kristallar simmetriyasi

PPT 42 pages 863.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 42
powerpoint presentation bухоро давлат университети “умумий ва ноорганик кимё” кафедраси 2-мавзу. кристаллар симметрияси xудойназарова гулбахор акиевна режа 1. симметрия тўғрисида тушунча. симметрия элементлари 2. симметрия хиллари. симметриянинг 32 хилларини хосил қилиш схемаси 3. кристалл кўпқирралиликларни шакллари 4. кристаллографик символлар кристаллнинг шаклини текшириш-ўрганишда, уларни бир-биридан фарқ қилишда кўзга яққол кўринадиган белгилардан бири улардаги симметрик (симметрия – қадимий грек тилида тенг-ўхшаш демакдир) тузилишдир. агар икки шаклининг бири-иккинчисига ўхшаш ва тенг бўлса бундай шакл симметрияга эга бўлган шакл дейилади. бунда шаклларнинг мос бўлаклари (қисмлари) орасидаги ўхшаш ва тенгликни тасаввур этишда айланадиган геометрик элементлар симметрияси элементлари дейилади. а ва в шакллар ўзаро тенг бўлиб р текислиги қаршисида бир-иккинчисининг аксидир симметрия элементлари ҳар қандай кристалл шаклининг ўзи учун хос симметрия элементлари бўлиб, кристалл шаклини қай даражада симметрия тузилганлиги ҳақида шу кристаллда аниқланган симметрия элементларнинг турига ва сонига қараб хулоса чиқарилади. шунга қараб улар маълум тартиб билан синфларга ажратилади. кристалл ўхшаш – тенг қисмлардан иборат шакл. …
2 / 42
рсия маркази кристалл шаклининг ҳар бир элементи аксини қарама-қарши томонга қайтариб-кўчириб берадиган нуқтадир. расмда а нуқта берилган бўлиб, шу нуқтанинг с маркази орқали акси а1 бўлсин, с нуқтанинг симметрия маркази бўлиши учун ас билан а1с кесмалари бир тўғри чизиқ устида ётиши, кесмалар тенг, яъни ас=а1с бўлиши керак. в ва в1 нуқталар ҳам а ва а1 нуқталар каби шундай шартга жавоб беради, яъни вс ва в1с кесмалари бир тўғри чизик устида ётадиб, геометрия қонунларига мувофиқ ав кесмаси билан а1в1 кесмаси бир-бирига параллелдир. бундан инверсия марказига эга бўлган кристалл қирраси қарама-қарши томонда ўзига тенг ва параллел аксига эга бўлиши керак, деган хулосага келиш мумкин. шундай экан, расмда кўрсатилган кристаллнинг а ёнини чеклаб турган ав,вд ва ад кесмалар-қирралар ҳам с маркази орқали ўзига тенг ва параллел бўлган аксига – а1в1, в1д1 ва а1д1 кесмалари эга бўлади. кўрилган мисолда авд // а1в1д1 яъни, кристаллнинг ёни, с инверсия маркази бўлган ҳолда қарама-қарши томонда ўзига тенг …
3 / 42
рaсидаги масофа ҳам тенг, яъни аn=вn; еn=дm каби яъни кристаллнинг р ва р1 текислиги билан ажратилган иккала қисми бир-бирига тенг бўлиши шарт. демак, симметрия текислиги деб, берилган кристалл шаклини тенг ва ўхшаш, биринчи ярми иккинчи ярмининг кўзгудаги акси каби икки қисмга ажратадиган текиликка айтилади. симметрия ўқлари геометрияда умуман, қандайдир жисм ёки чизма устида ихтиёрий танланган икки нуқтанинг бирлаштирувчи тўғри чизиқ - ўқ деб аталади. шунга ўхшаш кристаллографияда ҳам, кристалл шакли устида ихтиёрий икки нуқтани танлаб, уларнинг бирини иккинчиси билан туташтириб, шу нуқталар орқали қандайдир ўқ ўтказилган деб тасаввур этилади. бироқ, кристалл шакли устида танланган бу нуқталар тасодифий эмас, балки уларни туташтириш натижасида ҳосил бўлган, тасаввур этиладиган ўқ симметрия ўқи бўла олади, деган фикрга асосланиб танланади. шундан кейин кристалл шаклини мана шу фараз этилган ўқнинг симметрия ўзи эканлиги исбот қилинади. симметрия ўқи қуйидаги шартларга жавоб бериши керак: а) симметрия ўзи атрофида айлантирилганда кристалл шаклини ўхшаш элементлари ( қирраси, ёни ва учлари …
4 / 42
ллнинг шу ўқлар атрофида такрорланувчи элементлари-учлари, ёнлари ва қирралари проекцияси кристалл шаклини симметрия ўқи атрофида бир марта-3600 айлантирилганда такрорланиб келаётган ўхшаш элементларининг сони шу симметрия ўқининг даражаси дейилади. демак, симметрия ўқи биринчи ҳолда олтинчи даражали, иккинчи ҳолда тўртинчи даражали, ва шунингдек учинчи даражали хам, иккинчи даражали ҳам бўлади. кристаллографияда симметрия ўқлари машғулот пайтида в ёки д ҳарфлари билан белгиланади ва уларнинг даражаси шу ҳарфларнинг ўнг томонага, пастга l2; l3; l4; l6; ёки g2; g3; g4; g6; ёки юқорига l2; l3; l4; l6; ёки g2; g3; g4; g6; каби ёзилади. кристалл шаклларида бешинчи даражали, еттинчи ва ундан ортиқ юқори ўқларнинг бўлиши мумкин эмас. инверсион симметрия ўқлари симметрия элементида симметрия ўқи ҳам, инверсия маркази ҳам бир пайтнинг ўзида тенг таъсир этувчилардир. расмда кўрсатилган шаклда l2 симметрия ўқининг мавжуд. шаклнинг ўзида инверсия маркази с ҳам бор деб фараз қилайлик. у ҳолда юқоридаги а ва в учларининг акси пастда д1 ва е1 нуқталарида, пастки …
5 / 42
и турли китобларда турлича ёзиш тавсия этилади, қулайлик учун l42 ёки l63 тарзида белгилашни тавсия этидади. кристалл шаклларда шу кўрсатилган даражалардан бошқача даражали инверсион симметрия ўқлари мавжуд эмас. simmеtriya vositalarining tabiiy kristallardagi qatorlari kristall shakllari tashqi qiyofasiga ko’ra 2 guruhga bo’linadi. birinchi guruhi yagona yo’nalishli, ikkinchi guruhi o’xshash yo’nalishli yoki ko’p yo’nalishli, dеb ataladi. kristall shakllaridagi boshqa takrorlanmaydigan birdan bir yo’nalish yagona yo’nalish dеyiladi. oltinchi darajali simmеtriya o’qi (l6 va l3; l4; l42) yo’nalishi yagona yo’nalishdir (rasmda ko’rsatilgan), chunki bunday yo’nalish shaklda boshqa takrorlanmaydi. yagona yo’nalishli kristall shaklida simmеtriya markazi, simmеtriya tеkisligi va ii darajali simmеtriya o’qlari bo’lishi mumkin. ular yagona yo’nalishga tik yoki uning ustidan shu yo’nalishga mos ravishda o’tadi. yagona yo’nalish yuqori darajali o’q yo’nalishi bilan mos kеladi, ya'ni shu o’q ustiga tushadi. dеmak, yagona yo’nalishli kristall shakllarida shu yo’nalishga nisbatan boshqa burchak hosil qilib o’tadigan simmetriya o’qining ham, semmetriya tekisligining ham bo’lishi mumkin emas. aks holda shu …

Want to read more?

Download all 42 pages for free via Telegram.

Download full file

About "kristallar simmetriyasi"

powerpoint presentation bухоро давлат университети “умумий ва ноорганик кимё” кафедраси 2-мавзу. кристаллар симметрияси xудойназарова гулбахор акиевна режа 1. симметрия тўғрисида тушунча. симметрия элементлари 2. симметрия хиллари. симметриянинг 32 хилларини хосил қилиш схемаси 3. кристалл кўпқирралиликларни шакллари 4. кристаллографик символлар кристаллнинг шаклини текшириш-ўрганишда, уларни бир-биридан фарқ қилишда кўзга яққол кўринадиган белгилардан бири улардаги симметрик (симметрия – қадимий грек тилида тенг-ўхшаш демакдир) тузилишдир. агар икки шаклининг бири-иккинчисига ўхшаш ва тенг бўлса бундай шакл симметрияга эга бўлган шакл дейилади. бунда шаклларнинг мос бўлаклари (қисмлари) орасидаги ўхшаш ва тенгликни тасаввур этишда айланадиган геометрик элементлар симметрияси элементлари д...

This file contains 42 pages in PPT format (863.5 KB). To download "kristallar simmetriyasi", click the Telegram button on the left.

Tags: kristallar simmetriyasi PPT 42 pages Free download Telegram