yuqumlikasalliklar va yuqumlikasalliklar jarayonlari

PPTX 15 sahifa 717,0 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 15
yuqumli kasalliklar va yuqumli kasalliklar jaryaonlari yuqumli kasalliklar va yuqumli kasalliklar jaryaonlari tuzuvchi: ravshanbekova mohlaroyim infeksiya — bu organizmning patogen mikroorganizmlar (bakteriyalar, viruslar, zamburug’lar, parazitlar va boshqalar) bilan zararlanishi natijasida yuzaga keladigan jarayon. infeksiya organizmga kirgan mikroblarning u yerda ko’payib, o’z faoliyatini boshlashi, shuningdek, immun tizimining ularga qarshi kurashi natijasida yuzaga keladi. infeksiya natijasida kasallik rivojlanishi mumkin. infeksion jarayon — bu infeksiya rivojlanishining butun bosqichlarini o’z ichiga olgan jarayon. u quyidagi bosqichlardan iborat: 1. inkubatsiya davri — bu mikroorganizmlar organizmga kirganidan keyin, ular ko’payib, kasallik belgilari paydo bo’lguncha bo’lgan vaqt. bu davrda organizmda aniq kasallik alomatlari ko’rinmaydi. 2. prodromal davr — kasallikning boshlanishi, umumiy holatsizlik, isitma yoki achchiqlik kabi noaniq belgilar paydo bo’ladi. 3. kasallikning aniq davri — bu davrda infektsiya alomatlari maksimal darajaga yetadi. odamda yuqori isitma, og’riq, yallig’lanish va boshqa jiddiy simptomlar bo’lishi mumkin. 4. rekaveratsiya davri — bu organizm infektsiya bilan kurashib, tiklanish jarayoniga kiradi. belgilar pasayadi …
2 / 15
oshirishadi virulentlik – shtamm belgisi boʻlib bu xususiyatni miqdoriy hisoblash mumkin. virulentlik patogenlikni fenotipdagi koʻrinishi hisoblanadi virulentlik faktorlari 1.adgezivlik 2.kolonizatsiya 3.penetratsiya 4.invazivlik 5.agressiv xususiyat adgeziv virulentlik faktori — bu bakteriyaning o’zining host (mezon) hujayralariga yopishish qobiliyatini ta’minlaydigan o’ziga xos tuzilma yoki molekula. bu faktor bakteriyaning infeksiya keltirishdagi virulentligini (zararlilik darajasini) oshiradi, chunki adgezivlik bakteriyaning organizmga yopishishiga, hujayralarni kolonizatsiya qilishiga va infektsiyani rivojlantirishiga imkon beradi. adgeziv virulentlik faktorlarining mavjudligi bakteriyaning infeksion jarayonlaridagi dastlabki bosqichlarini boshlashda, kolonizatsiyada va keyingi zararlanishda juda muhim ahamiyatga ega. shuning uchun, bu faktorlar ko’plab infeksiyalarning rivojlanishi va yallig’lanish jarayonlarining asosiy mexanizmlaridan biri hisoblanadi. лаборатория xайвонларига микроорганизмларни экспериментал юктириш. инфекцион жараённи сунъий равишда лаборатория хайвон-каламуш ва бошкаларда юкумли жараённи кўзгаш мумкин. хай-bонларга экспериментал юктириш куйидаги максадларда амалгаоширилади:1) mикроорганизмларнинг патогенлик ва вирулентлик хусусия-тиhи текшiиpиш;2) кўзгатувчининг соф културасини турли материалларданажратиб олиш (биосинама);3) экспериментал равишда инфекцияни келтириб чикариш,даволаш учун ишлатиладиган химиотерапевтик препаратлар-нинг таъсирини ўрганиш ва бошкалар.хайвонларнинг териси устига, териси ичига, териси …
3 / 15
ациядаги микроб шприцга игна билан тортиболинади. шприц ручка перосини ушлангандек, ўнг кўлда ушланади. тери остига юктирилганда елкадаги тери каватига ёки дум илдизига игна санчилади ва аста-секин шприц ичидаги микроб юборилади. сўнгра игна тезда тортиб олинади, ўрнига спирт билан хўлланган пахта кўйилади.корин ичига юктирилганда хайвон боши пастга каратилади.чунки бу холатда ичаклар диафрагма томон cурилади,корнининг чап томонидаги пастки учдан бир кисмига игна санчилади,сўнгра ўткир бурчак остида игнани ушлаб турган холда шприц kopин дeворигa пepпeндикуаяp холатга келтиради ва туртиб корин пардаси тешилади сунгра шприцдаги материал юборилади. инструментлар кайнатиш усули билан стерилланади. ок сичкон жасадини бактериологик текшириш .хайвон ўлимига сабабчи бўлган микробни, унинг организмда жойлашган ўрнини аниклаш ва соф културасини ажратиб олишучун микроб юктирилган хайвон ўлган захоти бошка микроблар тушмаслиги учун тезлик билан асептика коидаларига риоя килгaн холда ёрилади. ўлган сичкон тагига дезинфекция килувчи модда-лар шимдирилган дока билан парафин солинган идиш кўйилиб,корни тепага каратилган холда ёткизилади ва бошчаси, оёклари тўгногич билан тўгнаб кўйилади.aнтисептикларнинг бири …
4 / 15
н суртма – тамга тайёрланади ва экилади. кайчи билан тўгри килиб корин бўшлиги очилади, бунда ичаклар жарохатланмаслиги керак. корин бўшлигидаги азолар текширилади. протоколда экссудат борлиги, жигар, талок, буйракусти бези, мезентериал лимфа безларининг катталиги, ранги консистенцияси кўрсатилади. зарур бўлганда шу аъзолардан озик мухитларга экилади.бoсма-суртма тайёрлаш учун жигар, талок, буйракдан кичкинa бўлаги кесилади ва пинцет билан олиниб, буюм ойначасига уларнинг юзаси теккизилади. суртма-тамга суюк фиксаторда фиксацияланади ва метилен кўки билан бўялади. микроскоп остида кўрилганда аъзо ва тўкималарда микроб борлиги аникланади. экилган материаллар натижаси бир суткага термостатта кўйилгандаи сўнг кўрилади. жасад ёрилганда олинган маълумотлар баённомага ёзилади. хайвон танаси ёрилгандан сўнг йўк, килиниши лозим. патоген бактериялар вирулентлиги ва токсиилар кучини бахолаш усуллари бактерияларнинг токсигенлиги тўлик ёки кисман атроф-мухитда ажралувчи фенотипик тарзда оксил токсинларининг хосил 6yлиши билан намоён бўлади. хужaйpa девoридaги липополисахарид каватининг компоненти хисобланган эндотоксинлар бактерия хужайраси парчалангандан сўнггина ажралади ва макроорганизм тўкималаригазахарли таъсир кўрсатади.патоген бактериялар вирулентлиги ва токсигсилиги узича xaрхил, аммо патоген генотипи …
5 / 15
кадар стандарт: хайвонларнинг тури жинси огирлиги уларнинг яшаш шароити, овкатланишининг тўликлиги ва бошкалар бирхил бўлиши лозим. ўн мартадан суюлтирилган бир катор токсин(ёки бактерия култураси) бир группа хайвонларга юборилади.mаълум вакт ўтгандан сўнг улар бир группада ўлган хайвонлаp сони белгиланади ва ld50 хисоблаб чикарилади. дермотонекротик синама. куён териси орасига ингичка игнали туберкулин шприци билан 0,2 мл бульонли текширилаётган култура юборилади. 2-3 суткадан сўнг култура юборилган ерда- терида некроз хосил бўлса, у холда намуна мусбат хисобланади. кератокоиъюнитивал синама. бактериянинг бир кеча-кундузли агарли култураси диаметри 5 мл бўлган стандарт ковузлок билан денгиз чўчкачаси кўзининг пастки кисмига юборилади.2-4 кундан сўнг кўзнинг шиллик каватлари кизаради, мугуз парда хиралашади, йиринг пайдо бўлиб, яра хосил бўлиши мумкин (шe-рен синамаси), яъни кератоконъюнктивит намоён бўлади. бактерияларнинг инвазивлик хусусиятини таъминлайдиган ферментларни аниклаш. 1. гиалуронидаза гиалурон кислотани гидролиз килади, натижада гиалурон кислота сирка кислотаси билан биргаликда муцинн хосил кила олмайди. бу ферментни аниклаш учун таркибида гиалурон кислотаси бўлган субстратли пробиркага бир суткали …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 15 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"yuqumlikasalliklar va yuqumlikasalliklar jarayonlari" haqida

yuqumli kasalliklar va yuqumli kasalliklar jaryaonlari yuqumli kasalliklar va yuqumli kasalliklar jaryaonlari tuzuvchi: ravshanbekova mohlaroyim infeksiya — bu organizmning patogen mikroorganizmlar (bakteriyalar, viruslar, zamburug’lar, parazitlar va boshqalar) bilan zararlanishi natijasida yuzaga keladigan jarayon. infeksiya organizmga kirgan mikroblarning u yerda ko’payib, o’z faoliyatini boshlashi, shuningdek, immun tizimining ularga qarshi kurashi natijasida yuzaga keladi. infeksiya natijasida kasallik rivojlanishi mumkin. infeksion jarayon — bu infeksiya rivojlanishining butun bosqichlarini o’z ichiga olgan jarayon. u quyidagi bosqichlardan iborat: 1. inkubatsiya davri — bu mikroorganizmlar organizmga kirganidan keyin, ular ko’payib, kasallik belgilari paydo bo’lguncha bo’lgan vaqt. b...

Bu fayl PPTX formatida 15 sahifadan iborat (717,0 KB). "yuqumlikasalliklar va yuqumlikasalliklar jarayonlari"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: yuqumlikasalliklar va yuqumlika… PPTX 15 sahifa Bepul yuklash Telegram