“меъда касалликлари”

PPTX 16 sahifa 5,5 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 16
слайд 1 тошкент тиббиёт академияси патологик анатомия “меъда касалликлари” тошкент меъда фундал безлар тузилиши ва таркиби 1. фундал безлар 2. цилиндрик қопловчи эпителий 3. бош ҳужайра 4. париетал ҳужайра 5. мукоцитлар 6. хусусий қатлам 7. шиллиқ ости бириктирувчи тўқима 8. мушак қатлам 9. қон томирлар дистрофия ва атрофия қопловчи ва без эпите-лийсидан бошланади яллиғланиш хусусий ва шиллиқ ости қатламида ривожланади. 2 3 4 5 6 7 8 9 меъда ва ичак касалликлари меъда ва ичакда экзоген омиллар таъсирида касалликлар ривожланади касалликлар: дистрофик, яллиғланишли, иммунопатологик, дисрегенератор, гиперпластик ва ўсмали жараёнларда давом этади қуйидаги касалликлар кўп учрайди: гастрит (ўткир ва сурункали) яра касаллиги (меъда яра касаллиги, 12 б.и. яра касаллиги) меъда раки энтерит, энтеропатия (ўткир ва сурункали энтерит) колит (ўткир ва сурункали колит) носпецифик ярали колит крон касаллиги аппендицит ичак раки сурункали гастрит сурункали гастрит, бу – меъда шиллиқ пардасининг яллиғла-нишли, дистрофик ва дисрегенератор касаллиги бўлиб, тўқима тузилмаларининг атрофияланиши билан давом этади. …
2 / 16
аниб, пилорик безларга айланган. хусусий қатлам диффуз яллиғланиш инфильтрати билан қопланган. сурункали атрофик гастрит фундал безлар тўлиқ қайта тузилган юза қопловчи ҳамда без эпителийси орасида қадоҳсимон ҳужайралар пайдо бўлган. метаплазия ва энтерализация ривожланган хусусий қаватда лимфоид фолликула пайдо бўлган сурункали атрофик гастрит яра касаллиги яра касаллиги, бу – сурункали циклли кечувчи касаллик бўлиб, асосий клиник-морфологик белгиси меъда ёки 12 б.и да рецидивланадиган яра пайдо бўладиган касалликдир. этиология ва патогенези: 1) helicobacter pilory (австралиялик патологоанатом робин уоррен топган ва 2005 йил нобел мукофотини олган); 2) нпвс – нестероидные противовоспалительные средства – яллиғланишга қарши ностероид моддалар; 3) руҳий толиқишлар ва зўриқишлар. патогенези: 1) умумий; 2) маҳаллий омиллар. маҳаллий – нейро-гуморал бузилишлардан кислота-пептик омил, шиллиқ парда тўсиғи, моторикаси бузилиб морфологик ўзгаришлар пайдо бўлади. умумий – нейроген зўриқиш ва толиқишлар оқибатида бош мия пўстлоғи бошқаруви бузилиб, оралиқ мия ва гипоталамусга таъсир кўрсатади, натижада адашган нерв қўзғалиб, тонуси ошади, натижада кистола-пептик омил фаоллашади, моторика кучаяди. …
3 / 16
рфологияси сурункали яра асоратлари в. а. самсонов бўйича қуйидаги асоратлар фарқ қилинади: 1) ярали-деструктив (қон кетиши – постгеморрагик анемия – геморрагик шок; перфорация – перитонит; пенетрация – қўшни аъзоларга ёпишиб кетиши). 2) яллиғланишли асоратлар (перифокал гастрит, дуоденит). 3) яра-чандиқли асоратлар (маъдадан чиқиш тешигининг торайиши, меъданинг деформацияси, 12 б.и. торайиши). 4) малигнизация 5) комбинацияланган асоратлар. меъда раки предрак ҳолатлари: 1) сурункали гастрит – 65%да. 2) аденоматоз полип – 35%. 3)сурункали яра – 10% ҳолатларда малигнизацияланади. жойланиши бўйича формалари: 1)пилорик рак -50%. 2)кичик эгрилик раки – 27%. 3) кардиал рак – 15%. 4) катта эгрилик раки – 3%. 5) фундал рак – 2%. 6) диффуз рак – 3% меъда раки - гистологияси гистологик типлари: 1) аденокарцинома 2) дифференциалланмаган 3) ясси эпителийли 4) безли-ясси эпителийли рак 5) солидли 6) скиррозли 7) узуксимон ҳужайрали 8) мозговик рак. меъда раки - метастазланиши меъда ракининг дастлабки метастазлари лимфа тугунларда пайдо бўлади. лимфа тугунлар орқали вена қонига …
4 / 16
“меъда касалликлари” - Page 4
5 / 16
“меъда касалликлари” - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 16 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"“меъда касалликлари”" haqida

слайд 1 тошкент тиббиёт академияси патологик анатомия “меъда касалликлари” тошкент меъда фундал безлар тузилиши ва таркиби 1. фундал безлар 2. цилиндрик қопловчи эпителий 3. бош ҳужайра 4. париетал ҳужайра 5. мукоцитлар 6. хусусий қатлам 7. шиллиқ ости бириктирувчи тўқима 8. мушак қатлам 9. қон томирлар дистрофия ва атрофия қопловчи ва без эпите-лийсидан бошланади яллиғланиш хусусий ва шиллиқ ости қатламида ривожланади. 2 3 4 5 6 7 8 9 меъда ва ичак касалликлари меъда ва ичакда экзоген омиллар таъсирида касалликлар ривожланади касалликлар: дистрофик, яллиғланишли, иммунопатологик, дисрегенератор, гиперпластик ва ўсмали жараёнларда давом этади қуйидаги касалликлар кўп учрайди: гастрит (ўткир ва сурункали) яра касаллиги (меъда яра касаллиги, 12 б.и. яра касаллиги) меъда раки энтерит, энтероп...

Bu fayl PPTX formatida 16 sahifadan iborat (5,5 MB). "“меъда касалликлари”"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: “меъда касалликлари” PPTX 16 sahifa Bepul yuklash Telegram