йўналиш бўйича ҳосила. градиент. функция дифференциали.

PPTX 22 стр. 203,7 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 22
презентация powerpoint йўналиш бўйича ҳосила. градиент. функция дифференциали. 10. йўналиш бўйича ҳосила. маълумки, u  f x x  r , u  r функциянинг ҳосиласи f ' x шу функциянинг ўзгаришини (ўзгариш тезлигини) ифодалар эди. u  f x, y x, yr2 , u  r  икки x y ўзгарув-чили функциянинг f x, y , f x, y ' ' хусусий ҳосилалари функциянинг мос равишда ox ҳамда oy ўқлар бўйича ўзгариш тезлигини билдиради. бошқача айтганда f x, y функциянинг хусусий ҳосилалари координата ўқлари йўналиши бўйича ҳосилалар бўлади. энди f x, y функциянинг текисликдаги ихтиёрий тайин йўналиши бўйича ҳосиласи тушунчасини келтирамиз. фараз қилайлик, f x, y функция e  r2 тўпламда берилган бўлсин. бу функцияни декарт координаталар системасида тасвирланган a0 x0 , y0  нуқтанинг u a0  e   0 атрофида қараймиз. ушбу a x, y u a0  нуқтани олиб, a0 ва a нуқталари орқали тўғри …
2 / 22
 ,   x, y , 0,0  x2  x2 tg 2  x 1 tg 2 3 2 бўлади. унда берилган функцининг 0,0 нуқтадаги    бўлган ихтиёрий йўналиш бўйича ҳосиласи, таърифга биноан 3 tg  x 1  tg 2  x  l  0 0  f 0,0 lim f x, y  f 0,0 lim бўлади. 2 2 агар       бўлса, унда x  0 , x  x бўлиб, 3 tg 1  tg 2   l  f 0,0 бўлади. 2 2 агар     3 бўлса, унда x  0 , x  x бўлиб, 3 tg 4 1  tg 2   l  f 0,0 бўлади. 2 айтайлик,    бўлсин. бу ҳолда x  0 , f 0, y0 бўлиб, бу йўналишлар бўйича ҳосила  f …
3 / 22
x, y,  x хусусий ҳосилаларга эга бўлади. координаталари шу хусусий ҳосилалардан иборат бўлган векторни тузамиз:    x  y  f x, y  f x, y  i   j (6)   бунда, i ва j координата ўқлари бўйича йўналган бирлик векторлар. (6) вектор функциянинг градиенти дейилади ва grad f каби белгиланади: f x, y    x  y  f x, y  f x, y  i   j . grad f  демак, grad f e тўпламнинг ҳар бир x, y нуқтасига битта векторни мос қўювчи қоида, бошқача айтганда икки ўзгарувчили вектор функция бўлади.  f x, y функциянинг e  cos cos  вектор йўналиши бўйича  l  f x, y ҳосиласини унинг  градиенти орқали ифодалаш мумкин. ҳақиқатан ҳам, grad f ва e векторларнинг скаляр кўпайтмаси cos  f x, y cos  f x, …
4 / 22
енциали тушунчаси. фараз қилайлик, f x  f x1 , x2 , …, xm  берилган бўлиб, дифференциалланувчи бўлсин. унда таърифга кўра функциянинг x0 нуқтадаги тўлиқ орттирмаси f x  m xm  o  x x x f x0  2 f x0  x1  1 f x0  x2  0 (1) бўлади. бу муносабатда   x2  x2    x2 1 2 m бўлиб, x1  0 , x2  0 , … , xm  0 да   0 . 1-таъриф. f x функциянинг f x0  орттирмасидаги x x x f x  f x0  f x0  1 2 m 0 x1  x2  xm ифода f x функциянинг x0 нуқтадаги дифференциали (тўлиқ дифференциали) дейилади ва 0 2 0 0 0 1 m df x  ёки df  x , x , … , x  …
5 / 22
0 0 1 k маълумки, xi  i t1 , …,tk  функциялар i 1,2, … m t  t , … ,t  нуқтада дифференциалланувчи бўлиб, f x  f x1 , x2 , …, xm  функция мос 0 0 0 1 2 0 m x  x , x , …, x  нуқтада 0 0 0 0 0 0 1 1 2 2 m m x   t , x   t , …, x   t  дифференциалланувчи бўлса, мураккаб функция 0 0 0 1 k t  t , … ,t  нуқтада дифференциаланувчи бўлади. модомики, f xt функция t1 ,t2 ,…,tk ўзгарувчиларга боғлиқ экан, унда m t t t df  f dt  f dt  f dt 2 m 1 2 1 (3) бўлади. мураккаб топамиз: функциянинг хусусий ҳосилаларини ҳисоблаш формулаларидан фойдаланиб f  f x1  f …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 22 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "йўналиш бўйича ҳосила. градиент. функция дифференциали."

презентация powerpoint йўналиш бўйича ҳосила. градиент. функция дифференциали. 10. йўналиш бўйича ҳосила. маълумки, u  f x x  r , u  r функциянинг ҳосиласи f ' x шу функциянинг ўзгаришини (ўзгариш тезлигини) ифодалар эди. u  f x, y x, yr2 , u  r  икки x y ўзгарув-чили функциянинг f x, y , f x, y ' ' хусусий ҳосилалари функциянинг мос равишда ox ҳамда oy ўқлар бўйича ўзгариш тезлигини билдиради. бошқача айтганда f x, y функциянинг хусусий ҳосилалари координата ўқлари йўналиши бўйича ҳосилалар бўлади. энди f x, y функциянинг текисликдаги ихтиёрий тайин йўналиши бўйича ҳосиласи тушунчасини келтирамиз. фараз қилайлик, f x, y функция e  r2 тўпламда берилган бўлсин. бу функцияни декарт координаталар системасида тасвирланган …

Этот файл содержит 22 стр. в формате PPTX (203,7 КБ). Чтобы скачать "йўналиш бўйича ҳосила. градиент. функция дифференциали.", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: йўналиш бўйича ҳосила. градиент… PPTX 22 стр. Бесплатная загрузка Telegram