функциянинг дифференциали ва унинг тақрибий ҳисоблашдаги тадбиқлари

DOC 265.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1662882084.doc ) ( x f y = 0 x 0 0 , , 0 ® ® d + ¢ = d d ¢ = d d ® d a a да x y x y y x y im x l a x x y y d + d ¢ = d a x y d ¢ dy x y dy d ¢ = x y = x x dx d ¢ = x dx d = dx y dy ¢ = ) 0 ( ) ( 1 > = - x dx nx x d n n ); 1 , 0 ( ln ) ( ¹ > = a a dx a a a d x x ) 1 , 0 , 0 ( log 1 ) (log ¹ > > = a a x dx e x x d a a dx x x d 1 ) (ln …
2
( ) ( ) [ ] 1 1 2 ) ( )! 1 ( ) ( ! ) ( .... ) ( ! 2 ) ( ) ( ! 1 ) ( ) ( ) ( + + - + - + + - + + + - ¢ ¢ + - ¢ + = n n n n a x n a x a f a x n a f a x a f a x a f a f x f q 1 0 , < < q q ( ) ( ) [ ] ( ) 1 1 ) ! 1 ) ( + + - + - + = n n n a x n a x a f x r q 0 = a ( ) ( ) 1 1 2 )! 1 ( ) ( ! ) 0 ( ... ! 2 ) 0 …
3
функция қийматини тақрибий ҳисоблашларда фойдаланилади. 2-таъриф. функциянинг иккинчи тартибли дифференциали деб функция дифференциалидан олинган дифференциалга айтилади ва билан белгиланади. худди шундай, дифференциаллар ҳам аниқланади. 1-мисол. функциянинг биринчи ва иккинчи тартибли дифференциалларини топинг. ечиш. олдин биринчи ва иккинчи тартибли ҳосилаларни топамиз: шундай қилиб, ва бњлади. 2-мисол. функциянинг, аргумент 2 дан 2,001 гача ўзгаргандаги орттирмасини тақрибан топинг. ечиш. (3) формуладан фойдаланамиз. функция орттирмаси ўрнига унинг дифференциалини олиб қанча хатога йўл қўйилганини баҳолаймиз: бунинг учун ҳақиқий орттирмани топамиз, демак, абсалют хато нисбий хато ёки . тақрибий ҳисоблаш хатоси анча кичик, бу эса юқоридаги тақрибий тенгликдан тақрибий ҳисоблашларда фойдаланиш мумкинлигини кўрсатади. 3. дифференциал ҳисобнинг асосий теоремалари бирор функциянинг ҳосиласини билиш функционал боғланиш ҳақида хулоса чиқаришга имконият яратади. ҳосила тушунчасининг ҳар хил татбиқлари, хусусан иқтисодга қўлланилишида содда лекин муҳим бўлган теоремалар ва формулалар ётади. бу теоремалардан айримларини исботсиз келтирамиз. 1. ферма теоремаси. (1602-1665й. - атоқли француз математиги). функция бирорта оралиқда аниқланган ва бу оралиқнинг ички …
4
шундай нуқта топиладики, ундан эгри чизиққа ўтказилган ўринма, ўқига параллел бўлади (2-чизма). 3. лагранж теоремаси. (1736-1813й. машҳур француз математиги ва механиги). 1) функция кесмада аниқланган ва узлуксиз; 2) ақалли очиқ оралиқда чекли ҳосила мавжуд бўлса, ва орасида камида битта нуқта топиладики тенглик ўринли бўлади. лагранж теоремасини геометрик томондан қуйидагича ифодалаш мумкин (3-чизма): теорема шартларида нисбат кесувчининг бурчак коэффициенти эканини, эса эгри чизиққа абсциссали нуқтада ўтказилган уринманинг бурчак коэффициенти эканини пайқаймиз. шундай қилиб, лагранж теоремасининг тасдиғи ёйда ҳеч бўлмаганда битта шундай нуқта топиладики, бу нуқтадан ўтказилган уринма, кесувчига параллел бўлади. ёки формулага лагранж формуласи ёки чекли орттирмалар формуласи дейилади. у 3-чизма юқоридаги теоремаларнинг исботини математик таҳлилнинг кенгроқ дастурлари учун ёзилган адабиётлардан топиш мумкин (масалан, соатов ё.у. олий математика. ж.i. -т.: ўқитувчи 1992. 193-197 б.) 4. тейлор теоремаси ((1685-1731й., инглиз математиги). функция embed equation.3 нуқтани ўз ичига олган бирор оралиқда embed equation.3 тартибгача барча ҳосилларга эга бўлса, формула ўринли бўлади, бунда бўлган …
5
артларини қаноатлантирадими? ечиш. равшанки, берилган функция [-1; 2] сегментда узлуксиз ва интервалда хосилага эга. демак, функция [-1; 2] сегментда лагранж теоремасига кўра шундай с нуқта (-1 < c < 2) топиладики, бўлади. кейинги тенгликдан эканини топамиз. 1. www.ziyonet.uz 2. www.nur.uz y x o c y x o a b � embed equation.3 ��� � embed equation.3 ��� � embed equation.3 ��� x y o a b d c � embed equation.3 ��� � embed equation.3 ��� � embed equation.3 ��� _1243261349.unknown _1243261504.unknown _1243261560.unknown _1243261622.unknown _1250346038.unknown _1250346325.unknown _1250430150.unknown _1250430290.unknown _1250430531.unknown _1250346433.unknown _1250346066.unknown _1243261722.unknown _1243261739.unknown _1243261764.unknown _1243261771.unknown _1243261785.unknown _1243261752.unknown _1243261731.unknown _1243261633.unknown _1243261637.unknown _1243261628.unknown _1243261595.unknown _1243261608.unknown _1243261617.unknown _1243261604.unknown _1243261571.unknown _1243261587.unknown _1243261565.unknown _1243261535.unknown _1243261545.unknown _1243261553.unknown _1243261540.unknown _1243261517.unknown _1243261526.unknown _1243261510.unknown _1243261447.unknown _1243261478.unknown _1243261491.unknown _1243261498.unknown _1243261484.unknown _1243261459.unknown _1243261470.unknown _1243261453.unknown _1243261399.unknown _1243261429.unknown _1243261435.unknown _1243261424.unknown _1243261359.unknown _1243261373.unknown _1243261354.unknown _1243260978.unknown _1243261180.unknown _1243261217.unknown _1243261312.unknown _1243261318.unknown _1243261281.unknown _1243261202.unknown _1243261209.unknown _1243261200.unknown _1243261134.unknown _1243261159.unknown _1243261168.unknown _1243261149.unknown _1243260989.unknown _1243260994.unknown _1243260984.unknown _1237543292.unknown _1243260853.unknown _1243260932.unknown _1243260944.unknown …

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "функциянинг дифференциали ва унинг тақрибий ҳисоблашдаги тадбиқлари"

1662882084.doc ) ( x f y = 0 x 0 0 , , 0 ® ® d + ¢ = d d ¢ = d d ® d a a да x y x y y x y im x l a x x y y d + d ¢ = d a x y d ¢ dy x y dy d ¢ = x y = x x dx d ¢ = x dx d = dx y dy ¢ = ) 0 ( ) ( 1 > = - x dx nx x d n n ); 1 , 0 ( ln ) ( ¹ > = a a dx a a a d x x ) 1 …

DOC format, 265.5 KB. To download "функциянинг дифференциали ва унинг тақрибий ҳисоблашдаги тадбиқлари", click the Telegram button on the left.