фаза силжиш бурчагини ўлчаш усуллари

DOC 630.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1411657847_59432.doc о в а 360 = j o 360 im icp = j 360 1 t t n 0 × = j t t n 0 max 360 360 1 × = × = d 360 1 0 max min max f t f × = = d фаза силжиш бурчагини ўлчаш усуллари режа 1. фаза силжиши бурчаги (фсб), гармоник сигналнинг муҳим кўрсаткичи – аргументидир 2. фсб ни осциллограф усулларида ўлчаш 3. фсб ни ток ёки кучланишга ўзгартириб аниқлаш усули 4. фаза силжиш бурчагини кодга ўзгартириб ўлчаш 5. фаза силжиш бурчагини кодга ўзгартириб ўлчаш фаза силжиши бурчаги (фсб), гармоник сигналнинг муҳим кўрсаткичи – аргументидир гармоник тебранишнинг х=хmcоs((t+() асосий кўрсаткичлари: хm – амплитуда, ( – даврий (айланма) частота, ((t + () аргумент, тебранишнинг фазаси, (t – ўзгарувчан фаза, ( – доимий фаза силжиши. одатда фазанинг ўзини эмас, икки гармоник сигнал орасидаги фаза силжиши бурчагини ўлчашга тўғри келади. яъни х1=хm1 cоs((t +(1) …
2
d). бу ерда с,d - эллипснинг ордината ва абсцисса ўқларига проекцияси, е,d- эллипснинг ордината ва абсцисса ўқлари билан кесишган нуқталари орасидаги масофалар. фсб ни ток ёки кучланишга ўзгартириб аниқлаш усули бу усулда фаза сезувчи тўғрилагичлардан фойдаланилади. сигналларнинг бири х1(t) – 1 киришга, иккинчиси х2(t) – 2 киришга берилади. иккинчи сигнал s калитни улаб-ўчириб, биринчи сигнални ўлчаш асбобига бериб, узиб туради. чиқиш токи (i0) нинг доимий ташкил этувчиси: i0 = сх 1mg0 cоs(. (5.3) бу ерда с – коэффициент, g0 - калитнинг ўтказувчанлиги. 5.3 – расмда ушбу усулни амалга оширувчи схема (а) ва ундаги катталикларнинг ўзгариш графиклари келтирилган. кўриниб турибдики, ўлчаш асбобидаги ток i0 биринчи сигналнинг амплитудаси х1m га ва фсб га боғлиқ. шунинг учун бу усулда фсб нинг аниқлиги бошқа омиллар билан бир қаторда х1m амплитуданинг ўзгармас бўлишига кучли боғлиқ. ушбу усулни яна бир кўриниши – фсб ни вақт оралиғига айлантириб, бу оралиққа мос ток ёки кучланишни ўлчашга асосланган. кириш …
3
и(тб)га берилади. генератордан u4 импульслар ҳам бу блокка киради. u4 нинг частотаси (f0) u1 ва u2 сигналлари частотасидан анча юқори. тб чиқишида давомийлиги t( га тенг бўлган u4 импульслари мавжуд. уларнинг сони n ўлчанаётган фсб га мос бўлган вақт t( га пропорционал: n = t( f0 маълумки, t( = ( (t/360); т билан u1 ва u2 сигналларнинг даври белгиланган. унда (5.6) t0 = 1 / f0 , - uг импульслар даври. бу импульсларни саноқчи санаб, фсб қийматларида ифодалаш учун индикация блокига беради. бу усулга хос хатоликлар фвў даги триггер ишлаш вақтидаги бир хилликнинг йўқлигидан, триггер ишлаш кучланишининг ҳар хиллигидан ва асосан квантлаш хатолигидан ташкил топган. квантлаш хатолиги фсб қийматини u4 такрорийлигининг бир даври т0 га мос бўлагидан аниқроқ топиш мумкин эмаслигидан келиб чиқади. масалан: ( = 3600 бўлганда квантлашнинг максимал хатолиги : (5.7) бундай фазометрнинг пастки такрорийлигиси чекланмаган. лекин максимал частоталарда хатолик ошаверади. максимал (рухсат этилган) квантлаш хатолиги ((max) га …
4
иккинчиси кетма – кет уланган фазабурагичлар ф1, ф2, ф3,..фn орқали фк га берилади. фазабурагичлар мос ҳолда 1800/2 0, 1800/21, 1800/22,…,1800/2n га тенг фсб ҳосил қилади. агар фарқ кўрсаткичи (фк)га кириш сигналлари орасида фаза силжиши мавжуд бўлса, у к калитни улайди ва генератор(г)дан такт импульслари триггерли тақсимлагич (тт) га берилади. тт ўз навбатида разрядма - разряд к1, к2,…,кn калитларни улаб, мос фазабурагичларни туташтиради. фарқ кўрсаткичи кириш сигналлари орасидаги фсб нолга тенглашмагунча калитларнинг уланиши давом этади. фсб ноль бўлганда фарқ кўрсаткичи к калитни узади ва қолган фаза бурагичларини туташуви тўхтайди. ушбу моментдаги триггерларнинг ҳолати ўлчанаётган фсб га тенг бўлиб, ҳисоблаш қурилмаси (хқ)да акс этади. кўриб чиқилган мувозанатловчи фазометрларнинг асосий қисми - фазабурагичлардир. уларнинг тури кўп. масалан, параметрик, айланма фазабурагичлар. параметрик фазабурагичлар 0…1800 оралиқда, индуктив ёки сиғимли айланма фазабурагичлар 0…3600 оралиқда фсб ҳосил қилиши мумкин. резистив фазабурагичлар овоз частоталаригача бўлган сигналлар учун ишлатилади. хатолиги 0,20. индуктив фазабурагичлар бир неча юз герцдан бир мегагерц …
5
а. гаврилюк, е.л. полищук, с. с. обозовский и др. под.ред. е.с. полищука, киев.: высшая школа, 1984 г. 6. «измерения в электронике: справочник», в. а. кузнецов, в.а. долгов, в.м. коневских и др., под.ред. в. а. кузнецова м.:- энергоатомиздат, 1987 г, 512 с. 7. в.м шляндин «цифровые измерителpные устройства», м.: высшая школа, 1981г, 335 с. � embed pbrush ��� 5.1 – расм. фсбни икки нурли осциллограф билан ўлчаш � embed pbrush ��� 5.2 – расм. фсбни бир нурли осциллографда лиссажу фигуралари ёрдамида ўлчаш 5.3 - расм 5.4 - расм 5.5 - расм 5.6 - расм 5.7 - расм � embed pbrush ��� 5.8 - расм 5.9 - расм _1070267485.unknown _1092042992 _1098092034 _1098092530 _1070267834.unknown _1070206934.unknown _1070267154.unknown _1070267430.unknown _1070203966.unknown

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "фаза силжиш бурчагини ўлчаш усуллари"

1411657847_59432.doc о в а 360 = j o 360 im icp = j 360 1 t t n 0 × = j t t n 0 max 360 360 1 × = × = d 360 1 0 max min max f t f × = = d фаза силжиш бурчагини ўлчаш усуллари режа 1. фаза силжиши бурчаги (фсб), гармоник сигналнинг муҳим кўрсаткичи – аргументидир 2. фсб ни осциллограф усулларида ўлчаш 3. фсб ни ток ёки кучланишга ўзгартириб аниқлаш усули 4. фаза силжиш бурчагини кодга ўзгартириб ўлчаш 5. фаза силжиш бурчагини кодга ўзгартириб ўлчаш фаза силжиши бурчаги (фсб), гармоник сигналнинг муҳим кўрсаткичи – аргументидир гармоник тебранишнинг х=хmcоs((t+() асосий кўрсаткичлари: хm – амплитуда, ( – даврий (айланма) частота, ((t + () …

DOC format, 630.5 KB. To download "фаза силжиш бурчагини ўлчаш усуллари", click the Telegram button on the left.