bioinformatika

PPT 22 sahifa 794,5 KB Bepul yuklash

Sahifa ko'rinishi (5 sahifa)

Pastga aylantiring 👇
1 / 22
слайд 1 биоинформатика бу нима? банк swissprot спирин с. биоинформатика биологик тизимларда информацион жараёнларни тадқиқот қилади (хужайра, органлар, организм, популяцияда). компьютер фанларига «биологик» услублар тахлилини қўллаш ва киритиш (нейронтармоқлари, генетик алгоритмлар ва бошқалар). биологик масалаларни ечишда компьютер услубларини қўллаш телепатия, парапсихология, информацион майдонлар ва бошқалар. биоинформатик масалаларга мисоллар биологик катта хажмдаги маълумотлар тахлили учун алгоритмлар ишлаб чиқиш геномда генларни излаш алгоритмлари нуклеотид ва аминокислоталар кетма-кетлиги, оқсил молекулалари структураси, оқсилларнинг бошқа молекулалар билан комплексларига хос бўлган биологик маълумотларнинг тахлили ва интерпретацияси. оқсил фаол марказининг структурасини ўрганиш. биологик маълумотларга эга бўлишнинг ва бошқаришнинг дастурий таъминотини ишлаб чиқиш. аминокислоталар банк маълумотларини яратиш. биоинформатика мазмуни биологик масалаларни ечишда компьютер услубларидан фойдаланиш молекуляр биология сохасидаги масалаларни ечишда компьютер услубларидан фойдаланиш биологи маълумотларни шакллантириш мақсадида биологик макромолекулалар структураси тўғрисидаги экспериментал маълумотларнинг компьютер тахлили (оқсиллар ва нуклеин кислоалар) шунга кўра..... биоинформатика = хисоблаш молекуляр биология ушбу термин маъносига кўра......... gatcctccatatacaacggtatctccacctcaggtttagatctcaacaacggaaccattg ccgacatgagacagttaggtatcgtcgagagttacaagctaaaacgagcagtagtcagct ctgcatctgaagccgctgaagttctactaagggtggataacatcatccgtgcaagaccaa gaaccgccaatagacaacatatgtaacatatttaggatatacctcgaaaataataaaccg ccacactgtcattattataattagaaacagaacgcaaaaattatccactatataattcaa agacgcgaaaaaaaaagaacaacgcgtcatagaacttttggcaattcgcgtcacaaataa attttggcaacttatgtttcctcttcgagcagtactcgagccctgtctcaagaatgtaat aatacccatcgtaggtatggttaaagatagcatctccacaacctcaaagctccttgccga …
2 / 22
tatatcttcctcgaaacgatttcctgcttccaacatcta cgtatatcaagaagcattcacttaccatgacacagcttcagatttcattattgctgacag ctactatatcactactccatctagtagtggccacgccctatgaggcatatcctatcggaa aacaataccccccagtggcaagagtcaatgaatcgtttacatttcaaatttccaatgata cctataaatcgtctgtagacaagacagctcaaataacatacaattgcttcgacttaccga gctggctttcgtttgactctagttctagaacgttctcaggtgaaccttcttctgacttac tatctgatgcgaacaccacgttgtatttcaatgtaatactcgagggtacggactctgccg acagcacgtctttgaacaatacataccaatttgttgttacaaaccgtccatccatctcgc tatcgtcagatttcaatctattggcgttgttaaaaaactatggttatactaacggcaaaa acgctctgaaactagatcctaatgaagtcttcaacgtgacttttgaccgttcaatgttca ctaacgaagaatccattgtgtcgtattacggacgttctcagttgtataatgcgccgttac ccaattggctgttcttcgattctggcgagttgaagtttactgggacggcaccggtgataa actcggcgattgctccagaaacaagctacagttttgtcatcatcgctacagacattgaag gattttctgccgttgaggtagaattcgaattagtcatcggggctcaccagttaactacct ctattcaaaatagtttgataatcaacgttactgacacaggtaacgtttcatatgacttac ctctaaactatgtttatctcgatgacgatcctatttcttctgataaattgggttctataa 1970 йилларнинг охирида днк таркибидаги нуклеотид кетта-кетликларини экспериментал аниқлашнинг тезкор ва арзон услублари ишлаб чиқилди. организм днк « пробиркада» кетма-кетликлар ажратиш секвенирлаш ...tgccacaaatcac... 1982 йилда кўпайиб бораётган днк маълумотларини сақлаш учун genbank ташкил қилинди genbank — нуклеин кислоталар кетма-кетлиги тўғрисидаги маълумотларни компьютер файлларида сақлаш банки. genbank хажми: 1982: 680 338 харфлар 606 кетма-кетликда. 1992: 101 008 486 харфлар 78 608 кетма-кетликда 2002: 28 507 990 166 харфлар 22 318 883 кетма кетликда 2004: 44 575 745 176 харфлар 40 604 319 кетма-кетликда 2005: 56 037 734 462 харфлар 52 016 762 кетма-кетликда. (из ~165 000 организмов) файллар хажми — 196 gb бионформатика асосчилари лайнус полинг 1962 zuckerkandl, e., and l. pauling. 1962. molecular disease, evolution, and genic heterogeneity. horizons in biochemistry, academic press, new york, 189-225. zuckerkandl, e., and l. pauling. 1965. evolutionary divergence …
3 / 22
academic press, new york, 97-166. бир канча умурткали хайвонларда глобин оқсилларининг аминокислота кетлигини аниқлаган. молекуляр соатлар гипотезаси асосчиси биоинформатика асосчилари маргарет дейхофф аминокислоталарнинг бир харфли кодини таклиф қилган a,c,d,e,f,g,h… матрицада аминокислоталар ўрин алмашинишини pam (point accepted mutation) аниқлаган 1965 оқсиллар кетма-кетлиги ва струтурасининг атласини ишлб чиқган (1965) биринчи “банк маълумотлари” оқсил ва нуклеин кислоталар структураси атласи 1965 -1978 атласнинг биринчи нашрида 65 хил оқсил структураси тўғрисида маълумотлар келтирилган. маълумотлар банки архивлаштирилан (мисоллар: pdb, genbank) хар бир тахрир учун экспериментатар-муаллиф жавбгар хисобланади бошқариладиган тахрир мазмуни учун махсус- кураторлар жавоб беради. автоматик тахрирлар компьютер дастрлари асосида генрацияланади. swiss-prot маълумотлар банки 1986 swiss-prot – оқсил кетма-кетлиги тўғисидаги билимлар базаси http://www.expasy.org/sprot/ бошқариадиган маълумотлар базаси аннотациялар “олтин стандарти” swiss-prot маълумотлар базаси амос байрох швейцария биоинформатика институтида swiss-prot рахбари хисобланади. 1987 йилдан хамкорликда: swiss institute of bioinformatics (sib) european bioinformatics institute (ebi) swiss-prot маълумотлар банки хужжатларни сонининг ўсиш статистикаси хозрги вактдаги релиз 48.9 (24 январь 2006) …
4 / 22
(uniprot non-redundant reference databases) uniparc (uniprot archive) 200 000 последовательностей экспертиза илмий адабиётлар маълумотлар базаси ddbj embl genbank ttttacctctttttagtgatattgtgatatagagcaaaaatcccgacattgtgtcgggattgtttttaaactcttgttgattttaatttttcaatcgcttctttattaaagaagtagtgtgtgccacaacactcacattgcatatcaatacggcctttatgttcggctaatatttcgtcaatttcttcatcagagatgagcagtagatgcagaactagaacgctcagcagagcagccacagaaaaattgtacatcttgtgctggataaagattaacggtttcttcgtgatataaacgataggagtaactcttctgcagggagaccaaataattcttcatcttttactgttgctgcgagcgtagttaaatgctcaaaatcttctggtgtaccagaaccatcaggcataatttgtaataacatacctgctgccactggcttgccttcatattctccagtacgaataattaattgagtttgaagactcatattttcagtgaagtttcgatcgcccttaggaggggccgcgctttctctttcaa pir-psd хар хил банкларда сақланадиган оқсиллар сонининг нисбати 3 078 524 33 321 206 586 структураларга нисбатан кетма-кетликлар куп миқдорда кўпгина кетма-кетликлар аннотация қилинмаган! swiss-prot м аълумотлар банкининг хужжатлари хужжатларнинг таснифи, идентификатор, номи, яратилган куни, ва модификациялар кетма-кетликлар аннотацияси кетма-кетликлар swissprot асосий тахрир майдонлари id ac de os oc кетма-кетликлар киритилади rcsb protein data bank диаграмма3 uniref100 swissprot pdb 2871938 173265 33321 лист1 uniref100 2871938 3078524 swissprot 173265 206586 pdb 33321 33321 лист1 uniref100 swissprot pdb
5 / 22
bioinformatika - Page 5

Ko'proq o'qimoqchimisiz?

Barcha 22 sahifani Telegram orqali bepul yuklab oling.

To'liq faylni yuklab olish

"bioinformatika" haqida

слайд 1 биоинформатика бу нима? банк swissprot спирин с. биоинформатика биологик тизимларда информацион жараёнларни тадқиқот қилади (хужайра, органлар, организм, популяцияда). компьютер фанларига «биологик» услублар тахлилини қўллаш ва киритиш (нейронтармоқлари, генетик алгоритмлар ва бошқалар). биологик масалаларни ечишда компьютер услубларини қўллаш телепатия, парапсихология, информацион майдонлар ва бошқалар. биоинформатик масалаларга мисоллар биологик катта хажмдаги маълумотлар тахлили учун алгоритмлар ишлаб чиқиш геномда генларни излаш алгоритмлари нуклеотид ва аминокислоталар кетма-кетлиги, оқсил молекулалари структураси, оқсилларнинг бошқа молекулалар билан комплексларига хос бўлган биологик маълумотларнинг тахлили ва интерпретацияси. оқсил фаол марказининг структурасини ўрганиш. би...

Bu fayl PPT formatida 22 sahifadan iborat (794,5 KB). "bioinformatika"ni yuklab olish uchun chap tomondagi Telegram tugmasini bosing.

Teglar: bioinformatika PPT 22 sahifa Bepul yuklash Telegram