тенглама ва тенгсизликларни ечиш

DOC 180.5 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1352187974_29727.doc = z x y = x z y = y z x = - x 3 4 x 8 = x ( ) , , 2.649435914 + -1.324717958 1.124559025 i - -1.324717958 1.124559025 i = - x ( ) cos x 0 ( ) rootof - _z ( ) cos _z = x .7390851332 := eq = - + x 4 5 x 2 6 x 2 = x , , , 1 2 3 4 ( ) , , , 1. 1. .732050808 -2.732050808 = + + x 1 x 2 x 3 1 = + 3 x 1 x 2 3 = - - x 1 2 x 2 x 3 0 := tenglamalar { } , , = + 3 x1 x2 3 = - - x1 2 x2 x3 0 = + + x1 x2 x3 1 := yechimlar { } , , = x2 …
2
)); тенгламалар системасини ечишга мисоллар: > tenglamalar := {x1+x2+x3=1, 3*x1+x2=3, x1-2*x2-x3=0}; > yechimlar:= solve( tenglamalar ); > evalf(solve( tenglamalar )); қуйидаги мисолда тенгламалар системаси график йўл билан ҳам ечилган. бунинг учун аввал библиотекадан графикларни қуриш функцияси plots чақирилади: > restart:with(plots): warning, the name changecoords has been redefined > sys:={3*x+5*y=15, y=x-1}: > solve(sys,{x,y}); қуриладиган график абцисса ва ордината ўқларининг чегаралари кўрсатилади: > implicitplot(sys,x=-6..6,y=-5..5); учта тенгламадан иборат системани ечиш ва унинг уч ўлчамли графигини қуришга мисол: > restart:with(plots): warning, the name changecoords has been redefined > sys:={z=4,x+y=10,x-y=5}: > solve(sys,{x,y,z}); > display(implicitplot3d(sys,x=-10..10,y=-10..10,z=-10..10)); > қурилган грвфикнинг устига сичқончанинг кўрсаткичини олиб келиб, унинг чап тугмаси босилган ҳолатда айлантириб графикни керакли кўринишга келгунча айлантириш мумкин: қуйидаги мисолда тўртта тенгламадан иборат системанинг ечилиши кўрсатилган: > sys:={4*x1+7*x2-x3+3*x4=11, > -2*x1+2*x2-6*x3+x4=4, > x1-3*x2+4*x3-x4=-3, > 3*x1-5*x2-7*x3+5*x4=8}: > solve(sys,{x1,x2,x3,x4}); maple 7 тўлиқ бўлмаган тенгламалар системасини ҳам ечиши мумкин: > restart:sys:={4-x1+x2=5,x1=7,x1+x4-x3=8}: > solve(sys,{x1,x2,x3,x4}); чизиқли бўлмаган ва транцендент тенгламаларни ечиш учун тенгламалар системаси ва …
3
кцияси мустақил ҳолда ҳам rootof(expr) ёки rootof(expr,x) (бу ерда expr-алгебраик ифода, х-ўзгарувчи) кўринишларида қўлланилиши мумкин. ечим х ўзгарувчига нисбатан изланади. агар х кўрсатилмаган бўлса z ўзгарувчи бўйича универсал ечим изланади. rootof кўринишдаги ечимни яққол ҳолда олиш учун all values функциясидан фойдаланилади: > rootof(a*x^2=a/x,x); > allvalues(%); > restart:rootof(x^2-16,x); > x[1,2]:=allvalues(%); демак, rootof функцияси тенгламаларни компакт кўринишда ечишнинг эффектив усули экан. таркибида махсус функциялар бўлган тенгламаларни ечиш maple 7 тизимининг афзалликларидан бири таркибида махсус функциялар бўлган тенгламаларни ечиш ҳисобланади: > solve(max(x,3*x-12)=min(10*x+8,22-x),{x}); > solve(x-.9=sin(x/25),{x}); > solve(ln(x)=sqrt(8),{x}); > solve(3*x=ln(x),{x}); > evalf(%); тенгламанинг аниқланган илдизларини ўрнига қўйиб текшириб кўрамиз: > 3*(.1556659526-.6072466076 *i); > ln(-.1556659526-.6072466076*i); тенгсизликларни ечиш учун ҳам solve функциясидан фойдаланилади. тенгсизликлар тенгламалар сингари берилди. maple 7 тенгсизликнинг критик қийматларини беради. бунда тенгсизлик ўринли бўлмаган қиймат open сўзи билан кўрсатилади: > solve(7*x-3>67,x); > solve(7*x-3>=67,x); > solve(x^2-3*x-5>0,x); > plot(x^2-3*x-5,x=-4..8); > solve((x-1)*(x-2)/(x-3)>-1,x); > plot((x-1)*(x-2)/(x-3),x=-4..4,y=-5..1); > f := abs((z+abs(z+6))^2)>8; > solve(f,{z}); > evalf(%); > restart:plot(abs((z+abs(z+4))^2),z=-5..1,f=-1..30); тенгсизликлар системасини ечиш …
4
илдизларни олиш учун керакли оралиқ кўрсатилади (масалан -0,1дан 1,5гача): > fsolve(x^5-x,x=-0.1..1.5); тенгламалар системасини ечиш намунаси: > f:=sin(x+y)-exp(x)*y=0: > q:=x^2-y=2: > fsolve({f,q},{x,y},{x=-1..1,y=-2..0}); дифференциал тенгламаларнинг ечимини топиш учун dsolve командасидан фойдаланилади. у қуйидаги кўринишларда қўлланилади: dsolve(eqns,vars) - eqns дифференциал тенглама vars ўзгарувчиларга нисбатан ечилади; dsolve(eqns+inits,vars) – коши масаласи eqns учун inits бошланьич шартларда ечилади; қўшимча шартларни ҳам кўрсатиш мумкин (option): laplace - лапласа трансформантасидан фойдаланиш; series – қаторларга ёйишни қўллаш; explicit – ечимни боьланган ўзгарувчи орқали яққол ифодалаш; numeric – коши масаласини сонли усул билан ечиш. тенгламалар тузилаётган вақтда ҳосилани кўрсатиш учун diff командаси ва бошланьич ёки чегаравий шартларни беришда ҳосилани белгилаш учун d командаси ишлатилади. дифференциал тенгламаларни бериш ва dsolve командасидан фойдаланиш бўйича мисол кўрайлик: > deqn:=diff(y(x),x$2)+3*diff(y(x),x)+2*y(x); > dsolve(deqn,y(x)); бу ерда c1 ва_c2 – ихтиёрий константалар. чегаравий шартларни бериб тенгламани қайтадан ечиб кўрайлик > bvp:=y(0)=0,y(1)=1; > dsolve({deqn,bvp},y(x)); агар яққол ечим топилмаса dsolve командасидан ечимни қаторларга ёйилган кўринишда (series опцияси), лаплас ўзгартиришлари …
5
тенглама ва тенгсизликларни ечиш - Page 5

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "тенглама ва тенгсизликларни ечиш"

1352187974_29727.doc = z x y = x z y = y z x = - x 3 4 x 8 = x ( ) , , 2.649435914 + -1.324717958 1.124559025 i - -1.324717958 1.124559025 i = - x ( ) cos x 0 ( ) rootof - _z ( ) cos _z = x .7390851332 := eq = - + x 4 5 x 2 6 x 2 = x , , , 1 2 3 4 ( ) , , , 1. 1. .732050808 -2.732050808 = + + x 1 x 2 x 3 1 = + 3 x 1 x 2 3 = - - x 1 2 x 2 x 3 0 := tenglamalar { } , …

DOC format, 180.5 KB. To download "тенглама ва тенгсизликларни ечиш", click the Telegram button on the left.