aromatik uglevodorodlar

ZIP 31 sahifa 4,0 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 31
1543903301_73034.docx r r r r r r + 2 h o s o 3 h s o 3 h + h 2 o o h hso h so so h h hoso 3 4 3 4 2 3 2 2 + + ® + - + + s o 2 + c l 2 h n c h - c h 3 + h c l c h 2 - c h 3 s o 2 c l c l c l : h n 2 c l + c l c h - c h 3 + h c l c h 2 - c h 3 c h - c h 3 + s o 2 c h - c h 3 s o 2 + c l 2 c h - c h 3 + c l s o 2 c l + c h 3 c …
2 / 31
4 - h 2 o c c o o [ h ] + b r 2 - h b r b r + [ h ] + [ o ] o o a l b r 2 o o o h o h - 2 f e + 2 c c c c c c h h h h h h s s s s s s s s s s s s 1 2 3 4 5 6 7 o o h n n h c h 3 c 2 h 5 c 3 h 7 c 4 h 9 c h 2 - c h 2 - c h 3 h c c h 3 h 3 c c h 3 c h 3 c h 3 c h 3 c h 3 c h 3 c h 3 c h 3 c h 3 h 3 c …
3 / 31
а бўлган карбоциклик бирикмаларга айтилади. бензол ароматик бирикмаларнинг биринчи вакили . ароматик сўзи – хушбўй ҳидли, кўпчилик ароматик бирикмалар хушбўй ҳидга эга (бензальдегид, ванилин). бензол молекуласи формуласига кўра у жуда тўйинмаган бирикмага ўхшашлигига қарамай, оддий шароитда тўйинмаган углеводородларга хос бирикиш реакциясига киришмайди: галогенларни бириктирмайди, калий перманганат эритмасини рангсизлантирмайди. бензол учун кўпроқ тўйинган углеводородларга хос бўлган ўрин олиш реакциялари характерлидир. бензолдаги ҳамма водород атомлари тенг қийматлидир. бензолнинг структура формуласини аниқлашда турли вариантлар бўлиб, шулардан камчиликлари бўлсада кекули формуласи анча қулай бўлганлиги туфайли қолдирилди. клаус фор-муласи кекуле формуласи дюар формуласи бензол гомологик қатори учун умумий формула cnh2n-6 яъни тўйинган углеводородларга нисбатан 8 та водород кам. бензол тўйинмаган циклик тузилишли бирикма. бензолнинг тузилиши. бензол халқасидаги ҳамма водородлар тенг қийматли ва моно– алмашинган бензолда изомерлар йўқ. иккита водороди алмашинган бензолда учта изомер мавжуд бўлиб, улар қуйидагича (орто – о, мета – м, пара – п) кўринишда бўлади. о-изомер м-изомер п-изомер кекулининг формуласи бўйича бензолда …
4 / 31
ель томонидан ароматиклик қоидаси яратилиб бунга кўра: модда ароматик бўлиши учун қуйидаги талабларга жавоб бериши керак. 1.молекулада -электрон булути бир хил тақсимланган. 2. (4n+2) яхлит электронларга эга бўлган моноциклик тузилишга эга бўлган бирикмалар (ясси тўғри бурчакли олти бурчак) n = 0, 1, 2, 3 ва бошқалар. -электронлар сони 6, 10, 14 ва бошқалар бўлиши мумкин (n халқа сони). 3.тўйинган циклик тузилишли, фазода текисликда жойлашган. бензол нафталин n=1. (41+2)=6 n=2. (42+2)=10 n=3. (43+2)=14 антрацен 4е(с)+2е(n)=6, 5е(с)+1е(n)=6 пиррол пиридин гомологик қатори ва изомерияси. бензол толуол этил бензол пропил бензол бутил бензол пропил бензол изопропил бензол ёки кумол 1,2,3-триметил бензол ёки кумол 1,2,4-триметил бензол ёки кумол 1,2,5-триметил бензол ёки кумол 1-метил,2-этил ёки о-этил толуол м-этил толуол п-этил толуол агар ён занжирда иккита ва ундан ортиқ углерод атомлари алмашинган бўлса у албатта изомерларга эга. т. о-ксилол с.1,2-диметил бензол т. м-ксилол с. 1,3-диметил бензол т. п-ксилол с. 1,4-диметил бензол ароматик радикаллар умумий ҳолда ариллар (ar) …
5 / 31
рийди, барча органик эритувчиларда яхши эрийди. ароматик углеводородлар иқ-спектри бензол халқасидаги с-н боғлар 3000 см-1 да ютилишга эга, 1600-1500 см-1 да с-с боғлари. уф-спектрида эса ароматик углеводородлар 180-300 нм ларда ютилиш максимумларига эга. кимёвий хоссалари. ароматик углеводородлар асосан уч хил турдаги реакцияларга киришади. i.бирикиш, ii.алмашиниш, iii.оксидланиш. i.бириктириб олиш реакциялари. 1) циклогексан ёки с6н6cl6 гексахлорцикло- гексан 3) бензол тўйинмаган углеводородларга ўхшаб озон билан реакцияга киришиб, портловчи модда – триозонидни ҳосил қилади: глиоксал (диальдегид) ii.алмашиниш реакциялари. 1. гексахлорбензол механизми: (электрофил алмашиниш). -комплекс -комплекс п-хлортолуол о-хлортолуол бензилидинхлорид 2. нитроланиш реакцияси (1 моль нитрат ва 2 моль сульфат кислота аралашмаси нитроловчи аралашма деб юритилади). менханизми: -комплекс -комплекс 3.сульфоланиш реакцияси. 4.сульфохлорланиш реакцияси (радикал алмашиниш механизмида). 5.алкиллаш реакцияси (фридель – крафтс усули). 6.ацилланиш реакцияси (фридель–крафтс усули). юқоридаги барча реакциялар электрофил алмашиниш механизмида боради. бунда - ва -комплекслар ҳосил бўлади. - комплекс ароматиклик қоидасига жавоб бермайди, чунки унда тўйинганлик характерига эга бўлган углерод атоми бор. у sp3-гибридланишга …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 31 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"aromatik uglevodorodlar" haqida

1543903301_73034.docx r r r r r r + 2 h o s o 3 h s o 3 h + h 2 o o h hso h so so h h hoso 3 4 3 4 2 3 2 2 + + ® + - + + s o 2 + c l 2 h n c h - c h 3 + h c l c h 2 - c h 3 s o 2 c l c l c l : h n 2 c l + c l c h - c h 3 + h c l c h 2 - c h 3 c h - c h 3 + s o 2 c h …

Bu fayl ZIP formatida 31 sahifadan iborat (4,0 MB). "aromatik uglevodorodlar"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: aromatik uglevodorodlar ZIP 31 sahifa Bepul yuklash Telegram