иссиқлик сиғим

DOC 84,5 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1
1403795105_47420.doc const v v t u c = ÷ ø ö ç è æ d d = 2 / 3 kt = e kt kt i 2 1 3 2 / 3 0 = = = e e irt m 2 m rt 2 i kt 2 i n kt 2 ni u a = × n = × n × = = e = 2 2 ikn t t nik t u c v v = d × d = ÷ ø ö ç è æ d d = » v c » t kn 2 7 kn 2 3 kn 2 5 2 3 2 3 t u d d t t nk d d 3 » v c ® 0 ® v c ¥ w w w d + d d 3 2 2 c p d w w ¥ ® w ¥ ® dz 3 2 …
2
азнинг иссиқлик сиғими: бўлади. демак, классик назарияга асосан, газнинг иссиқлик сиғими температурага боғлиқ бўлмай, у молекулаларнинг эркинлик даражасига боғлиқ бўлар экан. бу хулоса, бир атомли газлар учун тажриба натижалари билан мос келади ( 3 кал/град.моль) лекин икки атомли молекулалар учун назария тажриба натижаларига (расм) мос келмайди. бу мослик фақат 800-3000к да тўғри келади,аммо ҳарорат пасайганда ва ортганда газ иссиқлик сиғими мос равишда камаяди ва ортади. бу натижани классик статистика ёрдамида тушинтириб бўлмайди. кўп атомли газлар учун эса ,бу фарқ ундан ҳам ортади. тажриба натижалари (н2-гази учун) 2.қаттиқ жисмлар иссиқлик сиғими. қаттиқ жисмларнинг иссиқлик сиғимини тушунтиришда ҳам классик статистик физика анча қийинчиликларга дуч келди. классик назарияга асосан қаттиқ жисмларнинг исиши натижасида кристал панжара тугунларида жойлашган атом ёки ионларнинг тебраниш амплитудаси ортади. агар тебранаётган атомнинг эркинлик даражасини i=3 деб қабул қилинса , у ҳолда битта атомга мос келган ўртача тебраниш кинетик энергияси 3/2kt га тенг бўлади.механикадан маълумки , гармоник тебранаётган тизимнинг (атомнинг) …
3
исмдаги электромагнит нурланишни тизимдаги атомларни тебранишидан ҳосил бўлган ясси тебраниш тўлқинлари сифатида тасаввур қилиш мумкин.бу тебранишлар частотаси “0” дан то “ ” гача ўзгаришини инобатга олсак , у ҳолда жисмдаги 1 см3 ҳажмдан частотаси дан то гача бўлган нурланишлар сони z (тебранишлар сони ) қуйидагига тенг бўлади: z= с-ёруғлик тезлиги ; да интилади. ясси электромагнит тўлқинларнинг ёки гармоник осциляторнинг 1 та эркинлик даражасига kт энергия мос келишини этиборга олсак, у ҳолда нурланиш энергиясининг зичлиги рэлей-джинс формуласи билан аниқланади: кт бу формула тажриба натижалари билан фақат кичик частоталарда мос келади, агар частота интилса , ҳам га интилади, бу эса тажриба натижаларига мос келмайди , бу ҳолат ультрабинафша фожиаси деб атлади. демак , классик статистика термодинамик мувозанатдаги нурланиш мумкин эмас деган хулосага олиб келади, вахоланки тажрибада бундай нурланиш кузатилади. бу масалани хал қилиш учун немис олими планк бутунлай бошқа назарияни илгари сурди . классик назарияга асосан электромагнит нурланиш узлуксиз амалга ошиши мумкин …
4
1438634221.unknown _1438634223.unknown _1438634224.unknown _1438634222.unknown _1438634219.unknown _1438634220.unknown _1438634218.unknown _1438634210.unknown _1438634212.unknown _1438634214.unknown _1438634215.unknown _1438634216.unknown _1438634213.unknown _1438634211.unknown _1438634208.unknown _1438634209.unknown _1438634207.unknown
5
иссиқлик сиғим - Page 5

Хотите читать дальше?

Скачайте полный файл бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "иссиқлик сиғим"

1403795105_47420.doc const v v t u c = ÷ ø ö ç è æ d d = 2 / 3 kt = e kt kt i 2 1 3 2 / 3 0 = = = e e irt m 2 m rt 2 i kt 2 i n kt 2 ni u a = × n = × n × = = e = 2 2 ikn t t nik t u c v v = d × d = ÷ ø ö ç è æ d d = » v c » t kn 2 7 kn 2 3 kn 2 5 2 3 2 3 t u d d t t nk d d 3 » v …

Формат DOC, 84,5 КБ. Чтобы скачать "иссиқлик сиғим", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: иссиқлик сиғим DOC Бесплатная загрузка Telegram