молиявий инновациялар ва технологияларнинг ривожланиши

PPTX 32 стр. 1,2 МБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 32
молиявий янгиликлар молиявий инновациялар ва технологияларнинг ривожланиши режа: молиявий янгиликлар ва бозорнинг “кўринмас қўли”. инновациялар ва технологияларнинг ривожланиши. молиявий янгиликлар қайсидир марказлаштирилган органлар томонидан режалаштирилмайди, балки айрим тадбиркорлар ва фирмаларнинг харакатлари натижасида юзага келади. молиявий ресурслардан самарали фойдаланиш мақсадида активларнинг янги шакллари орқали шартномаларни бажариш ёки мавжуд активлар ва пассивлар орқали янги операцияларни амалга ошириш усули молиявий янгилик (инновация)лар сифатида талқин қилинади. объектда содир бўлаётган янгиликлар нуқтаи назаридан молиявий янгиликларнинг қуйидаги турлари фарқланади: молия тизимида янги молиявий воситачиларни шакллантириш орқали юзага келадиган молиявий янгиликлар; молиявий муносабатларга янги технологиялар, бизнес-жараёнларни жорий қилишда юзага келадиган молиявий янгиликлар; янги молиявий маҳсулот ёки инструмент (восита). молиявий янгиликлар деганда молия бозорида реализация қилинган янги молиявий маҳсулот (хизмат, операция, технология) тушунилиб, унинг натижасида риск, даромадлилик, ликвидлилик ва ахборот қайта тақсимланади ва қўшимча даромад олинади. исталган молиявий янгиликнинг асосий мақсади фойда ҳисобланади. иқтисодий нуқтаи назардан, янги молиявий маҳсулот ёки жараён бозор фаолиятини самаралирок ёки универсал қиладиган бўлса, …
2 / 32
нмас қўл томонидан йўлланади. ўз манфаатлари изидан бориб, у кўпинча ҳақиқатда қилмоқчи бўлганидан кўра кўпроқ жамиятнинг ривожланишига самаралироқ ёрдам беради”. одамларнинг ўз манфаатларини кўзлаб қиладиган, аммо пировардида бутун жамиятга фойда бўладиган саъй-ҳаракатлари иқтисодиётнинг «кўринмас қўли» дейилади. замонавий иқтисодиёт отаси саналмиш адам смитнинг «кўринмас қўл» назариясига асосан, инсон ўз табиатига кўра худбин ва манфаатпарастдир. аммо у ўз фойдасини кўзлаб фаолият юритса-да, беихтиёр жамиятга фойда келтиради. бозорнинг «кўринмас қўли» ожиз бўлиб қолган пайтда, иқтисодиёт тамойилларидан бирига кўра, давлат иқтисодий ҳолатни яхшилаш имкониятини ишга солиши керак. бозорни ночор ҳолатга келтирадиган омилларга яна бир мисол – бозор устидан ҳукмронлик ўрнатиш (монополия). буларнинг натижасида иқтисодий самарадорлик пасаяди. бу ҳолатда давлат ўзининг бевосита аралашуви орқали бозордаги носоғлом ҳолатни яхшилаши мумкин. давлатнинг бундай – бозордаги носоғлом рақобатни йўқ қилишга йўналтирилган ижобий аралашуви адабиётда «давлатнинг кўринар қўли» деб ҳам номланади. мустақил молиявий категория сифатида молиявий янгиликлар қуйидаги ўзига хос хусусиятларга эга: янги молиявий маҳсулотнинг молиявий инновациялар бозорида сотилиши; …
3 / 32
глобал молия тизимининг шаклланиши деривативлар, своп секьюритизация “кредит” пуллари ҳажмининг ошиши берилган кредитларнинг қайта молиялаштирилиши, секьюритизацияланган қимматли қоғозлар хеджирлаш рискларни диверсификациялаш кредит-дефолт своплар молиявий инновация – бу: янги молиявий воситалар ёки технологиялар; аввал маълум бўлган ғоядан фойдаланишдаги туб бурилишлар умуман янги, революцион технологияларнинг пайдо бўлишига олиб келадиган тасаввуримиздаги сифат ўзгаришлар ва ҳ.к. янги молиявий маҳсулот: якка (индивидуал маҳсулот, фақат шу маҳсулотга тегишли хусусиятларга эга) – аниқ бир металлдан тайёрланган тангалар, эмитентнинг акцияси, эмитентнинг облигацияси, оммавий – давлат ичкарисида жойлаштириладиган облигациялари, банкдаги омонат ҳисобрақами, фьючерс шартномаси, суғурта полиси ва б. индустрия 4.0. тўртинчи саноат инқилобига тайёрмизми? toʻrtinchi sanoat inqilobi iborasi birinchi marta germaniya hukumati uchun yuqori texnologiyali strategiyani ishlab chiquvchi olimlar jamoasi tomonidan kiritilgan. jahon iqtisodiy forumi (jif) ijrochi raisi klaus shvab 2015-yilda xalqaro munosabatlar deb nomlangan maqolasida bu iborani keng jamoatga taqdim etgan. 2016-yilda shveytsariyaning davos-klosters shahrida boʻlib oʻtgan jahon iqtisodiy forumining yillik yigʻilishining mavzusi sifatida „toʻrtinchi sanoat inqilobini oʻzlashtirish“ …
4 / 32
arlavhasi edi. klaus ushbu toʻrtinchi sanoat davrda texnologiya, dasturiy taʼminot va biologiyani birlashtirgan texnologiyalarni oʻz ichiga oladi va aloqa sohasidagi yutuqlarni taʼkidlaydi. klaus bu davr robototexnika, sunʼiy intellekt, nanotexnologiya, kvant hisoblash, biotexnologiya, narsalar interneti, sanoat buyumlar interneti, markazlashmagan konsensus, beshinchi avlod simsiz texnologiyalar, 3d bosib chiqarish va toʻliq avtonom avtomobillar kabi sohalarda rivojlanayotgan texnologiyalarda yutuqlar bilan belgilanishini kutmoqda[4]. birinchi sanoat inqilobi birinchi sanoat inqilobi bugʻ kuchi va suv quvvatidan foydalanish orqali qoʻl mehnatida ishlab chiqarish usullaridan mashinalarga oʻtish bilan belgilandi. yangi texnologiyalarni joriy qilish uzoq vaqt talab qildi, shuning uchun bu nazarda tutilgan davr 1760-1820-yillar yoki yevropa va aqshda 1840-yil oraligʻida boʻlgan. uning taʼsiri bunday oʻzgarishlarni birinchi boʻlib qabul qilgan toʻqimachilik ishlab chiqarishiga, shuningdek, temir sanoati, qishloq xoʻjaligi va togʻ-kon sanoatiga taʼsir koʻrsatdi. ikkinchi sanoat inqilobi ikkinchi sanoat inqilobi — texnologik inqilob sifatida ham tanilgan, 1871-1914-yillar oraligʻidagi davr boʻlib, odamlar va gʻoyalarni, shuningdek, elektr energiyasini tezroq uzatish imkonini beradigan keng …
5 / 32
ish jarayonida kompyuter va kommunikatsiya texnologiyalaridan keng foydalanilgan holda superkompyuter yaratildi inson kuchiga boʻlgan ehtiyojni kamaya boshladi. toʻrtinchi sanoat inqilobi jifning „buyuk qayta oʻrnatish“ taklifida toʻrtinchi sanoat inqilobi covid-19-pandemiyasidan keyin iqtisodiyotni barqaror ravishda qayta tiklash yechimi sifatida kiritilgan. aslini olganda, toʻrtinchi sanoat inqilobi — bu kiberfizik tizimlar, narsalarning sanoat interneti, bulutli hisoblash, sunʼiy intellektni oʻz ichiga olgan ishlab chiqarish texnologiyalari va jarayonlarida avtomatlashtirish va maʼlumotlar almashinuvi tendentsiyasidir. toʻrtinchi sanoat inqilobi tasavvurlar davrining boshlanishini belgilaydi. toʻrtinchi sanoat inqilobining qoʻllanilishi quyidagilar orqali amalga oshiriladi: -mobil qurilmalar; -buyumlar interneti platformalari; -joylashuvni aniqlash texnologiyalari (elektron identifikatsiya); -kengaytirilgan inson-mashina interfeyslari; -aqlli sensorlar; -mijozlarning koʻp darajali oʻzaro taʼsiri va mijozlarning profilini yaratish; -kengaytirilgan reallik qurilmalar; -talab boʻyicha kompyuter tizimi resurslarining mavjudligi; -maʼlumotlarni vizualizatsiya qilish va ishga tushirilgan „jonli“ trening. asosan bu texnologiyalarni toʻrtta asosiy komponentga jamlash mumkin, ular „sanoat 4.0“ yoki „aqlli zavod“ atamasini belgilaydi: kiberfizik tizimlar; buyumlar interneti; kompyuter tizimi resurslarining talab boʻyicha mavjudligi (masalan, …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 32 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "молиявий инновациялар ва технологияларнинг ривожланиши"

молиявий янгиликлар молиявий инновациялар ва технологияларнинг ривожланиши режа: молиявий янгиликлар ва бозорнинг “кўринмас қўли”. инновациялар ва технологияларнинг ривожланиши. молиявий янгиликлар қайсидир марказлаштирилган органлар томонидан режалаштирилмайди, балки айрим тадбиркорлар ва фирмаларнинг харакатлари натижасида юзага келади. молиявий ресурслардан самарали фойдаланиш мақсадида активларнинг янги шакллари орқали шартномаларни бажариш ёки мавжуд активлар ва пассивлар орқали янги операцияларни амалга ошириш усули молиявий янгилик (инновация)лар сифатида талқин қилинади. объектда содир бўлаётган янгиликлар нуқтаи назаридан молиявий янгиликларнинг қуйидаги турлари фарқланади: молия тизимида янги молиявий воситачиларни шакллантириш орқали юзага келадиган молиявий янгиликлар; молиявий...

Этот файл содержит 32 стр. в формате PPTX (1,2 МБ). Чтобы скачать "молиявий инновациялар ва технологияларнинг ривожланиши", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: молиявий инновациялар ва технол… PPTX 32 стр. Бесплатная загрузка Telegram