оддий ва мураккаб занжирларни комплекс усул билан ҳисоблаш

PDF 12 sahifa 678,4 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 12
microsoft word - 8-маъруза.doc 8-маъруза. 1.оддий ва мураккаб занжирларни комплекс усул билан ҳисоблаш. 2.э.ю.к. манбаларини комплекс усулда ток манбаларига ва ток манбаларини э.ю.к. манбаларига алмаштириш. 3.юлдуз ва учбурчак тарзида уланган тармоқларни ўзаро алмаштириш усули. 1. оддий ва мураккаб занжирларни комплекс усул билан ҳисоблаш. 1. қаршиликларнинг кетма-кет улангандаги комплекс кўриниши (ифодаси) кетма-кет уланган қаршиликлардан тузилган оддий зaнжир ўзгарувчан кучланиш манбаига уланган деб фараз қилайлик (4.3 расм). занжирнинг барча элементлари учун умумий бўлган ток 1, 2, .... n қаршиликларда тегишлича кучланишлар ҳосил қилади: ,11 ziu   ,11 ziu   ..., .nn ziu   бу комплекс кучланишлар векторларининг геометрик йиғиндиси манба кучланишининг u комплексига тенг. комплекс белгилашларга ўтилганда уни қуйидагича ёзиш мумкин:    n n n kkk ziziuu 1 1 1  бунда zk=rk+jxk k-қисмнинг комплекс қаршилиги. агар тўла қаршиликлар   z r x 2 2 2 2 2 , ...,   z n n nr …
2 / 12
u манбаи берилган (4.3-расм). занжирнинг барча элементлари учун умумий бўлган u эффектив кучланиш тармоқларининг ўтказув-чанликларига пропорционал бўлган i1=y1u, i2=y2 u, ... in=ynu токларни ҳосил қилади. бу токлар эффектив қийматлари векторларининг геометрик йи�индиси занжирнинг тармоқланмаган қисмидаги i эффектив токнинг векторига тенг. комплекс белгилашларга ўтиб, уни қуйидагича ёзиш мумкин:     i i y u u y yuk k k k n k n k n       111 бунда: yk=gk - jbk - k - тармоқнинг комплекс ўтказувчанлиги. агар тўла ўтказувчан-ликлар 222 1 2 11 ,... nnn bgybgy  нинг ташкил этувчилари берилган бўлса, у ҳолда бутун занжирнинг комплекс ўтка-зувчанлигини қуйида-гича ҳисоблаш мум-кин: y y g j b g jbk k k k n k n k n        111 бунда: g - бутун занжирнинг актив ўтказувчанлиги (алоҳида тармоқлар актив ўтказувчанликларининг йиғиндисига тенг); b - бутун занжирнинг реактив ўтказувчанлиги …
3 / 12
бу комплекс шаклда шундай ёзилади:    ,i i i 1 2      u u u u i z i z    1 2 3 2 2 2 3 бунда   /i u z1 1 биринчи тармоқнинг комплекс токи; z z z r r j x x23 2 3 2 3 2 3     ( ) ( ) кетма-кет уланган занжир қисмининг комплекс қаршилиги. иккала тенгламани бирлаштириб, қуйидагини ҳосил қиламиз:       ( ) i i i uy uy u y y uy      1 2 1 23 1 23 бунда:      11 1 32 1 1 1 231 jxrzzz yyy z2 i z3 u uu1  u2 u3 i2 z1 i1 4.5-расм jbg xxjrr    )32()3( 1 -бутун занжирнинг тўла ўтказувчанлиги; 112 1 2 …
4 / 12
, шунингдек, ток ik ва кучланиш uk комплекс сонлар i i ek k j ik  ва u u ek k j uk  тарзида кўрсатилади. 2. э.ю.к. манбаларини комплекс усулда ток манбаларига ва ток манбаларини э.ю.к. манбаларига алмаштириш. амалда э.ю.к. ва ток манбаларини (2.6) алмаштиришга имкон берувчи, нолдан фарқ қиладиган ички параметрлар (r  0 ва g  0) мавжуд; шу туфайли уларни ўзаро эквивалент алмаштириш мумкин. масалан, э.ю.к. манбаларини ток манбаларига алмаштириш тугун кучланишлари (потенциаллари) усулида тенгламалар системасига асос қилиб олинган эди. э.ю.к. ва ток манбаларининг эквивалент алмаштиришнинг мураккаб занжирлар тузилишини соддалаштириш имконини бериши қуйида кўрсатилади. масалан, э.ю.к. е манбаи билан генераторнинг zи =rи +jxи ички қаршилигидан (4.6-а расм) иборат мураккаб занжирнинг m-n тармоғи берилган бўлсин. m-n тармоқнинг ташқи қисмларидаги кучланиш юклама истеъмол қилаётган ток кучи i га боғлиқ, яъни: иzieu   ўз навбатида ташқи занжирга бу манба бераётган ток қуйидаги кўринишда ёзилади:    i …
5 / 12
 2 энди ток комплекслари ва ички ўтказувчанликларини қўшиш йўли билан (4.6- г расм) да кўрсатилган занжирдан унга эквивалент бўлган ( 4.6-б расм) тармоққа ўтиш қийин эмас:       1 2 ва y y yн и и 1 2 аммо 4.6-а расмга 4.6-в расм эквивалентдир, у ҳолда: ).(:)( (:)(: 212211 2121 џџџџ џџџ yyyѓye yyye     шубҳасиз, иккита параллел э.ю.к. манбаини битта эквивалент манбага алмаштиришнинг юқорида баён қилинган усули ички қаршиликлари z1н, z2н, ..., znн бўлган  ,  ,....., e e en1 2 манбалар учун ҳам татбиқ қилинади. эквивалент манбанинг э.ю.к .қуйидагича аниқланади:  )...(:)...( 212211 nџџџnџџџџ yyyyeyeyee      n k kџ n k kџk y ye 1 1  унинг ички қаршиликлари эса: . ... 1 21 n џџџ џ yyy z   бўлади. 3. юлдуз ва учбурчак тарзида уланган тармоқларни ўзаро алмаштириш усули мураккаб электр …

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 12 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"оддий ва мураккаб занжирларни комплекс усул билан ҳисоблаш" haqida

microsoft word - 8-маъруза.doc 8-маъруза. 1.оддий ва мураккаб занжирларни комплекс усул билан ҳисоблаш. 2.э.ю.к. манбаларини комплекс усулда ток манбаларига ва ток манбаларини э.ю.к. манбаларига алмаштириш. 3.юлдуз ва учбурчак тарзида уланган тармоқларни ўзаро алмаштириш усули. 1. оддий ва мураккаб занжирларни комплекс усул билан ҳисоблаш. 1. қаршиликларнинг кетма-кет улангандаги комплекс кўриниши (ифодаси) кетма-кет уланган қаршиликлардан тузилган оддий зaнжир ўзгарувчан кучланиш манбаига уланган деб фараз қилайлик (4.3 расм). занжирнинг барча элементлари учун умумий бўлган ток 1, 2, .... n қаршиликларда тегишлича кучланишлар ҳосил қилади: ,11 ziu   ,11 ziu   ..., .nn ziu   бу комплекс кучланишлар векторларининг геометрик йиғиндиси манба кучланишининг u комплексига тенг. комп...

Bu fayl PDF formatida 12 sahifadan iborat (678,4 KB). "оддий ва мураккаб занжирларни комплекс усул билан ҳисоблаш"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: оддий ва мураккаб занжирларни к… PDF 12 sahifa Bepul yuklash Telegram