аминокислоталар ва оқсиллар

PPTX 529,7 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
1539947388_67871.pptx 2 c h 3 c h c o o h n h 2 h n n h o o c h 3 h 3 c h 2 n c h 2 c h 2 c o o h 2 h 2 o 0 c c h 2 c h c o o h 0 c n h 3 h 2 n c h 2 c h 2 c h 2 c o o h h 2 o 0 c n h o c h 3 c h c o o c 2 h 5 + h n o 2 n h 2 n n c c o o c 2 h 5 c h 3 + h c l c c h 2 n h 2 o o c u h 2 n o c c h 2 o n a o o c c h 2 n c …
2
и; гомоцистеин қондан топилган бўлиб, унинг функцияси юрак етишмовчилиги касаллиги билан боғлиқ. триоксин без таркибига кириб, гормон бўлиб хизмат қилади. 6 аминокислоталар таркибидаги 2 та функционал гуруҳнинг бир-бирига нисбатан жойлашишига қараб -, - ва -аминокислоталар бўлади. оқсиллар таркибига 20 тага яқин -аминокислоталар киради. бу аминокислоталарнинг бир қисми организмда синтез бўлади, бир қисми эса тайёр ҳолда овқат билан организмга кириши керак. организм учун зарур бўлган, аммо организмда синтез бўлмайдиган -аминокислоталар алмаштириб бўлмайдиган аминокислоталар дейилади. улар қуйидагилардир: аминокислоталарни олиш усуллари α-аминокислоталар амидомалонитдан ҳам синтез қилиниши мумкин α-аминокислоталарни α-кето кислоталар редуктив аминланиши орқали олиш мумкин. бунда аминлаш учун nh3 ва nabh4 дан фойдаланилади. реакцияда оралиқ маҳсулот сифатида имин ҳосил бўлади (z) тўйинмаган аминокислоталарни хирал гидрогенлаш орқали α-аминокислоталар олиш мумкин. бу реаксия учун w. кnоwles нобел мукофотига сазовор бўлган -аминокапрон кислотаси капролактамни гидролиз қилиб олинади: -аминокислоталар тўйинмаган кислоталарга аммиак бириктириб олинади: -, -ва -аминокислоталар бир-биридан қиздириш вақтида қандай моддаларга айланиши билан фарқ қилади. бунда …
3
лимер моддалар. аминокислота қолдиқлари бир-бири билан амид боғ (пептид боғ) билан боғланган. биринчи аминокислота қолдиғининг амино гуруҳи иккинчи аминокислота қолдиғининг карбоксил гуруҳи билан, иккинчи аминокислота аминогуруҳи эса учинчи аминокислота карбоксил гуруҳи билан амид боғ ҳосил қилади, шу тариқа занжир давом этиб кетади. масалан, расмда аланин карбоксил гуруҳидан ва серин аминогуруҳининг бирикишидан ҳосил бўлган дипептид келтирилган: полипептид таркибидаги аминокислоталарни бир-бирига боғлаб турган амид боғи бир-биридан фарқланмайди. амид боғида азот асослик хоссани намоён қилмайди, чунки унинг жуфтлашмаган электрон жуфти карбонил гуруҳ таъсири натижасида делокаллашган. азотнинг p орбиталларининг карбонил гуруҳ p орбиталлари билан қопланиши ҳисобига маълум характерли аниқ миқдордаги c–n атомлари ўртасида қўшбоғ ҳосил бўлади ва унинг атрофида ҳаракат чегараланган. шунинг учун амид боғ планар характерли ҳисобланади ва n–h боғи c=о боғга нисбатан 180˚ бурчак остида жойлашган. иккинчи тур ковалент боғ дисульфид rs-sr боғнинг қўшилиши натижасида ҳосил бўлади. дисулфид боғ ҳосил бўлиши икки цистеин молекуласининг қўшилишидан ҳосил бўлади: оқсиллар ҳам амфотер хоссага эга …
4
istry second edition. published in the usa by oxford university 2012. p.1261 image5.png image6.png image7.png image8.png image9.png image10.png image11.png image12.png image13.png image14.png image15.png image16.png image17.png image18.wmf image19.wmf image20.wmf image21.png image22.png image23.png image3.jpeg
5
аминокислоталар ва оқсиллар - Page 5

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "аминокислоталар ва оқсиллар"

1539947388_67871.pptx 2 c h 3 c h c o o h n h 2 h n n h o o c h 3 h 3 c h 2 n c h 2 c h 2 c o o h 2 h 2 o 0 c c h 2 c h c o o h 0 c n h 3 h 2 n c h 2 c h 2 c h 2 c o o h h 2 o 0 c n h o c h 3 c h c o o c 2 h 5 + h n o 2 n h 2 n n c c o o c 2 h 5 c h 3 + h c l …

Формат PPTX, 529,7 КБ. Чтобы скачать "аминокислоталар ва оқсиллар", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: аминокислоталар ва оқсиллар PPTX Бесплатная загрузка Telegram