magmatizm metamorfizm va zilzilalar

PPTX 794.3 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1
1707767222.pptx /docprops/thumbnail.jpeg magmatizm metamorfizm va zilzilalar magmatizm metamorfizm va zilzilalar reja: 1.magmatizmning paydo bo‘lishi. 2. metamorfizmning paydo bo‘lishi. 3. metamorfik jinslar qayerlarda tarqalgan. 4. xulosa. 5. foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati. magmatizm jarayonlari yer yuzasi relyefmi hosil qilishda tektonik harakatlardan keyin ikkinchi o‘rinda turadi. magmaning suyulishi, uning evolyutsiyasi, harakati, boshqa qattiq jinslar bilan o‘zaro ta’siri va qotishini o‘z ichiga olgan jarayonlar majmuiga magmatizm deyiladi. magmatizm - yeming chuqur qismidagi faol harakatlaming eng muhim ko‘rinishlaridan biri. tektonik harakatlar xarakterining o‘zgarishi bilan magmatizm turi ham o'zgaradi, geologik tarixga va yer po‘stining u yoki bu strukturasiga bog‘liqligiga qarab geosinklinal, platforma, okeanik va tektonik magmatik faol ko‘rinishlarga bo‘linadi. географик х°бих ернинг устки ^исмида жойлашган юпха хатламдан иборат, шунга ^арамасдан у ернинг ички х°бихлари билан доимо узаро таъсирда булади ва унинг хусусиятлари ички ^оби^лар таъсирида узгариб ва шаклланиб туради. табиий география ернинг ички хисмларини махсус урганмайди, аммо географик к,оби1^да содир буладиган жараёнларни чухуррох урганиш махеадида, геофизиканинг ва …
2
силжиши билан боглих, яъни моддаларнинг шаклини узгариши билан 6ofahi$. бу тулхинлар ф ахат хаттих моддалардан утади, суюх ва газеимон мухитлардан суниб ^олади, чунки суюх ва газеимон моддалар шакл узгариш ига харашлик хилмайди. агар ернинг хамма хисми бир хил жинсдан агар ернинг хамма хисми бир хил жинсдан тузилган эди, тулхин турри чизих буйлаб тархалар хамда тезлиги бир хил булар эди. хахихатда эса тулқинларнинг утиш йуллари мураккаб булади, тезлигида кескин ўзгаришлар булиб туради. тулхинлар кескин узгарадиган биринчи сатх урта ҳисобда 60 км. чухурликда булади. бу ерда буйлама тулхинлар тезлиги бирданига секундига 5 км. дан 8 км. га ортади. шундан сўнг тезлик аста — секин орта бориб 2900 км. чухурликда секундига 13 км. га етади, сунгра бирданигина камайиб, секундига 8 км тушиб х о л а ди. шундан сунг ер маркази томон орта бориб секундига 11 км га етади. кундаланг тулхинлар 2900 км. дан чухурга етиб бормайди ва ушбу чухурликдан қайтиб, ер бетига …
3
‘mir va boshqalar) va strukturalarning shakllanishi ekzogen va endogen geologik jarayonlarning bir-biriga bo‘lgan aloqasiga bog‘liqdir. yer qatlamlarini o‘zgarishidan hosil bo‘lgan har xil strukturalarni o‘rganuvchi geologiyaning sohasi geotektonika deyiladi. сейсмик тулхинлар тезлигининг 60 ва 2900 км. чухурликларда кескин узгариши мазкур чухурликларда моддалар зичлигининг кескин узгаришини акс этгиради. моддалар зичлигини турлича булиши туфайли ернинг ички хобихлари хосил булган, яъни ядро, мантия ва ер пусти. ернинг ядроси 2900 км. дан бошланади ва ички хамаа тапщи ядрога булинади. ташхи ядронинг халинлиги 2080 км., у 2900 км. дан 4980 км. чухурликлар орасида жойлашган. ички ядро 4980 км. дан ернинг марказигача булган чухурликларда жойлашган. ядро асосан темир ва никелдан иборат. (19— раем). “metamorflzm” atamasi yunoncha “metamorpho-omai” so‘zidan olingan bo‘lib, tubdan o'zgarmoq, o'zgarishga uchramoq degan ma’noni anglatadi. metamorfizm endogen jarayonlar safiga kiradi. metamorfizm jarayoni deb, tog‘ jinslarining teksturasi, strukturasi va mineral tarkibining temperatura, bosim va chuqurlikdagi eritmalarning kimyoviy faolligi ta’sirida o‘zgarishi (qayta kristallanishi, mineralogik va kimyoviy o‘zgarishi) …
4
да материклар огирлигини мувозанатга келтириб туриш учун моддалар бир жойдан иккинчи жойга о^иб туради. вулкан ва зилзила учо^лари шу ерда жойлашади. урта ва нуйи мантияда моддалар зичлиги ю^оридир. ер пусти —ернинг таш ^и натламлари мажмуасидир. у мантиядан мохо чегараси билан аж ралиб туради. бу ерда моддалар натпщ зрлатда булади. м азкур мохо чегараси аниь; чегара булиб, ер ю засининг з^амма жойида бор. м антиядан ер пустига утишда босим шунчалик пасайиб кетадики, габбродан базальтга утиладк. бундан моддалар з^ажми 15% га ошади ва шунга мос равишда зичлик камаяди. ернинг танщ metamorfizm omillari deganda, dastlabki jinslaming o‘zgarishiga olib keluvchi kuch va jarayonlar tushuniladi. bularga: temperatura, bosim va chuqurlikdagi kimyoviy fa o l birikma (eritma)lar kiradi. temperatura - yer bag‘rida muhitning fizik holatini ifodalovchi parametr. temperatura tog‘ jinslari (mineral) hosil bomish jarayoniga ta’sir ko‘rsatuvchi va paydo bo‘ladigan minerallar majmuasini belgilaydigan muhim omil hisoblanadi. ma’lumotlarga ko‘ra, tog‘ jinslarining metamorfizm jarayoniga uchrashi 250-1100°c oralig‘ida kuzatilar ekan. …
5
lik qismi seysmograflargina sezadigan kuchsiz zilzilalar bo‘lib, odamlar sezadiganlari bir necha mingga yetadi. — ер ю заси учун сувнинг асосий манбаи мантиядир. ер юзасида сув с уюь; з^олда ф а ц а т атмосфера босими туфайлитина мавжуддир, акс холада сув 6 y f r a айланиб кетган ва учиб кетган булар эди; — сув з^аво ^аракати туфайли материкларга кириб бориб, океанларга оциб тушадиган ь>уру^ликдаги сувларни ^осил ^илади. ер юзасида нурашнинг руй бериши ва чукинди жинсларнинг вужудга келишига сув билан з^аво сабаб булади; — дарёлардаги о^им гезлиги ва денудация суръати орирлик кучининг катталигига 6ofahis; — ер пусти мантиядаги моддаларнинг сараланиши маз^сули булиб, унинг узи з^ам мантияга таъсир курсатади. бу узаро таъсир ер пустининг — материк, океан ва оралиц турларининг з^осил булишида материклар ривожланишида ва тектоник жараёнларда намоён булади; ер пусти мантиядаги моддаларнинг сараланиши маз^сули булиб, унинг узи з^ам мантияга таъсир курсатади. бу узаро таъсир ер пустининг — материк, океан ва оралиц …

Want to read more?

Download the full file for free via Telegram.

Download full file

About "magmatizm metamorfizm va zilzilalar"

1707767222.pptx /docprops/thumbnail.jpeg magmatizm metamorfizm va zilzilalar magmatizm metamorfizm va zilzilalar reja: 1.magmatizmning paydo bo‘lishi. 2. metamorfizmning paydo bo‘lishi. 3. metamorfik jinslar qayerlarda tarqalgan. 4. xulosa. 5. foydalanilgan adabiyotlar ro‘yxati. magmatizm jarayonlari yer yuzasi relyefmi hosil qilishda tektonik harakatlardan keyin ikkinchi o‘rinda turadi. magmaning suyulishi, uning evolyutsiyasi, harakati, boshqa qattiq jinslar bilan o‘zaro ta’siri va qotishini o‘z ichiga olgan jarayonlar majmuiga magmatizm deyiladi. magmatizm - yeming chuqur qismidagi faol harakatlaming eng muhim ko‘rinishlaridan biri. tektonik harakatlar xarakterining o‘zgarishi bilan magmatizm turi ham o'zgaradi, geologik tarixga va yer po‘stining u yoki bu strukturasiga bog‘liqligiga qa...

PPTX format, 794.3 KB. To download "magmatizm metamorfizm va zilzilalar", click the Telegram button on the left.

Tags: magmatizm metamorfizm va zilzil… PPTX Free download Telegram