симларда электр тебраниши тенгламаси. иссикликнинг таркалиш тенгламаси

DOC 105,5 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1
1662886369.doc x x v d ¶ ¶ - » x l t i d ¶ ¶ x l t i d ¶ ¶ x x v d ¶ ¶ - x l t i d ¶ ¶ x v ¶ ¶ - l t i ¶ ¶ x v ¶ ¶ l t i ¶ ¶ t x x i d × d ¶ ¶ - t t v d ¶ ¶ - + d × ¶ ¶ × d = d × d ¶ ¶ - t t v x c t x x i + ¶ ¶ × = ¶ ¶ - t v c x i + ¶ ¶ × + ¶ ¶ t v c x i (4) 0 c 0 0 0 (3) 0 0 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 = ¶ ¶ + ¶ ¶ × + …
2
а боглик булади. симнинг (х булагини карайлик. бу булакдаги кучланишнинг камайиши v(x;t)- v(x+(х;t) га тенгбулади. бу иккита катталик ir(х ва лар йигандисига тенг булади. бу ерда r каршилик, l- индуктивлик коэффиценти булиб, улар ir(х каршилик, индуктивликни билдиради. минус белги олинганига сабаб шуки, симда ток v кучланишнинг усишига тескари йуналишдабулади. демак, =ir(х + , (х га кискартирамиз, =ir + ёки +ir + =0 (1) агар (х булакдан чикувчи ва унга кирувчи токлар айирмасининг (t вакт ичидаги кийматини эътиборга оладиган булсак, у [i(x;t)-i(x+(x;t)] (t( га тенг булади ва у (x булакни зарядлашга с(x ни ва а(v((x((t ни изоляцияга сарф килади (бу ерда а изоляция коэффиценти). у холда а(v((x (x((t га кискартирамиз. а(v ёки а(v=0 (2) (1) ва (2) тенгламаларга телеграф тенгламалари дейилади. (1) ва (2) тенгламаларни система килиб, факат i(x;t) ва v(x;t) функциялари бор дифференциалтенгламага келиш мумкин. бу учун (2) тенгламани х буйича дифференциаллаймиз, (1) ни эса t буйича дифференциаллаймиз ва уни …
3
у булакнинг (t вакт ичида окиб утган иссиклик микдори ( га х2 га тенг булган кесимидан (t вакт ичида окиб туган иссиклик микдори ( га тенг булади. иссикликнинг стерженнинг х1 нуктасидан х2 нуктасигача таркалгандаги (q1 - (q2 микдори (t вакт ичида (q1 - (q2 = (4) бу иссиклик окими (t вакт ичида стержен булаги температурасини (и микдорга оширганлигини инобатга олсак, у холда (q1 - (q2=с(((х(s(u ёки (q1 - (q2(с(((х(s (5) булади. с- стержен моддасининг иссиклик хажми, (- стержен моддасининг зичлиги, ((хs- стержен булаги массаси. (4) ва (5) формулаларни тенглаштириб =с(((х(s ёки бу формула бир жинсли стерженда иссикликнинг таркалиш тенгламаси булади. бу тенглама ечими тула аникланган булиши учун u (x; t) функция чегаравий шартларни каноатлантириши керак. улар хар хил булиши мумкин . биринчи чегаравий масалага мос шартлар куйидагича булади: u (x; 0)=((x), u (0; t)=(1(t), u (l; t)=(2(t) u (x; 0)=((x) шартни купинча физик шарт деб атайдилар, бу шарт шундан далолат …
4
симларда электр тебраниши тенгламаси. иссикликнинг таркалиш тенгламаси - Page 4
5
симларда электр тебраниши тенгламаси. иссикликнинг таркалиш тенгламаси - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Faylni Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"симларда электр тебраниши тенгламаси. иссикликнинг таркалиш тенгламаси" haqida

1662886369.doc x x v d ¶ ¶ - » x l t i d ¶ ¶ x l t i d ¶ ¶ x x v d ¶ ¶ - x l t i d ¶ ¶ x v ¶ ¶ - l t i ¶ ¶ x v ¶ ¶ l t i ¶ ¶ t x x i d × d ¶ ¶ - t t v d ¶ ¶ - + d × ¶ ¶ × d = d × d ¶ ¶ - t t v x c t x x i + ¶ ¶ × = ¶ ¶ - t v c x i + ¶ ¶ × + ¶ ¶ t v c x …

DOC format, 105,5 KB. "симларда электр тебраниши тенгламаси. иссикликнинг таркалиш тенгламаси"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.