орқа миянинг клиник анатомияси, гистологияси ва физиологияси

PPT 31 pages 4.6 MB Free download

Page preview (5 pages)

Scroll down 👇
1 / 31
маъруза № 2. орқа миянинг клиник анатомияси, гистологияси ва физиологияси. орқа мия зарарланиш симптомлари ва синдромлари ш.м.кабилов * орқа миянинг узунлигии 42-45 см, йўғонлиги 1-1,5см, оғирлиги 34-38г бўлиб, умуртқа поғонасининг каналида жойлашгандир. юқори томонида forramen occipitale magnum билан биринчи бўйин умурткаси сатхидан бошланиб, пастки томонда эса биринчи бел умуртқаси пастки ёки иккинчи бел умуртқасининг юқориги сатхида тугалланади. 3 ойлик хомилада орқа мия умуртқа погонаси каналини тўлдириб туради. янги тугилган болада эса иккинчи ёки учинчи бел умурткасининг ўртасида бўлади . орқа мия сегментларга бўлинган. сегмент деб орқа миянинг бир жуфт олдинги ва орқа илдизчалари чиққан бўлагига айтилади. орқа мия қуйидаги анотомик бўлимлардан тузилган: бўйин (pars cervicalis ) – 8-та сегментдан , кўкрак (pars toracalis) - 12-та сегментдан, бел (pars lumbalis) - 5-та сегментдан, думғаза (pars sacralis) - 5-та сегментдан, дум ( pars coccygea) - 1-2-та сегментдан иборат. орка мия 31-32-та сегментдан тузилган. орка миянинг хар бир сегментидан 1 жуфт олдинги харакат …
2 / 31
адан тузилган кул ранг моддаси яққол кўзга кўринади. бу модданинг кўриниши н харфи, ёки капалак шаклини эслатади.кул ранг модда хужайралар йигиндиси бўлиб, орқа миянинг хусусий сегментар аппарати деб юритилади.орка миянинг кулранг моддасини ўраб турган ок модда хужайраларнинг ўсиқчаларидан тузилган бўлиб, буни орқа миянинг ўтказгич аппарати деб юритилади орка мияни ок моддасида куйидаги тизимлар ажралади: олдинги устун ён устун орканги устун бу тизим миелин парда билан уралган утказувчи толалардан иборат. олдинги шоҳ - ҳаракат хужайраларидан тузилган бўлиб ўзлари ҳаракатни хосил қилмасалар хам, харакат актида қатнашадилар. орқанги шох - сезги хужайраларидан ташктл топган. ён шох вегетатив симпатик хужайралардан тузилган. 1. орқа мия олдинги устунларини утказувчи йуллари: а) tr. pyramidalis anterior б) tr. vestibulospinalis в) tr. tectospinalis г) fasciculus longitudinalis posterior 2. ён устунларни марказдан қочувчи йўллари: tr. corticospinalis lateralis tr. rubrospinalis (монаков йули) tr. reticulospinalis ён устунларни марказга интилувчи йўллари 1) tr. spinothalamicus lateralis 2) tr. spinocerebellaris anterior (говерса) 3) tr. spinocerebellaris …
3 / 31
и тарафлама – қўлларда параплегия орқа мияни бел кенгаймасини олдинги шохларини зарарланиши: бир тарафлама – ўз тарафида оёқда периферик моноплегия; икки тамонлама – оёқлар параплегияси. орқа мия орқа шохларини зарарланиш белгилари: маълум дерматомада оғриқ, харорат, қисман тактил сезгиларни бузилиши – диссоцияллашган, сирингомиелитик тип сезгини бузилиши. бўйин кенгаймасини орқа шохларини зарарланиши бир тарафлама – қўлда, ўз тарафида юзаки сезгини диссоциялашган типида бузилиши (моноанестезия) икки тарафлама – қўлларда паранестезия. бел кенгаймасини орқа шохларини зарарланиши бир тарафлама – оёқда, ўз тарафида юзаки сезгини диссоцияллашган типда бузилиши (моноанестезия) икки тарафлама – оёқларда паранестезия олдинги кулранг спайка зарарланиши – симметрик куртка типида диссоцияллашган ва сегментар юзаки сезгини шикастланиши орка мия ок моддасини зарарланиши ўтказувчи харакатлантирувчи ва сезувчи ўзгаришлар. орқа мия ён устунларини зарарланиши – ўчоғдан пастида ўз тарафида марказий фалаж белгилари ва қарама қарши тарафда - юзаки сезгини диссоциялашган типда бузилиши. орка устун зарарланиши: - ўз тарафида ўчоғдан пастида чуқур сезгини бузилиши (сенситив атаксия). синдром …
4 / 31
кичик чаноқ аъзоларини фаолиятини бузилиши ўчоғ 5- сийдик ва ахлат тута олмаслик. ўчоғ 6- оёкларда бўшашган параличлар, сийдик ва ахлат тута олмаслик.
5 / 31
орқа миянинг клиник анатомияси, гистологияси ва физиологияси - Page 5

Want to read more?

Download all 31 pages for free via Telegram.

Download full file

About "орқа миянинг клиник анатомияси, гистологияси ва физиологияси"

маъруза № 2. орқа миянинг клиник анатомияси, гистологияси ва физиологияси. орқа мия зарарланиш симптомлари ва синдромлари ш.м.кабилов * орқа миянинг узунлигии 42-45 см, йўғонлиги 1-1,5см, оғирлиги 34-38г бўлиб, умуртқа поғонасининг каналида жойлашгандир. юқори томонида forramen occipitale magnum билан биринчи бўйин умурткаси сатхидан бошланиб, пастки томонда эса биринчи бел умуртқаси пастки ёки иккинчи бел умуртқасининг юқориги сатхида тугалланади. 3 ойлик хомилада орқа мия умуртқа погонаси каналини тўлдириб туради. янги тугилган болада эса иккинчи ёки учинчи бел умурткасининг ўртасида бўлади . орқа мия сегментларга бўлинган. сегмент деб орқа миянинг бир жуфт олдинги ва орқа илдизчалари чиққан бўлагига айтилади. орқа мия қуйидаги анотомик бўлимлардан тузилган: бўйин (pars cervicalis ) – 8-...

This file contains 31 pages in PPT format (4.6 MB). To download "орқа миянинг клиник анатомияси, гистологияси ва физиологияси", click the Telegram button on the left.