турђунликнинг частотавий мезонлари

DOC 5 стр. 260,0 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 5
бошšариш тўђрисида тушунча page 4 маъруза №9 турђунликнинг частотавий мезонлари. аргументлар принципи. михайлов турђунлик мезони. турђунликнинг частотавий мезонлари турђунликнинг частотавий мезонлари автоматик системаларнинг частотавий характеристикалари кўринишига šараб уларнинг турђунлик холатларини текшириш имконини беради. турђунликнинг частотавий мезонлари графоаналитик мезон бўлиб, системаларнинг турђунлигини текширишда жуда кенг šўлланилади. чунки бу мезонлар ёрдамида юšори даражали автоматик системаларнинг турђунлик ќолатини текшириш анча осон ќамда улар содда геометрик тасвирга эгадирлар. аргументлар принципи турђунликнинг частотавий мезонлари асосида комплекс ўзгарувчи функция назариясидан маълум бўлган аргументлар принципи ётади. šуйида аргументлар принципининг šискача баёнини келтирамиз . (1) «n» - даражали полином берилган бўлсин. бу полиномни безу теоремасига асосан šуйидагича ифодалаш мумкин , (2) бу ерда р1, р2, …, рn – d(p)=0 характеристик тенгламанинг илдизлари. «р» комплекс текислигида ќар šайси илдизни координата ўšи бошидан «рi» нуšтагача œтказилган вектор орšали ифодалаш мумкин (3-расм). 3-расм. бу векторнинг узунлиги комплекс соннинг pi=(i+jωi нинг модули |pi|га шу векторнинг мусбат ќаšиšий ўš билан хосил šилган бурчаги …
2 / 5
лдизнинг комплекс текислигининг šайси томонида жойлашганлигига бођлиš. 1. pi ​ илдиз комплекс текислигининг чап томонида жойлашган бўлсин (5а-расм). -∞<ω<∞ ўзгарганда (jω-pi) векторнинг учи мавќум ўš бўйича пастдан юšорига соат стрелкасига тескари (šарши) йўналишда 1800 бурчакка бурилади, яъни . (7) 5-расм. 2. pi ​ илдиз комплекс текислигининг ўнг томонида жойлашган бўлсин (5б-расм). бу ќолда юšоридаги каби фикр юритганимизда (jω-pi) вектори частота -∞<ω<∞ œзгарганда соат стрилкаси йœналиши бœйича (манфий) -( бурчакка бурилади, яъни . (8) d(p)=0 тенгламанинг «l» илдизлари комплекс текислигининг œнг томонида, (n-l) та илдизлари чап томонида жойлашган деб фараз šилайлик. унда (7) ва (8) ифодаларга асосланиб, d(jω) вектор аргументининг œзгариши (9) га тенг бœлишини кœрамиз. (9) тенглик аргументлар принципининг ифодасини билдиради ва уни šœйидагича таърифлаш мумкин. частота -∞<ω<∞ ўзгарганда d(jw) вектори аргументининг œзгариши чап ва œнг илдизлар айирмасининг «(» сонига кœпайтирилганига тенг бœлади. агарда 0<ω<(/2 œзгарса, унда (10) бœлади. турђунликнинг михайлов мезони михайловнинг турђунлик мезони ўзининг моќияти жихатдан аргументлар принципининг …
3 / 5
характеристик тенгламанинг даражаси). 6а-расмда турђунлик шартлари учун михайлов гадографларининг кўринишлари келтирилган. 6-расм. а) системанинг турђунлик шартлари; б) системанинг нотурђунлик шартлари; в) системанинг турђунлик чегаралари шартлари учун михайлов гадографларининг кўринишлари. михайлов гадографи тахлил этилганда, унда šуйидаги натижа келиб чиšади. михайлов гадографи координата текислигида квадратларни кетма-кет кесиб ўтганда, у ќаšиšий ва мавќум ўšларни бирин-кетин кесиб ўтади. михайлов гадографи ќаšиšий ўšни кесиб ўтганда, унинг мавќум функцияси v(ω) нолга айланади, мавќум ўšни кесиб ўтганда эса михайловнинг ќаšиšий функцияси u(ω) нолга айланади. шунинг учун гадографнинг ќаšиšий ва мавќум ўšларни кесиб ўтган нуšталаридаги частотанинг šиймати u(ω) = 0 (а), v(ω) = 0 (б) тенгламаларининг илдизлари бўлиши керак. 7-расмда бу функцияларнинг графиги келтирилган. 7-расм. бу эгри чизиšларнинг абцисса ўšи билан кесишган нуšталари (а) ва (б) тенгламаларнинг илдизларини билдиради. агар ω0, ω2, ω4,… (б) тенгламанинг илдизлари ω1, ω3, ω5,… эса (а) тенлламанинг илдизлари бўлиб, шу билан бирга ω0 < ω2 < ω4 ва ω1 < ω3 < ω5 …
4 / 5
ω=0 u(ω) jv(ω) а) ω=0 n=5 n=4 n=3 n=2 n=1 u(ω) jv(ω) _1254982430.unknown _1255152990.unknown _1255153061.unknown _1255153161.unknown _1255153215.unknown _1255153265.unknown _1255154057.unknown _1255154126.unknown _1255153247.unknown _1255153211.unknown _1255153094.unknown _1255153128.unknown _1255153079.unknown _1255153026.unknown _1255153037.unknown _1255153001.unknown _1254982706.unknown _1255152771.unknown _1255152977.unknown _1254982784.unknown _1254982595.unknown _1254982630.unknown _1254982527.unknown _1254980929.unknown _1254982132.unknown _1254982199.unknown _1254982283.unknown _1254982165.unknown _1254981919.unknown _1254982036.unknown _1254982064.unknown _1254981953.unknown _1254981065.unknown _1254978743.unknown _1254979161.unknown _1254980782.unknown _1254978903.unknown _1254977410.unknown _1254978111.unknown _1254977254.unknown 0 ) ( 1 1 0 = + + + = - n n n a p a p a p d k ) ( ) )( )( ( ) ( 3 2 1 0 n p p p p p p p p a p d - - - - = k 5 , 2 = w ) ( ) )( )( ( ) ( 3 2 1 0 n p j p j p j p j a j d - - - - = w w w w w k 5 = w k k …
5 / 5
2 = - w 5 . 2 6 / 15 2 = = w 7 5 5 . 2 ) 5 . 2 2 10 ( 5 . 2 ) 5 . 2 ( = × = × - = v 0 ) ( = w v 2 ) 2 10 ( 2 = - w 5 2 = w 15 5 6 15 ) 5 ( - = × - = u

Хотите читать дальше?

Скачайте все 5 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "турђунликнинг частотавий мезонлари"

бошšариш тўђрисида тушунча page 4 маъруза №9 турђунликнинг частотавий мезонлари. аргументлар принципи. михайлов турђунлик мезони. турђунликнинг частотавий мезонлари турђунликнинг частотавий мезонлари автоматик системаларнинг частотавий характеристикалари кўринишига šараб уларнинг турђунлик холатларини текшириш имконини беради. турђунликнинг частотавий мезонлари графоаналитик мезон бўлиб, системаларнинг турђунлигини текширишда жуда кенг šўлланилади. чунки бу мезонлар ёрдамида юšори даражали автоматик системаларнинг турђунлик ќолатини текшириш анча осон ќамда улар содда геометрик тасвирга эгадирлар. аргументлар принципи турђунликнинг частотавий мезонлари асосида комплекс ўзгарувчи функция назариясидан маълум бўлган аргументлар принципи ётади. šуйида аргументлар принципининг šискача баёнини к...

Этот файл содержит 5 стр. в формате DOC (260,0 КБ). Чтобы скачать "турђунликнинг частотавий мезонлари", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: турђунликнинг частотавий мезонл… DOC 5 стр. Бесплатная загрузка Telegram