гипотензив ва гипертензив дори воситалари

PPT 71 стр. 29,1 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 71
мавзу: мавзу: гипотензив ва гипертензив дори воситалари қон босимига таъсир этувчи воситалар. организмдаги умумий артериал кон босимини пасайтирадиган дори воситаларига –гипотензив (антигипертензив) воситалар дейилади.бу моддалар асосан артериал қон босими ошган пайтда, яъни патологик жараён туфайли артериал босим ошганда қўлланилади. организмда артериал қон босимининг ошишига куйидаги омиллар таъсир кўрсатади: қон томирлар девори таранглиги. қон томирлар эластиклиги. танадаги қоннинг умумий микдори. қондаги электролитлар таркиби. қоннинг ёпишқоқлиги. юрак иш фаолияти. организмда артериал кон босими ошишининг келиб чикиш сабаблари 2 хил булади: 1.эссенциал гипертония. 2.симптоматик гипертония. эссенциал гипертония-киши организмида нерв- регулятор механизмлар мувозанати нинг бузилиши натижасида, яъни, - узок вақт тушкунликка тушиш. -доимий жанжаллашишлар. -иқтисодий носозликлар. -оилавий можаролар окибатида келиб чикади. ушбу гипертонияни даволаш албатта нерв-регулятор мувозанатни тиклаш дан иборат.беморга тинчлантирувчи,седатив кучсиз таъсир килувчи гипотензив воситалар ни қўллашдан иборат. симптоматик гипертония- бирор бир касаллик ривожланиши давомида юзага чикади: гломерулонефрит. феохромоцитома. юрак пароклари. хомиладорлик гестозлари. организмдаги эндокрин касалликлар. тиреотоксикоз. кандли диабет. симптоматик гипертонияни даволаш аввалам …
2 / 71
арказни хамда марказий нерв системасидаги адренорецепторларни сусайтирувчи моддалардан иборат. гипертония касаллигининг бошлангич даврида мнс тинчлантирувчи воситалар- транквилизаторлар,седатив воситалар ва ухлатувчи воситалар қўлланилади. neyrotrop moddalar: 1)vazomotor markazlarining tonusini pasaytiradigan; 2) vegetativ gangliylarni falajlovchi; 3)a-adrenoretseptorlami falajlovchi; 4)p-adrenoretseptorlamifalajlovchi; 5. a-p-adrenoretseptorlami falajlovchi; 6.a-p-adrenoretseptorlami bilvosita falajlovchi moddalar — simpatolitiklar. вазоматор марказлар таранглигини пасайтирувчи моддалар: клофелин (гемитон, катапресан, барклид) метилдофа (альдомет, альфадопа, допанол) моксонидин (физиотенз) гуанфацин (эстулак) возомотор марказларни тинчлантирувчи клофелин, метилдофа марказий нерв системасининг солитар тракт сохасида жойлашган нейронларни, постсинаптик α2 – адренорецепторларни рагбатлантириб, кон томирлар тонусини бошкарувчи узунчок мияда жойлашган вазомотор марказларни тинчлантиради, кискартирувчи импульсларнинг томирларга етиб келишига тусқинлик килади, кон босими пасаяди. клофелин клофелин мияни бошка тузилмаларидаги α – адренорецепторларни тинчлантириб ухлатувчи, тинчлантирувчи, оғриқ қолдирувчи таъсир курсатади, ёш болаларда нафас тезлигин хамда хажмини камайтиради. клофелин меъда – ичак оркали яхши сурилади, айрим холларда венага юбориш мумкин, гипотензив таъсири 2 соатдан кейин бошланиб 6-12 соат давом этади, буйраклар оркали чикиб кетади. ухлатувчи, психотроп моддалар …
3 / 71
из,уйқусизлик келтириб чикариши мумкин метилдофа 0,25 дан таблеткаларда чикарилади. организмда метаболизмга учраб олдин α – метилдофамин, кейин сохта медиатр – α метилнорадрена- линга айланади.у организмга 50% сурилади.4-5 соатларда гипотензия юзага келиб, бир кеча-кундуз давом этади. метилдофанинг ножуя таъсирлари: жигар хамда иммунологик ҳолатининг ўзгариши, кўнгил айниши, кусиш, оғиз куриши мумкин. гуанфацин. клофелинга аналог таъсир қилади. давомийлиги 46-20 соат. суткада бир марта қўлланилади. чиқарилиш шакли: таблеткада 0.001г. моксонидин (физиотенз). яққол гипотензив активликка эга. моксонидиннинг гипотензив таъсири қўйидагича: умумий периферик томирлар қапшилигини пасайтириш. ренин продукциясини камайтириш. юрак иш фаолиятини пасайтириш. чиқарилиш шакли:таблеткада 0.0002г, 0.0003г, 0.0004г. суткасига 1 марта қўлланилади. qolgan neyrotrop moddalar: 2. vegetativ gangliylarni falajlovchi ganglioblokatorlar — benzogeksoniy, pirilen, pentamin, arfonad. 3. a adrenoretseptorlarni falajlovchi moddalar — digidroergotoksin, digidroergotamin, fentolamin. 4. (b - adrenoretseptorlami falajlovchi moddalar— anaprilin. 5. a-b-adrenoretseptorlami falajlovchi — labetalol. 6. simpatolitiklar— rezerpm, oktadin, вегетатив ганглийларни фалажловчи вегетатив ганглийларни фалажловчи ганглиоблокаторлар – бензогексоний, пирилен, пентамин. miotrop moddalar dibazol, papaverin, eufillin, …
4 / 71
, modda nerv sistemasi kasalliklarida— poliomielit falajida qo'llaniladi. dibazolning salbiy ta’sirlari kam uchraydi, lekin davomli qo'llanilsa, yoshi katta bemorlarda yurakdan chiqadigan qonning hajmi kamayib, yurak faoliyati susayishi mumkin. eufillin purinlar unumidan bo'lib, qon tomirlami kengaytiradi, shuningdek, bronx mushaklarini, o'pka tomirlarida qon bosimini pasaytiradi, buyrakda qon aylanishini oshiradi, siydik haydaydi, yurak mushaklarining kislorodga bo'lgan ehtiyoji oshadi. magniy sulfat miotrop ta’sir ko'rsatadi, qon bosimi keskin oshganda, gipertoniya krizlarida asosan mushaklar orasiga yuboriladi. magniy sulfat, bundan tashqari, asabni tinchlantiradi, nerv-mushak o'tkazuvchanligini kamaytiradi, homiladorlarda uchraydigan eklampsiyada ham qo'llaniladi, magniy sulfat og'iz orqali yuborilganda miqdoriga qarab surgi hamda safro haydovchi ta’sir ko'rsatadi. apressin atreriolalarga hamda kichik arteriyalar mushaklariga bevosita ta’sir ko'rsatib, ulami kengaytiradi, umumiy periferik qarshilikni kamaytirib, qon bosimini pasaytiradi. qon bosimi pasayishi bilan yurak reflektor yo'l bilan tez ura boshlaydi, yurakdan chiqayotgan qonning hajmi oshadi. apressin gipertoniya krizlarida qo'llaniladi. apressinning salbiy ta’sirlari: taxikardiya, yurakda og'riq, bosh og'rishi, dispeptik o'zgarishlar, revmatoid sindromi paydo bo'lishi mumkin. …
5 / 71
alsiy kanallarini falajlovchi moddalar verapamil, nifedipin, norvask moddalar kalsiy o'tadigan sust kanallarini bog'lab, kalsiy ionlarining silliq mushak hujayralariga o'tishiga to'sqinlik qiladi. kalsiy ionlari qon tomirlaming silliq mushaklari tonusini tutib turadigan asosiy ionlar dan biri hisoblanadi. kalsiy hujayralar ichiga o'tolmagani tufayli silliq mushaklar tarangligi susayadi, ular bo'shashadi, qon tomirlar kengayadi,qon bosimi pasayadi. moddalar kalsiy ionlarining yurak mushaklariga o'tishiga ham to'sqinlik qiladi. atf-azaning faolligi kamayadi, yurak mushaklari quwatga boy fosfat birikmalarini o'zlashtirolmay qoladi, yurak ishi susayadi, qon bosimi pasayadi. moddalar yuqorida keltirilgan antianginal, aritmiyaga qarshi xususiyatlarga ham ega. renin-angiotenzin sistemasiga ta'sir etuvchi moddalar kaptopril (kapoten), kapozid, enalapril, saralazin angiotenzinlar peptidlardan bo'lib, organizmda (a-globulinlardan angiotenzinogen hosil b o'ladi, renin fermenti ta ’sirida angiotenzinogen renin angiotenzin i (faolsiz) angiotenzin - konversiyalovchi ferment angiotenzin ii (faol) angiotenzinogendan angiotenzin i, konversiyalovchi ferment ta’sirida angiotenzin i angiotenzin ii ga aylanadi. qon tomirlaming silliq mushaklarida, buyrak usti bezida, nerv to'qimalarida angiotenzin ii ga sezuvchan alohida angiotenzin ii retseptorlari …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 71 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "гипотензив ва гипертензив дори воситалари"

мавзу: мавзу: гипотензив ва гипертензив дори воситалари қон босимига таъсир этувчи воситалар. организмдаги умумий артериал кон босимини пасайтирадиган дори воситаларига –гипотензив (антигипертензив) воситалар дейилади.бу моддалар асосан артериал қон босими ошган пайтда, яъни патологик жараён туфайли артериал босим ошганда қўлланилади. организмда артериал қон босимининг ошишига куйидаги омиллар таъсир кўрсатади: қон томирлар девори таранглиги. қон томирлар эластиклиги. танадаги қоннинг умумий микдори. қондаги электролитлар таркиби. қоннинг ёпишқоқлиги. юрак иш фаолияти. организмда артериал кон босими ошишининг келиб чикиш сабаблари 2 хил булади: 1.эссенциал гипертония. 2.симптоматик гипертония. эссенциал гипертония-киши организмида нерв- регулятор механизмлар мувозанати нинг бузилиши натижа...

Этот файл содержит 71 стр. в формате PPT (29,1 МБ). Чтобы скачать "гипотензив ва гипертензив дори воситалари", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: гипотензив ва гипертензив дори … PPT 71 стр. Бесплатная загрузка Telegram