ўсимликларда сув алмашинув жараёнлари

PPTX 2,0 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
1675163224.pptx илдиз тукчаларидан сувнинг харакати.swf ñèìïëàñò âà àïîïëàñò.swf transpiration22.swf òðàíñïèðàöèÿ æàðà¸íè.swf /docprops/thumbnail.jpeg ўсимликларда сув алмашинув жараёнлари referat мавзу: ўсимликларда сув алмашинув жараёнлари режа: 1.илдиз ҳужайралари орқали сувнинг ҳаракати 2.транспирация 3.ўсимликларни суғоришнинг физиологик асослари фойдаланиш учун тавсия этиладиган адабиётлар: асосий 1.sa’diyev m.t., alimova r.a., o’simliklar fiziologiyasi- toshkent,2005 yil 2.хўжаев ж. ўсимликлар физиологияси.тошкент, 2004. 3.мустакимов г.д. усимликлар физиологияси ва микробиология асослари.тошкент,1995. 4.лебедев с.и. физиология растений. м.,1989. кушимча адабиётлар. 5.жолкевич в.с. и др.,водный обмен растений. м.,1989. 6.хўжаевж. ўсимликлар физиологияси, 1-3 қисмлар. самарқанд,2000. й. 7.http://biology.about.com/ 8.http://www.krugosvet.ru/ 9.http://e-lib.qmii.uz/ ўсимликларнинг тўла сув билан таъминланиш жараёнида илдиз тизими асосий аҳамият касб этади: илдизнинг энг фаол бирламчи тузилиши бир қанча тўқималарни кўриш мумкин. илдизнинг тукчалар қоплаган қисми қанчалик кўп бўлса, унинг умумий сув сўрувчи сатҳи ҳам шунчалик кўп бўлади. ғалласимонларнинг илдизи 1,5-2 м чуқурликкача етиши мумкин. қулай шароитда ўсган кузги жавдарнинг илдиз тизими қуйидагича: 1-тартиб илдизлар .....................143 та 2- тартиб илдизлар .....................35 минг та 3-тартиб илдизлар ......................2 млн.300 …
2
ви рўй беради. натижада илдиз тизими сувни тупроқ бўшлиғидан сўриб олиб тукчалардан то ўтказувчи найчаларгача ҳаракатга келтиради. илдизнинг пўстлоқ тўқима ҳужайралари орқали сув ҳаракати 3 йўл билан содир бўлиши мумкин: 1. апопласт –ҳужайра пўсти орқали ҳаракатланиши. 2. симпласт –ҳужайра цитоплазмаси орқали ҳаракатланиши. 3. трансвакуляр –ҳужайра шираси орқали ҳаракатланиши. илдиз тукчаларидан шимилган сув ҳужайрадан ҳужайрага ўтиши натижасида ксилема найларига ўтади ва уларда пастдан юқорига йўналтирувчи гидростатик босим ҳосил қилади. бу босим илдиз босимидир. у куч ксилема найларидаги эритманинг илдиздан ер усти кисмларигача етиб боришини таъминлайди. кесилган поядан эритманинг оқиб чиқиши - ўсимликларнинг йиғлаши, намлик юқори бўлганда баргда сув томчиларининг ҳосил бўлиши гуттация ҳодисаси дейилади. илдиз системаси кабул килган сув ва унда эриган моддаларнинг усимликнинг утказувчи найлари оркали юкорига караб харакат килиши юкорига йуналган оким дейилади оким ўлик хужайралар оркали пастдан юкорига йўналган булиб, бунда катнашадиган найчалар ксилема элементлари, уларнинг йигиндиси эса ксилема дейлади ва бу ҳаракат ксилема орқали бўлади, фотосинтез жараёнида …
3
кўриш мумкин: транспирация жадалиги деб бир квадрат метр барг юзасидан бир соат давомида буғлатилган сув миқдорига айтилади. кўпчилик ўсимликлар учун кундузи бир соатда 15-250 г/кв.м кечаси1-20 г/кв.м ни ташкил этади барг оғизчаларининг очиқлиги карбонат ангдирид газини ўзлаштирилишини осонлаштиради: қишлоқ хўжалик ўсимликларининг сунъий суғориш юқори ҳосил олиш гаровидир суғоришни тўғри ташкил этиш учун қуйидаги асосий омилларни эътиборга олиш зарур: 1.ўсимлик турлари ва навлари 2.ўсимлик сони 3.тупроқ муҳити 4.иқлим омиллари ўсимликларнинг суғориш муддатларини тўғри аниқлашнинг бир қанча усуллари мавжуд: 1.тупроқ намлигини ҳисобга олиш 2. ўсимликнинг ташқи кўринишига кўра 3.ўсимликнинг физиологик жараёнига қараб 4.барг ҳужайрасининг электрик қаршилигига кўра 5. ўсимликнинг баргининг қалинлашишига кўра аниқлаш. қишлоқ хўжалик ўсимликларининг вегетация даври давомида сув билан таъминлаш учун сарфланган сув миқдори мавсумий суғориш меъёри дейилади. бир марта суғориш учун керак бўладиган сув миқдори суғориш меъёри дейилади. суғориш меъёрини ҳисоблаш учун билиш зарур: 1. чекланган дала нам сиғими 2. маълум экин учун тупроқдаги намликнинг пастки чегараси 3. сув …
4
н топшириқ: мавзу: транспирация ва унга ташқи муҳит омилларининг таъсири 1.транспирация жадаллиги 2. транспирация коэффициенти ва маҳсулдорлиги 3. транспирация жараёнига ташқи муҳит омилларининг таъсири 10 см чуқурликда внп датчиги. 1- хаво, 2 - тупроқ, 3 – внп – 1 асбобининг зонд-датчиги, 4- тупроққа ўрнатилган пластмасса қувури қўл рефрактометри н-93 эътиборларингиз учун раҳмат image1.png image2.png image3.png image4.emf image5.wmf ����� ������������ ������� ��������.swf �������� �� ��������.swf image6.jpeg image7.jpeg image8.png image9.jpeg image10.png image11.png image12.wmf transpiration22.swf image13.wmf ������������ ������.swf image14.jpeg image15.png image16.png image17.jpeg
5
ўсимликларда сув алмашинув жараёнлари - Page 5

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "ўсимликларда сув алмашинув жараёнлари"

1675163224.pptx илдиз тукчаларидан сувнинг харакати.swf ñèìïëàñò âà àïîïëàñò.swf transpiration22.swf òðàíñïèðàöèÿ æàðà¸íè.swf /docprops/thumbnail.jpeg ўсимликларда сув алмашинув жараёнлари referat мавзу: ўсимликларда сув алмашинув жараёнлари режа: 1.илдиз ҳужайралари орқали сувнинг ҳаракати 2.транспирация 3.ўсимликларни суғоришнинг физиологик асослари фойдаланиш учун тавсия этиладиган адабиётлар: асосий 1.sa’diyev m.t., alimova r.a., o’simliklar fiziologiyasi- toshkent,2005 yil 2.хўжаев ж. ўсимликлар физиологияси.тошкент, 2004. 3.мустакимов г.д. усимликлар физиологияси ва микробиология асослари.тошкент,1995. 4.лебедев с.и. физиология растений. м.,1989. кушимча адабиётлар. 5.жолкевич в.с. и др.,водный обмен растений. м.,1989. 6.хўжаевж. ўсимликлар физиологияси, 1-3 қисмлар. самарқанд,2000. ...

Формат PPTX, 2,0 МБ. Чтобы скачать "ўсимликларда сув алмашинув жараёнлари", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: ўсимликларда сув алмашинув жара… PPTX Бесплатная загрузка Telegram