suvning organizmda almashishining muhim asoslari

PPT 19 pages 75.8 KB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 19
слайд 1 moddalar almashinuvi. suv -elektrolitlar almashinuvi. kislota - ishqor muzonati ismonaliyev hayotbek сувнинг организмда таксимланиши умумий хажми тана массасининг 65-70% (45-50 л); 75% хужайра ичида; эркин сув (хужайра ичи, кон, лимфа, интерстициал суюклик); богланган сув (гидрофил коллоидлар); конституционал сув (оксиллар, липидлар, углеводлар). сув алмашинуви бошкарув механизмлари нерв механизмлар –гипоталамусдаги сув маркази; гормонал механизмлар – альдостерон, адг. сув баланси бузилиши куринишлари дегидратация изотоник гипотоник гипертоник гипергидратация изотоник гипотоник гипертоник шиш турлари юрак; буйрак; жигар; кахектик; эндокрин; невроген; аллергик; токсик. шиш ривожланиши омиллари гидродинамик (чап коринча уткир етишмовчилигида); томир (утказувчанлик ортиши); осмотик (гипернатриемия); онкотический (гиперпротеинемия); лимфатик (лимфостаз); тукима механик босимининг пасайиши (тукималарда коллаген микдори паст булганда). организм мухитларидаги электролитлар концентрацияси (млэкв/л) (с.м.лейтес) электролитлар хужайра ташқариси суюқлиги хужайра ичи суюқлиги плазма интерстиций na 142 145 8 k 5 4 151 ca 5 - 2 mg 3 - 28 жаъми катионлар 155 149 189 hco3 27 30 10 cl 103 119 - po4 …
2 / 19
дремия. гипонатриемия : қон ва бошқа тўқимадан ташқари суюқликларнинг гиперосмолярлиги. тери ва шиллиқлар таранглиги сусайиши. мушаклар гипотонияси. тўқималар гипергидратацияси асаб фаолияти бузилиши. асаб – мушак қўзғалувчанлиги сусайиши. артериал гипотензия. диспептик бузилишлар гиперкалийемия сабаблари: тукималарнинг массив шикастланиши; сурункали буйрак етишмовчилиги; аддисон касаллиги. келтириб чиқарувчи ўзгаришлари : гипотония парастезия парезлар тахикардия коллапс аритмиялар блокадалар асистолия гипокалийемия сабаблари алиментар етишмовчилик; глюкокортикоидлар миқдорининг ортиши осмодиуретиклардан фойдаланиш юрак етишмовчилиги; қусиш, ич кетиш келтириб чиқарувчи ўзгаришлари : холсизлик астения парезлар хансираш нафас тухташи ( нм фалажи) ким кўрсаткичлари рн – водород ионлари концентрацияси рсо2 – қондаги карбонат ангидриди миқдори нормада 40 мм.сим.уст.га. ундан юқори нафас ацидози, пасайиши нафас алкалози. вв – қоннинг буфер асослари, карбонатли, фосфатли, гемоглобинли, оқсилли буферлардан иборат. нормада 46 дан 52 мэкв/л гача. ве – асослар ортиқлиги нормада 0 га тенг (+,- 2;3 ). ав – асл бикарбонат, плазмадаги бикарбонатлар миқдори, нормада 24 мэкв/л га тенг. sв – стандарт бикарбонат, нормада 24 мэкв/л. …
3 / 19
блари: чуқур наркоз сабабли гиповентиляция астматик статусда наркотиклардан, уйқу дориларидан, транквилизаторлардан захарланиш шишлар, гипоксия, бош мия ишемияси нафас йўллари ўтказувчанлиги бузилишлари, кўкрак қафаси харакатчанлигини чегараланиши (қовурғалар синиши ва пневмо-, гидро-, гемоторакс) шишган ичаклар билан диафрагмани эзилиши клиникаси: бемор хавотирда, коматоз холатда умумий холсизлик, совуқ тер, цианоз ақб ошиши, тахикардия, сўнги босқичларда тахикардия фонида гипотензия ва аритмия ривожланади бу холатларда наркотик дори воситаларини қўллаш умумий ахволни оғирлаштиради. диагностикаси: рентген сийдик нордон, унда аммиак миқдори ошган 3. метаболик алкалоз рн 7,45 дан юқори, плазмадаги бикарбонат 27 ммоль/л дан юқори. сабаблари: пилоростеноз сабабли кўп сонли қусиш натрий цитрат ёки бикарбонатларни кўр миқдорда юбориш (массив қон қуйганда, бу ерда метаболик алкалоз қонда калий ва хлоридларни пасайиши билан бирга келади ва бу гипокалиемик ёки гипохлоремик метаболик алкалоз деб аталади. постравматик ёки операциядан кейинги даврларда олигурия натижасида натрий ва бикарбоналарни ушланиб қолиши узоқ вақт назоратсиз диуретиклардан фойдаланиш калий ва хлоридларни организмдан ювиб чиқарилишига сабаб бўлади узоқ …
4 / 19
. 4. нафас, респиратор, газли алкалоз
5 / 19
suvning organizmda almashishining muhim asoslari - Page 5

Want to read more?

Download all 19 pages for free via Telegram.

Download full file

About "suvning organizmda almashishining muhim asoslari"

слайд 1 moddalar almashinuvi. suv -elektrolitlar almashinuvi. kislota - ishqor muzonati ismonaliyev hayotbek сувнинг организмда таксимланиши умумий хажми тана массасининг 65-70% (45-50 л); 75% хужайра ичида; эркин сув (хужайра ичи, кон, лимфа, интерстициал суюклик); богланган сув (гидрофил коллоидлар); конституционал сув (оксиллар, липидлар, углеводлар). сув алмашинуви бошкарув механизмлари нерв механизмлар –гипоталамусдаги сув маркази; гормонал механизмлар – альдостерон, адг. сув баланси бузилиши куринишлари дегидратация изотоник гипотоник гипертоник гипергидратация изотоник гипотоник гипертоник шиш турлари юрак; буйрак; жигар; кахектик; эндокрин; невроген; аллергик; токсик. шиш ривожланиши омиллари гидродинамик (чап коринча уткир етишмовчилигида); томир (утказувчанлик ортиши); осмотик (г...

This file contains 19 pages in PPT format (75.8 KB). To download "suvning organizmda almashishining muhim asoslari", click the Telegram button on the left.

Tags: suvning organizmda almashishini… PPT 19 pages Free download Telegram