ajratilgan soatlar: 120 ma’ruza 30 seminar 30 mustaqil ta’lim 60 kredit miqdori 4 fan o‘qituvchisi rustamov ilxomidin abduqodirovich, falsafa fanlari bo‘yicha falsafa doktori (phd), dotsent telefon +99894-444-00-44 fan telegrami https://t.me/uzbtarixtatuff “o‘zbekistonning eng yangi tarixi” fanidan ballar taqsimoti muddati ma’ruza oraliq nazorati 20 ball o‘qituvchi: i. rustamov mustaqil ish – 10 ball test – 10 ball jami – 20 ball 14-15 xaftada seminar jariy nazorat – 30 ball o‘qituvchi: i. rustamov xar bir mavzu – 2 ball konspekt uchun - 0.5 ball dars jarayonida ishtiroki uchun – 1.5 ball jami ball – 30 ball o‘zquv semestri davomida on+jn jami 50 ball o‘tish bali – 30 ball yakuniy nazorat 50 ball o‘tish bali – 30 ball jami 100 ball o‘tish bali – 60 ball o`zbekistonning eng yangi tarixi 3-mavzu o‘zbekistonda mustaqillik g‘oyalarining tarixiy asoslari режа: chor …
2 / 69
и учиничи мустамлакачилик уруши туртинчи мустамлакачилик уруши россия ҳарбий юришлари оқмачит (қизил ўрда) 1853 пишпак (бишкек) 1860 верний (алмати), авлиё ота (жамбул), туркистон, чимкент 1864 тошкент 1865-йил 17-июнь жиззах, ўратепа 1866 самарқанд 1868-йил 2-май бухоро амирлиги россия вассалига айланди 1868-йил 23-июнь хива хонлиги россия вассалига айланди 1873-йил 12-август қўқон хонлиги тугатилди 1876-йил 28-январь харбий харакатлар хроникаси: биринчи мустамлакачилик уруши – 1847-1864 йй. 1847 й. сирдарёнинг юкори кисмини босиб олиниши, раим (орол) калъасининг курилиши 1852 й. генерал в.а. перовскийнинг ок-мачитни босиб олишга уриниши 1853 й. ок-мачит калъасини босиб олиниши 1864 й., 4 июн полковник м.черняев отряди томонидан авлия-ота (жамбул)ни босиб олиниши 1864 й., 12 июл полковник н.веревкин отрядининг туркистон шахрини босиб олиши 1864 й., 22 сентябр чимкент шахрининг босиб олиниши 1864 й., 1 октябр тошкентни босиб олишга каратилган уринишнинг барбод булиши туркистон области оренбург генерал-губернаторлиги харбий губернатори булим бошлиги (харбий комендант) махаллий халкни бошкарувчи туркистон областининг ташкил этилиши 1865 й. харбий …
3 / 69
бухоро амири кушинларининг зирабулок тепаликларида тор-мор этилиши 1868 й., 23 июн россия ва бухоро амирлиги уртасида тинчлик битимини тузилиши 1868 й. туркистон генерал-губернаторлиги таркибида зарафшон округининг ташкил этилиши 1873 й., 18 сентябр бухоро амири билан янги битимини тузилиши туркистон генерал-губернаторлигининг ташкил этилиши – 1867 й. туркистон генерал-губернаторлиги сирдарё области: маркази – тошкент еттисув области: маркази– верний рус императори александр iiнинг туркистон генерал-губернаторлигини такшкил этиш тугрисидаги 1867 й. 11 июлдаги фармони генерал барон фон кауфман к.п. тайинланди чоризмнинг 1867 й. 17 июлдаги манифести билан биринчи турикистон генерал-губернатори этиб туркистон харбий округи 1873 й., феврал хива хонлигига карши юришнинг бошланиши 1873 й., май хазарасп, кунгрод, хужейли, мангит шахарларидаги жанглар 1873 й., 29 май хиванинг босиб олиниши 1873 й., 12 август россия империяси ва хива уртасида гандимиён шартномасини тузилиши харбий харакатлар хроникаси: учинчи мустамлакачилик уруши – 1873-1879 йй. харбий харакатлар хроникаси: учинчи мустамлакачилик уруши – 1873-1879 йй. кукон хонлигининг босиб олиниши 1875 г., …
4 / 69
зи ашхабад булган закаспий областини ташкил этилиши 1885 й. барча туркман кабилаларининг россия империяси кушниларига буй суниши 1895 й. россия билан англия уртасида помир чегара чизиги хақидаги шартномани тузилиши туркистон генерал-губернаторлиги худудларининг кенгайтирилиши 1868 й. зарафшон округи самарканд 1874 й. амударё булими петроалександровск (турткуль) 1876 й. фаргона области новый маргилан (фергана) 1881 й. закаспий области асхабад 1886 й. зарафшон округи самарканд области килиб кайта ташкил килинди самарканд туркистон генерал-губернаторлигининг худуди 1738918 ахолисининг сони 5280983 киши туркистон улкасининг административ жихатдан булиниши туркистон сирдарё области фаргона области еттисув области самарканд области закаспий области темир йулларнинг курилиши 1880-1881 йй. – биринчи закаспий темир йули ( кизил-арватгача) 1885 й. – темир йули ашхабодгача 1886 й. – темир йули ашхабодан янги бухорогача (кагон) 1888 й. - темир йули самаркандгача 1989 й. – темир йули андижонгача 1906 й. – темир йули оренбург - тошкент 1914 - 1916 йй. – наманган – джалалабод – фаргона –ош; самарканд …
5 / 69
ми махаллий ахоли учун таълим муассасалари мактаб ва мадрасалар рус ва рус-тузем мактаблари жадид мактаблари ташкилот ва идоралар учун кичик хизматчилар тайёрланган анъанавий мусулмон укув даргохлари туркистонда 1893 йилда асос солинган; 1908 йилда – 35, 1916 йилда – 92 мактаби бор эди маориф тизимининг ривожи «мактаб» – саводга ургатадигон мактабнинг асосий тури; туркистонда 1913 йилда 7665 мактаб ва мадрасалар мавжуд булган совет мустабид тузумига қарши халқ норозилик ғалаёнлари қўрғонтепада дарвешхонтўра қўзғолони 1885-90 йй. олойда қурбонжон додхоҳ қўзғолони 1876 й. минг тепада етимхон исёни 1878 й. фарғонада деҳқонлар ҳаракати 1882-85 йй. тошкентда вабо исёни 1892 й. андижонда дукчи эшон қўзғолони 1898 й. тошкентда саперлар қўзғолони 1912 й. жиззах қўзғолони 1916 й. 24 1898 й. андижон кузголони кузголон рахбари – мухаммад али эшон (дукчи-эшон) кузголон санаси– 1898 йил, 17 май кузголон шиори: мустамлакачиликдан «газовот» йули билан озод булиш, фаргонада хон хокимиятини тиклаш кузголон натижалари: 1898 й. 18 майга утар кечаси 2000 кузголончилар …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 69 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "o‘zbekistonning eng yangi tarixi (3-mavzu: o‘zbekistonda mustaqillik g‘oyalarining tarixiy asoslari)"

слайд 1 o`zbekistonning eng yangi tarixi fan nomi o‘zbekistonning eng yangi tarixi mashg‘ulotlar shakli va semestrga ajratilgan soatlar: 120 ma’ruza 30 seminar 30 mustaqil ta’lim 60 kredit miqdori 4 fan o‘qituvchisi rustamov ilxomidin abduqodirovich, falsafa fanlari bo‘yicha falsafa doktori (phd), dotsent telefon +99894-444-00-44 fan telegrami https://t.me/uzbtarixtatuff “o‘zbekistonning eng yangi tarixi” fanidan ballar taqsimoti muddati ma’ruza oraliq nazorati 20 ball o‘qituvchi: i. rustamov mustaqil ish – 10 ball test – 10 ball jami – 20 ball 14-15 xaftada seminar jariy nazorat – 30 ball o‘qituvchi: i. rustamov xar bir mavzu – 2 ball konspekt uchun - 0.5 ball dars jarayonida ishtiroki uchun – 1.5 ball jami ball – 30 ball o‘zquv semestri davomida on+jn jami 50 ball o‘tish bali – 30 …

Этот файл содержит 69 стр. в формате PPTX (23,9 МБ). Чтобы скачать "o‘zbekistonning eng yangi tarixi (3-mavzu: o‘zbekistonda mustaqillik g‘oyalarining tarixiy asoslari)", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: o‘zbekistonning eng yangi tarix… PPTX 69 стр. Бесплатная загрузка Telegram