urologiya mavzulari

DOC 69 стр. 731,5 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 69
абу али ибн сино номидаги бухоро тиббиёт м у н д а р и ж а : амалий (семинар,лаборатория) машғулотлари. 1-мавзу: буйраклар, сийдик йўллари ва эркаклар жинсий аьзоларининг функционал анатомияси, физиологияси. буйраклар жойлашуви, жуфтлиги, ўлчамлари. жом, косачалар ва паренхимаси-нинг тузилиши. бирламчи сийдикнинг пайдо бўлиши ва унинг иккиламчи сийдикка айланиш механизми. қовуқ анатомияси. эркакларнинг ташқий жинсий аьзоларининг тузилиши. 2-12 бет. 2-мавзу: урологик касалликларнинг симптомлари. гурухлари ва ларнинг мазмунини ёрити-ши. 12-17 бет. 3-мавзу: урологик беморларнинг текшириш усуллари. обек-тив. физикал, лаборатор, инструментал, рентген радиологик, утс ва уродинамик. 18-24 бет. 4-мавзу: юқори сийдик йўллари инфекцияси. ўткир ва сурункали пиелонефритлар. асоратсиз. пиелонефритлар таснифи. этиология. инфекция ту-шиш йўллари. патогенез. клиник симптомлар гурух-лари. диагностика, даволаш. 24-29 бет. 5-мавзу: пиелонефрит асоратланган. буйрак апостематози, карбункули, абцесси,. паранефрит . тасниф. даволаш йўллари 29-34 бет. 6-мавзу: пастки сийдик йўллари инфекцияси. ўткир ва сурункали цистит. простатитлар. эпидемиоло-гия. этиология. патогенез. клиника. замонавий ташхислаш усуллари ва даволаш. 34-45 бет. 7-мавзу: уретритлар. орхитлар. эпидидимитлар. варикоцеле. …
2 / 69
си. буйраклар жойлашуви, жуфтлиги, ўлчамлари. жом, косачалар ва паренхимаси-нинг тузилиши. бирламчи сийдикнинг пайдо бўлиши ва унинг иккиламчи сийдикка айланиш механизми. қовуқ анатомияси. эркакларнинг ташқий жинсий аьзоларининг тузилиши. буйрак – грекчасига “nepbris” дейилади.оғирлиги – 140-150 гр. уларда юқори қутуби – extrimitas superior, пастки қутуби – extrimitas inferior бор. буйраклар ўлчамлари: узунлиги – 10-12 см. (110-120 мм) эни – 5-6 см. (55-60 мм) қалинлиги – 3-4 см. буйрак дарвозансининг таркиби, олдиндан оркага томон: буйракларни фиксацияловчи аппарати. 1. буйракни хусусий капсуласи – capsula fibrоza. 2. буйрак атрофи ёғ капсуласи – capsula adipoza ёки paranephron. 3. буйрак қон томирлари : . 4. қорин бўшлиғидан босим – яьни бунда қорин олд девори мускуллари ёрдам беради. 5. бел мушакларидан иборат ложа ёки жой. 6. буйракга тегиб турган органлар. 7. буйракга келиб тугаган бойлам аппарати ёки қўшни органлар ва буйрак ўртасида ҳосил бўлган боғламлар. ўнгдан чапдан буйрак топографик анатомияси. скелетотопия – суякларга нисбатан жойлашиши. ўнг буйрак чап …
3 / 69
либ, унга нефронлардан тузилган пирамидаларнинг учи очилади. пирамидалар учи сўрғичларга очилади. ҳар бир буйракда 12 та сўрғич бор. сўрғичлар кичик косачаларга( 8-9 та),улар эса катта косачаларга( 2-3 та),улар эса буйрак жомига очилади. pelvis renalis буйракларнинг микроскопик кўриниши. буйракнинг функционал бирлиги – нефрон булиб, улар сони хар бир буйракда 1-1,5 млн дир. нефрон қисмлари: 1) мальпигий конточкаси 2) шумлянский баумен – капсуласи 3) бирламчи бурама найлар 4) генли қовузлоғи 5) иккиламчи бурама найлар 6) йиғувчи каналлар буйрак иннервацияси: буйрак артерияси атрофида буйрак нерв чигали (plexus renalis) ҳосил бўлиб у аортал ва қуёш чигаллари билан боғланган бўлади. peluxus renalis-ичида кўпроқ симпатик, камроқ- парасимпатик толалар бор (n.vagus дан). буйракда қон айланиши. 1/3 қисм ҳолатларда қўшимча томир ўтади: аортадан алоҳида чиқиши мумкин, a. testicularis(ovarica),a. phrenica inferior дан тармоқ ҳолатда чиқиши мумкин. қўшимча томир кўпинча а.renalis дан пастдан ўтади. а.renalis буйрак усти безига тармоқ беради-a. suprarenalis inferior. 70 кг одам буйрагидан 1 минутда ≈ 1200 …
4 / 69
қа(задняя) буйрак жоми (лат – pelvis renalis,грек – pielos). ҳажми – 5-6 мл. буйракга нисбатан 3 хил ҳолатда бўлади: буйрак ичи(внутрипочечный), буйракдан ташқари( внепочечный), аралаш(смешанный). сийдик йўли(мочеточник) – ureter.узунлиги – 25-30 см. атроф айланаси – 1,0-1,3 см. ички айланаси – 0,4-0,8см (тораймаларда – 0,2-0,3 см) учта қисми бор: · pars abdominalis – қорин қисми. ўртаси – linia terminab · pars pelvina – чаноқ қисми · pars interamuralis – (2 cм) қовуқ мускуллари орасидаги қисми. 4 та тораймаси бор. 1)жом – урутер сегменти тораймаси.2) катта ва кичик чаноқ ўртасидаги- linea terminalis соҳасидаги торайиш.3) чанок сохасида - arteia et vena iliaca билан кесишган жойдаги торайма.4) ковук деворининг ичидаги интрамуал қисмидаги торайма. сийдик йўли деворининг қаватлари: 1) tunica adventici- ташқи адвентиций қавати. 2)tunica musculаris- икки каватдан иборат а) ички –узунасига , б) ташқи циркуляр.3) tunica mucosa – ички шиллиқ қават. чаноқ соҳасида уретернинг томирлар билан кесишиши: ўнгдан a. iliaca externa билан, чапдан a. …
5 / 69
ртилган фиброз парда-lig. (aponeurosis) peritoneoperinealis ёки денонвилье апоневрози дейилади.чаноқ фасцияси ва денонвилье апоневрози ҳисобига чаноқ органлари фасциал футлярга эга бўлади.простата безини ўраган капсула – пирогов- ретци, тўғри ичакни ўраган капсула эса амюса капсуласи дейилади. қовуқ ( сийдик пуфаги)-vesica urinaria – эркакларда шаросимон, аёлларда овал шаклида бўлади. ҳажми 200- 700мл гача( 250-300 мл). қисмлари: 1) қовуқ чўққиси (верхушка)- apex vesicae.2)қовуқ танаси - corpus vesicae.3) қовуқ туби- fundus vesicae. 4) қовуқ бўйинчаси- cervix vesicae. ковук синтопияси: эркакларда аёлларда олдиндан: симфиз симфиз орқадан: уруғ пуфагининг чиқариш йўллари бачадон ва киннинг олдинги девори тўғри ичак юкоридан: париетал қорин парда париетал қорин парда пастдан: простата бези чаноқ диафрагмаси. қовуқ олдида бўшлиқ бўлиб у spatium prevesicalis – retzii дейилади. бу бўшлиқга қон, сийдик ёки бошқа суюкликлар йиғилиши мумкин. аёлларда париетал қорин парда қовуқдан бачадон (еxcovatio vesico-uterina) ва тўғри ичакга (еxcovatio recto-uterina- дуглас бушлиги) ўтишда чуқурликлар ҳосил қилади. қовуқ деворининг қаватлари: 1) шиллиқ қавати-тunica mucosa. 2) шиллиқ …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 69 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "urologiya mavzulari"

абу али ибн сино номидаги бухоро тиббиёт м у н д а р и ж а : амалий (семинар,лаборатория) машғулотлари. 1-мавзу: буйраклар, сийдик йўллари ва эркаклар жинсий аьзоларининг функционал анатомияси, физиологияси. буйраклар жойлашуви, жуфтлиги, ўлчамлари. жом, косачалар ва паренхимаси-нинг тузилиши. бирламчи сийдикнинг пайдо бўлиши ва унинг иккиламчи сийдикка айланиш механизми. қовуқ анатомияси. эркакларнинг ташқий жинсий аьзоларининг тузилиши. 2-12 бет. 2-мавзу: урологик касалликларнинг симптомлари. гурухлари ва ларнинг мазмунини ёрити-ши. 12-17 бет. 3-мавзу: урологик беморларнинг текшириш усуллари. обек-тив. физикал, лаборатор, инструментал, рентген радиологик, утс ва уродинамик. 18-24 бет. 4-мавзу: юқори сийдик йўллари инфекцияси. ўткир ва сурункали пиелонефритлар. асоратсиз. пиелонефритлар т...

Этот файл содержит 69 стр. в формате DOC (731,5 КБ). Чтобы скачать "urologiya mavzulari", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: urologiya mavzulari DOC 69 стр. Бесплатная загрузка Telegram