тугри чизикнинг нормал тенгламаси. нуктадан тугри чизиккача булган масофа

DOC 254,0 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
1662883697.doc j в i а п + = п a a sin j cos i п + = 2 2 2 2 2 2 1 в а + ± = 0 2 2 = ± + + в а с ву ах 2 2 0 0 в а с ву ах + ± + + 5 1 3 4 1 2 2 ± = + ± = м 0 5 7 3 4 = - + у х 2 7 7 9 8 5 7 3 3 2 4 = - + = - × + × = a d ÷ ø ö ç è æ ¹ 2 p a a a a a a a 1 1 1 1 в с х в а у - - = 1 1 1 в а к - = 2 2 2 2 в с х в а у - - = …
2
зод снинг ишорасига тескари қилиб олинади, чунки –р 0 бўлиб координата бошидан тўғри чизиқгача бўлган масофани билдиради. икки тўғри чизиқ орасидаги бурчак. икки тўғри чизиқни кеситуви l2 таъриф. икки тўғри чизиқ орасидаги бурчак l1 деб, улар ўзаро кессишиб ҳосил килган уткир а бурчакка айтилади. l1 ва l2 тўғри о чизиқлар мос равишда уқк1х+в1(а1х+в1у+с1)қ0 ва уқк2х+в2(а2х+в2у+с2қ0) тенгламалари билан аниқланган бўлсин. шу тўғри чизиқлар орасидаги бурчак у l2 a2 l1 тангенсини топамиз равшанки (ч-25) а2қа1+ ёки g а1 қ 2- 1 демак tg 2-tg 1 --------------------------- tg gқ(а2-а1)қ 1+tga1tga2 a1 g a2 к1қtga1, к2қtga2 бўлганидан o х к2-к1 ч-25 tg g қ 1+к1к2 (17.1) агар l1 ва l2 умумий тенгламалари билан берилган бўлса, уларни ҳар бирини у га нисбатан ечиб к1к2 ларни топамиз: в1уқ-а1х-с1 , в2уқ-а2х-с2 , а1в2-а2в1 топилган к1ва к2ларни (17.1)га куйсак tg g қ а1а2+в1в2 (17.2) агар l1//l2 бўлса қ0, tg0қ0 ёки а1в2-а2в1қ0, (17.3) агар l1 l2 бўлса қ , …
3
ҳолда текширишни соддалаштириш учун х0қ0, у0қ0 десак (18.4) тенглама, яъни соддалашади, яъни ах +су қ (18.5) айлана. биз 10§да маркази м(а;в) нуқтада ва радиуси r бўлган айланани тўла ўрганган эдик (х-а) +(у-в) қr (10.2) тадкидлаймизки айлани ҳам иккинчи тартибки эчки чизиқ экан, чунки (10.2)ни очиб чикса х +у -2ха-2ув а +в -r қ0 (18.6) (18.6)ни (18.2) билан солиштирсак ақсқ1, дқ-2а, еқ-2в, fқа+в2-r2 экан эллипс (18.5) тенглама билан берилган иккинчи тартибли эгли чизиқ эллипс дейилади. агар а ва с бир хил ишорали бўлса, яъни ас>0 аниқлик учун а>0, с>0 бўлсин, учун қуйидаги ҳоллар бўлади: >0, 0 бўлса, (18.5) ни га бўлсак , бу ерда , (18.7) тенглама ҳосил бўлади, (18.7) тенгламага ярим ўқлара а ва в бўлган эллипснинг каноник тенгламаси дейилади а1(а;0), а2(-а;0), в1(0;в), в2(0;-в) нуқталар эллипснинг учлари дейилади (18.7) тенгламада х ва у лар квадратда бўлганидан м1(х1;у1) эллипсга тегишли бўлса м2(-х1;у1) м3(-х1;у1) ва м4 (х1;-у1) нуқталар ҳам эллипсга тегишли бўлади, …
4
уқтадан чикиб м чексизга интиладиган чизиқни r1 ясаймиз ва сўнгра уни координата а1 х ўқларига симметрик қилиб ясаймиз f2 f1 демак гипербола икки қисмдан иборат бўлиб, улар гиперболанинг в2 тармоклари дейилади. чr-28 f1(с;0) ва f2(-с;0), сқ а +в нуқталар гиперболанинг фокуслари дейилади. еқ гиперболанинг экцентриситсти дейилади, с>а бўлганидан е>1 таъриф. агар м(х;у) нуқта бирор эгри чизиқ буйлаб ҳаракатланиб (силжиб) борганда бирор l тўғри чикикдан м(х;у) нуқтагача бўлган масофа нолга интилса, l тўғри чизиқ шу эгри чизиқнинг асимптотаси дейилади. исбот қилинганки ([л,198 б) уқ ва уқ тўғри чизиқлар (18.10) гиперболанинг асимптоталаридир. гиперболани ясашда, аввал унинг асимптотиларини ясаб олиш керак. бунинг учун хқ+а , уқ+ в тўғри чизиқларни ясаб тўғри турт бурчак ҳосил қиламиз. ҳосил бўлган тўғри турт бурчак диагоналларини давом эттирсак, (18.10) гиперболанинг асимитоталари ҳосил бўлади. энди гиперболани, ясаш учун а ва –а нуқталардан асимитота буйлаб чексизликка интилувчи чизиқлар чизамиз ва iii ва iv чоракка симметрик қилиб ўтказамиз. энди худди эллипсдаги …
5
ganiеv a.g., muminov n.s. «analitik gеomеtriya va chiziqli algеbra», toshkеnt, o(qituvchi, 1988 y. 3. sarimsokov t.a. «haqiqiy o(zgaruvchining funktsiyalari nazariyasi», toshkеnt, o(qituvchi, 1968 y. 4. t. yokubov «matеmatik logika elеmеntlari», toshkеnt, o(qituvchi, 1983y. 5. rajabov f., nurmеtovа. «analitik gеomеtriya va chiziqli algеbra», toshkеnt, o(qituvchi, 1990 y. 6. shnеydеr v.е., slutskiy a.i., shumov a.s. «oliy matеmatika qisqa kursi», i tom, toshkеnt, o(qituvchi, 1983 y. 7. nazarov r.n., toshpo(latov b.t., dusumbеtov a.d. «algеbra va sonlar nazariyasi», i qism, toshkеnt, o(qituvchi, 1993 y. 8. nazarov x., ostonov k. «matеmatika tarixi», toshkеnt, o(qituvchi, 1996 y. r2 а2(-а.0) r1 о f(с,0) f1(-с,0) о а2 о _1331467539.unknown _1331467556.unknown _1331467573.unknown _1331467590.unknown _1331467599.unknown _1331467603.unknown _1331467605.unknown _1331467607.unknown _1331467608.unknown _1331467609.unknown _1331467606.unknown _1331467604.unknown _1331467601.unknown _1331467602.unknown _1331467600.unknown _1331467595.unknown _1331467597.unknown _1331467598.unknown _1331467596.unknown _1331467593.unknown _1331467594.unknown _1331467592.unknown _1331467582.unknown _1331467586.unknown _1331467588.unknown _1331467589.unknown _1331467587.unknown _1331467584.unknown _1331467585.unknown _1331467583.unknown _1331467577.unknown _1331467580.unknown _1331467581.unknown _1331467579.unknown _1331467575.unknown _1331467576.unknown _1331467574.unknown _1331467564.unknown _1331467568.unknown _1331467570.unknown _1331467571.unknown _1331467569.unknown _1331467566.unknown _1331467567.unknown _1331467565.unknown _1331467560.unknown _1331467562.unknown _1331467563.unknown _1331467561.unknown _1331467558.unknown …

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "тугри чизикнинг нормал тенгламаси. нуктадан тугри чизиккача булган масофа"

1662883697.doc j в i а п + = п a a sin j cos i п + = 2 2 2 2 2 2 1 в а + ± = 0 2 2 = ± + + в а с ву ах 2 2 0 0 в а с ву ах + ± + + 5 1 3 4 1 2 2 ± = + ± = м 0 5 7 3 4 = - + у х 2 7 7 9 8 5 7 3 3 2 4 = - + = - × + × = a d ÷ ø ö ç è æ ¹ 2 p a a a a a a a 1 1 1 1 …

Формат DOC, 254,0 КБ. Чтобы скачать "тугри чизикнинг нормал тенгламаси. нуктадан тугри чизиккача булган масофа", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: тугри чизикнинг нормал тенглама… DOC Бесплатная загрузка Telegram