toshknet tibbiyot akademiyasi

PPTX 25 sahifa 1,7 MB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 25
toshknet tibbiyot akademiyasi toshknet tibbiyot akademiyasi chaqoloqlarning terisining tuzilishi va yiringli kassaliklari 2-davolash ishi 406 c haliqulov ozodbek tekshirdi mirodilova f.b режа; 1. тери анатомияси ва гистологияси 2. болалар терисининг ўзига хос хусусиятлари 3. эпидемик чилла яра 4. янги туғилган чақолоқлар буллёз импетигоси 5. риттернинг эксфолиатив дерматити тери анатомияси ва гистологияси тери учта асосий қаватдан иборат: устки қават (epidermis) асл тери (dermis, cutis propria) тери ости ёғ қаватларидан (hypoderma,tela adiposa) иборат. эпидермис. тери пўсти (эпидермис) 5 қаватдан иборат тузилишга эга. базал қават (stratum basale) тиканаксимон қават (stratum spinosum) донадор қават (stratum granulosum) ялтироқ қават (stratum lucidum) шохсимон ёки мугуз қават (stratum corneum) асл тери (dermis, corium) асл тери (dermis, corium) бириктирувчи тўқимадан иборат бўлиб, бириктирувчи тўқима толалари орасида коллаген,эластик ва аргирофил толалар, шунингдек, силлиқ мушак толалари мавжуд бўлади. асл терида шартли равишда икки қават: юзаки – сўрғичсимон қават (stratum papillare) ва чуқур тўрсимон қават (stratum reticulare) фарқланади асл тери (dermis, …
2 / 25
ужайралараро десмосомали боғлиқликларяхши ривожланмаган бўлади, терининг шохсимон қавати фақатгина болалар қўл кафти ва оёқ кафти юзаларидагина тўлиқ шаклланган бўлиб, бошқа соҳаларда эса физиологик паракератоз кўринишида бўлади, бундай ҳолат эса кўпинча қипиқланишга мойилликни юзага келтиради. болаларда эпидермис ва дерма қаватлари ўртасидаги боғлиқлик етарли даражада мустаҳкам бўлмайди, дерманинг сўрғичсимон қисми яхши ривожланмаган бўлади. дерма билан эпидермис ўртасидаги чегара соҳаси тўғри чизиқ шаклида бўлиб, улар соҳасида жойлашган ҳужайралар атрофидаги тўқима суюқлиги пуфаклар ҳосил бўлишига олиб келади. болаларда ёғ безлари катталарга нисбатан кўп бўлиб, яхши фаолият кўрсатади, кейинчалик улар фаоллиги сусяйиб бориб, балоғат ёшига етганда тўхтайди. тер безлари яхши ривожланган бўлади, аммо эккрин тер безларининг чиқарув йўллари тўғри шаклда очилади, уларнинг бундай хусусияти тер безларига турли таъсир этувчи моддаларнинг киришини енгиллаштиради. апокрин тер безлари балоғат ёшига етгунга қадар фаолият кўрсатмайди. дерма қаватининг толалари ва қон томир тўрлари яхши ривожланмаган бўлиб, қисман шаклланмаган ҳужайралар кузтилади. қон томир капиллярлари ингичка ва ёрилувчан бўлади. тери ости ёғ …
3 / 25
нг стафилококк ҳисобланади. касаллик асосан туғруқхоналарда кузатилади. тиббий ходимларнинг санитария-гигиена қоидаларига риоя қилмасликлари, шахсий гигиена талабларига эътибор бўлмаслиги оқибатида касаллик ривожланади. инфекция ўрта тиббий ходим хизматчилари томонидан улар қарамоғида бўлган, янги туғилган чақолоқларни биридан иккинчисига тарқатилади, натижада қисқа вақт ичида эпидемиологик нохуш ҳолат вужудга келади. касаллик тарқатувчиси бўлиб инфекцияни ташиб юрувчи тиббий ходимлар ва чақолоқларнинг оналари ҳам ҳисобланади. патологик жараён чақолоқлар тери соҳаларида серозли-сариқ суюқлик сақлайдиган нўхат ёки олча катталигида бўлган пуфакчали ошмалар тарзида бошланади, бир неча соат вақт ўтгандан сўнг эса бундай тошмалар ҳажми катталаша бошлайди, улар такиби йирингли тус олади. натижада бемор болалар аҳволи ўзгаради, безовталана бошлайдилар, уларнинг тана ҳароратлари кўтарилади. вақт ўтиши билан йирингли пуфаклар ҳажми катталашади, қобиғи йиртилиб тўқ қизил рангли, ҳўлланган, қичийдиган эрозияларни ҳосил қилади. касаллик ўчоқлари асосан қорин, кўкрак, бел, думба ва қўл-оёқ тери соҳаларида кузатилади. жараён айрим пайтларда оғиз, бурун, кўз ва жинсий аъзолар шиллиқ қаватларига ҳам тарқалиши мумкин. заиф ва чала туғилган …
4 / 25
ангсиз трепонемалар топилади, бундан ташқари беморларда туғма захмнинг бошқа белгиларини ҳам кузатиш мумкин бўлади. янги туғилган чақолоқлар буллёз импетигоси. буллёз импетиго касаллигини чақолоқлик даврида кузатиладиган эпидемик чилла яра касаллигининг енгил шакли, деб қаралади. касаллик тана тери соҳаларида, оёқ ва қўл соҳаларида катталиги нўхат катталигидан олхўри катталигигача бўлган, таркибида сероз ёки серозли-йиринг тутган, қобиғлари таранг кўринишда бўлган алоҳида жойлашадиган пуфакли тошмалар тошиши билан кечади. тошмалар катталашишга ва атроф тери соҳаларига тарқалишга мойил бўлади. пуфакли тошмалар ёрилиб, сатҳи юзаки қатқалоқлар билан қопланади, кейинчалик эса бу қатқалоқлар қуриб тушиб кетади ва улар ўрнида вақтинчалик пигментли доғлар қолади. касаллик кўп ҳолларда яхши кечади, бемор болалар умумий аҳволи ўзгармайди. риттернинг эксфолиатив дерматити риттернинг эксфолиатив дерматити. касаллик илк бор прагалик шифокор-педиатр риттер фон риттерсгайн томонидан 1878 йилда таърифланган. тилларанг стафилакокклар касалликнинг қўзғатувчиси бўлиб ҳисобланади касалликнинг дастлабки белгилари янги туғилган чақолоқларда оғиз атрофида кўринарли қизариш билан бошланади, кейинчалик жараён тезда бўйин, киндик, жинсий аъзолар ва анал атрофи …
5 / 25
касалликнинг кечиши тарқоқ, қизариш, шиш ва пуфакли тошмаларнинг пайдо бўлиши билан бошланади, эпидермис қаватида ва унинг остида пайдо бўлган экссудат эпидермиснинг қипиқланишига ва уни кўчишига сабабчи бўлади. эксфолиатив (баргсимон) иккиламчи босқичида эса ҳосил бўлган эрозиялар атрофга кенгайишга ва қўшилишга мойил бўлади. касалликнинг бу босқичдаги кечиши жуда оғир бўлиб, бемор болалар худди қайноқ сувда куйиб қолган ҳолатни эслатади. беморларда тана ҳароратининг кўтарилиши, диспептик бузилишлар, анемия, гипотрофия, лейкоцитоз, юқори эчж озиб кетиш ҳолатлари кузатилади э’тиборингиз учун рахмат!!! image2.png image3.png image4.png image5.jpg image6.jpg image7.jpg image8.jpg image9.jpg image10.jpg image11.jpg image12.jpg image13.jpg image14.jpg image15.png image16.jpeg /docprops/thumbnail.jpeg

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 25 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"toshknet tibbiyot akademiyasi" haqida

toshknet tibbiyot akademiyasi toshknet tibbiyot akademiyasi chaqoloqlarning terisining tuzilishi va yiringli kassaliklari 2-davolash ishi 406 c haliqulov ozodbek tekshirdi mirodilova f.b режа; 1. тери анатомияси ва гистологияси 2. болалар терисининг ўзига хос хусусиятлари 3. эпидемик чилла яра 4. янги туғилган чақолоқлар буллёз импетигоси 5. риттернинг эксфолиатив дерматити тери анатомияси ва гистологияси тери учта асосий қаватдан иборат: устки қават (epidermis) асл тери (dermis, cutis propria) тери ости ёғ қаватларидан (hypoderma,tela adiposa) иборат. эпидермис. тери пўсти (эпидермис) 5 қаватдан иборат тузилишга эга. базал қават (stratum basale) тиканаксимон қават (stratum spinosum) донадор қават (stratum granulosum) ялтироқ қават (stratum lucidum) шохсимон ёки мугуз қават (stratum corneu...

Bu fayl PPTX formatida 25 sahifadan iborat (1,7 MB). "toshknet tibbiyot akademiyasi"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: toshknet tibbiyot akademiyasi PPTX 25 sahifa Bepul yuklash Telegram