bezgak (algid, serebral shakillari)

PPTX 18 стр. 675,3 КБ Бесплатная загрузка

Предварительный просмотр (5 стр.)

Прокрутите вниз 👇
1 / 18
безгак (малярия, malaria) yuqumli kasalliklar kafedrasi. bezgak(algid, serebral shakillari) paxriddinova lobar 405 2 ped guruh безгак – қайта-қайта иситма ҳуружлари, жигар ва талоқни ҳамда эритроцитларни жароҳатланиши, камқонлик, интоксикацион белгиларини намоён бўлиши билан кечувчи касаллик. этиологияси. одамларда паразитлик қилувчи плазмодиялар қўйидагилардир: рlasmоdium vivax - уч кунлик безгак (malaria tertiana) қўзғатувчиси; рlasmоdium malaria - турт кунлик безгак (malaria quartana) қўзғатувчиси; рlasmоdium falciрarum - тропик безгак (malaria frорice) қўзғатувчиси; рlasmоdium оvale - уч кунлик типидаги безгак (оvale malaria) қўзғатувчиси безгак плазмодияларини ҳаёт тарзи икки хил (жинсий ва жинссиз) кўпайиш жараёнидан иборат. плазмодияларнинг бир мавсумдан иккинчи мавсумгача сақланиши фақат одам организмида содир бўлади. паразитнинг жинсий кўпайиши - с п о р о г о н и я урғочи anорheles чивини (охирги хўжайин) организмида кечади. безгак кузгатувчисининг хаёт цикли чивиннинг ошқозонига тушган, зарарланган одам қони эритроцитидан етилган гаметоцитлар ажралиб чиқади. эркак ҳужайра 8 та ҳаракатчан хивчинларга - микрогаметаларга бўлиниб урғочи (макрогаметалар) га киради. буларнинг иккисини …
2 / 18
чивини бирнеча одамни касаллантириши мумкин. чивин чақиши билан одам организмига тушган паразитлар жинссиз бўлиниш - ш и з о г о н и я йўли билан кўпаяди. бу жараён икки босқичда кечади: жигар ҳужайраларида – э к з о э р и т р о ц и т а р ёки тўқима шизогонияси ва эритроцитларда – э р и т р о ц и т а р шизогония. безгак чивини чаққанда одам организмига тушган спорозоитлар 15-45 дақиқа ичида жигарга тушиб, гепатоцитларга кириб оладилар (тўқима трофозоитлари) ва тўқима шизоитларига айланадилар. гепатоцитларда паразитнинг ўсиши ва паразитнинг бир неча бор бўлиниши туфайли минглаб майда, битта ядроли тўқима м е р о з о и т л а р и пайдо бўлади ва етилган мерозоитлар жигардан (гепатоцитлар ёрилади) қонга эритроцитларга ўтади ва эритроцитар шизогония бошланади. спорозоитлардан пайдо бўлган тўқима паразитларининг барчаси ёки уларнинг бир қисми жигар ҳужайраларида узоқ вақт (ярим йилдан уч йилгача) карахт …
3 / 18
езгакда суяк милки, талоқ ва жигардаги лимфоретикуляр элементларининг гиперплазияси билан ифодаланади. касаллик узоқ давом этганда купфер ҳужайраларининг гиперплазияси, жигарда фиброз ривожланиши билан якунланади. ички аъзолар тўқималарида пигмент тўпланиши кузатилади. тропик безгакда васкулит, периваскуляр геморрагик ва гранулематоз ўзгаришлар кузатилади. бундай ўзгаришлар кўпроқ бош миянинг глиал системасида (дюрка гранулемаси) бўлади. мия капиллярлари инвазияланган эритроцитлар ва паразитлар билан тўлиб (тиқилиб) қолган бўлади. тропик безгакда, буйракнинг жароҳатланиши (ўткир нефрит) ҳам кўпроқ кузатилади. ўткинчи миокардиодистрофия аломатлари касалликнинг оғир кечишида ва кўпроқ олдиндан юрак хасталиги бўлган шахсларда намоён бўлади. клиникаси. касаллик қўзғатувчисини турларига қараб 4 хил безгак фарқланади: уч кунлик безгак (malaria tertiana), тропик безгак (malaria trорica), тўрт кунлик безгак (malaria quarl-ana) ва овале-безгак (оvale malaria). безгакни клиник кечишида қуйидаги даврлар фарқланади: инкубацион (бирламчи латент), ўткир ҳуружлар (пароксизмлар) даври, барвақт рецидивлар, ҳуружлар оралиғи (иккиламчи латент), кечиккан рецидивлар даври. одатда, учкунлик ва овале безгаклари продром давридан бошланади (5 кунгача), бу даврнинг асосий белгилари: ҳарорат субфебрил, енгил бош …
4 / 18
иситма). бу даврда беморда кучли терлаш кузатилади. ички кийимлари шалоббо бўлиб кетади. уларни бир неча марта алмаштиришга тўғри келади. уч кунлик безгакда иситма ҳуружлари орасидаги муддат 48 соат, 4 кунликда – 72 соатга тенг. демак, иситма ҳуружи кун оралатиб, ёки 2 кундан сўнг, 3-кунида айнан бир хил вақтда бошланади. тропик безгакда ҳам иситма хуружлари одатда 48 соатдан сўнг такрорланади. унинг оғир кечиши шундаки, бошланган иситма ҳуружи 36 соатгача давом этиши мумкин. у беморнинг тинкасини қуритади. ҳуруж тўхтагинидан сўнг 12 соат ўтиши биланоқ, иситма қайтадан кўтарилади. баъзан иситмалар хуружида даврийлик мутлақо йиқолади. безгак кенг тарқалган жойларда одамга бир вақтнинг ўзида бир неча хил плазмодийлар юқиши мумкин. бошқа ҳолларда эса бир хил плазмодийлар кетма-кет бир неча кун давомида юқади. бундай ҳолларда иситма ҳуружи бетартиб тутади. иситма хуружлари такрорланавергач, беморнинг турли аъзоларида ўзгаришлар юзага келади. талоқ катталашиши ўзига хос белги ҳисобланади. у дастлаб юмшоқ бўлса, кейинчалик қаттиқ бўлиб қолади. сўнгра жигар ҳам катталашади. …
5 / 18
ида бўлсада руҳияти жуда эзилган (прострация), лоқайд баъзан кома ҳолатида ётади. беморнинг чеҳраси истиробли, кўзлари чуқур ботган, атрофи кўкарган, қарашлари фарқсиз – facies hiрросratica. териси совуқ, совуқ ёпишқоқ тер билан қопланган, лаблари, қўл ва оёқ бармоқлари учи кўкарган. тери таранглиги пасайган. тана ҳарорати 35ос ва ундан кам. нафас олиши тезлашган, юзаки. томир уриши ожиз, тезлашган ёки ипсимон. систолик ва диастолик босимлар пасайган (80 мм сим.устинидан паст), кўпинча диастолик босим аниқланмайди. юрак тонлари бўғиқ. жигар ва талоқ катталашган. кунгил айнаши, доимий ўқчиқ, аксарият холларда ич сувдек суюқ (худди вабодаги сингари) келиши мумкин. вақтида тегишли даво тадбирлари ўтказилмаса бемор ўткир қон томир етишмовчилигидан ўлади. ҳозирда классик безгак алгиди кам учрайди, бироқ организмнинг тез сувсизланиши ва гиповолиемия оқибатида юзага келадиган юрак-томир коллапси нисбатан кўп кузатилади. ташхиси. касалликкнинг клиник белгиларини эътиборга олган ҳолда ҳамда эпид.анамнезда олган маълумотларга, лаборатория текшириш усулларини натижаларига олган холда ташҳис кўйилади. лаборатория диагностикасида бармоқдан олинган қонни текшириш қулай ва осон …

Хотите читать дальше?

Скачайте все 18 страниц бесплатно через Telegram.

Скачать полный файл

О "bezgak (algid, serebral shakillari)"

безгак (малярия, malaria) yuqumli kasalliklar kafedrasi. bezgak(algid, serebral shakillari) paxriddinova lobar 405 2 ped guruh безгак – қайта-қайта иситма ҳуружлари, жигар ва талоқни ҳамда эритроцитларни жароҳатланиши, камқонлик, интоксикацион белгиларини намоён бўлиши билан кечувчи касаллик. этиологияси. одамларда паразитлик қилувчи плазмодиялар қўйидагилардир: рlasmоdium vivax - уч кунлик безгак (malaria tertiana) қўзғатувчиси; рlasmоdium malaria - турт кунлик безгак (malaria quartana) қўзғатувчиси; рlasmоdium falciрarum - тропик безгак (malaria frорice) қўзғатувчиси; рlasmоdium оvale - уч кунлик типидаги безгак (оvale malaria) қўзғатувчиси безгак плазмодияларини ҳаёт тарзи икки хил (жинсий ва жинссиз) кўпайиш жараёнидан иборат. плазмодияларнинг бир мавсумдан иккинчи мавсумгача сақланиши...

Этот файл содержит 18 стр. в формате PPTX (675,3 КБ). Чтобы скачать "bezgak (algid, serebral shakillari)", нажмите кнопку Telegram слева.

Теги: bezgak (algid, serebral shakill… PPTX 18 стр. Бесплатная загрузка Telegram